Porodična kuća Abazovića u Pečuricama, centru Mrkojevića kod Bara, iz kojih u inostranstvu sada ima više žitelja nego u zavičaju, prolamala se ovog leta kao retko kada smehom i grajom. Posle punih 17 godina, za zajedničkom sofrom okupila su se sva tri brata sa svojim porodicama: 48-godišnji Zaim i 43-godišnji Ibrahim, koji žive u Melburnu u Australiji, i domaćin, 45-godišnji Vehbija, nadaleko čuveni proizvođač maslinovog ulja.
– Dolazak braće na podgorički Aerodrom neću nikada zaboraviti tog najljepšeg dana – 14. juna. Kada sam ih vidio poslije toliko godina, čitav mi je život u trenutku prošao pred očima. Svi smo zaplakali nasred hola, dok su nas putnici u čudu gledali. čak ni poznanicima koji nisu znali šta se dešava, nisam imao snage da bilo šta objašnjavam – blista je od sreće Vehbija zbog pune kuće, a to ne krije ni pred reporterom „Vesti“.
U minula tri meseca Abazovići su priredili nebrojene fešte za rođake, prijatelje i komšije, „ispečeno je i u slast pojedeno bezbroj jagnjadi i jaradi“, a za njihovom trpezom se u nekoliko navrata gostilo i preko 40 zvanica! I nisu se družili samo u rodnim Mrkojevićima, osim Utjehe i Velikog Pijeska, svoje najmlađe naraštaje iz daleke Australije upoznali su sa lepotama Crnogorskog primorja.
Neka vide šta mi imamo
– Najviše nam nedostaje osmijeh ljudi iz Mrkojevića, kao i ljepote Crnogorskog primorja. Komšije u Melburnu se uvijek oduševe kada vide naše fotografije sa odmora, pa pitaju: „Zašto ste došli ovamo kad imate tako divnu zemlju“. Ovog puta sa sobom nosimo mnogo propagandnog materijala, pozvaćemo ih da što prije posjete Crnu Goru – vele Zaim i Ibrahim.
Najstariji brat Zaim već 22 godine živi i radi u Melburnu kao preduzetnik, a do pokretanja sopstvenog biznisa bio je radnik po fabrikama. Sa ženom Husnijom ima sinove: 24-godišnjeg Emila, inženjera elektronike, i 21-godišnjeg Emra, kuvara.
– Kao pomorac sam mlad vidio šta je svijet, i najviše mi se dopala Australija. Pošao sam tamo trbuhom za kruhom, mislio sam u početku idem samo na nekoliko godina, ali ova zemlja me je ipak pridobila. Mnogo lijepe utiske nosim iz svoje druge domovine, tamo nam ništa ne nedostaje, a istovremeno smo zadržali i stare običaje – priča u jednom dahu Zaim, dodajući da ovakvih porodičnih druženja, nažalost, neće biti mnogo:
– Djeca će se ženiti i udavati, teško da ćemo se skoro opet ovako zajednički okupiti. Ne krijem, srce mi je puno što smo skupa, suze se nijesu mogle zaustaviti ni na dolasku, a biće ih i na rastanku – veli najstariji Abazović, za kojim je u Melburn pre 17 godina stigao i Ibrahim, po struci autolimar i lakirer.
– I ja sada radim kao privatnik. U međuvremenu sam se upoznao i oženio sa Australijankom Belkizom i dobio sina Eda (15), kćerku Edinu (14) i potom dvogodišnjeg Alena. Snašao sam se u Australiji, zadovoljan sam tamošnjim životom, to je zaista veliko i uređeno društvo – priča Ibrahim, najmlađi brat, koji je poslednji put bio na odmoru u Crnoj Gori 1998. godine.
Jedan plac, dva vlasnika
– Htio bih da ulažem novac u svoju maticu – veli Ibrahim – ali ovdje još ima dosta neriješenih pitanja. Eto, u Baru sam prije osam godina legalno kupio plac od opštine, zbog kojeg sam još u sudskom sporu jer je isti plac prodat – dvojici kupaca! Tako nešto ne smije da se desi u civilizovanom društvu.
– đeca nam uživaju u Crnoj Gori, voljeli bismo da duže ostanu, no, zbog škole moramo nazad. Vratio bih se i ja ovdje jednog dana, i ne samo ja – mnogo Mrkojevića iseljenika uložilo bi zarađeni kapital samo da država pruža više sigurnosti investitorima. U svakom slučaju, nadam se da ću makar češće dolaziti – poručuje Ibrahim, koji je sa Zaimom više puta zvao i brata Vehbiju da im se pridruži u Australiji.
– Nema šanse, meni je i ovdje dobro, a imam i fobiju od aviona kao od zubara – smeje se Vehbija, koji podržava planove svojih najbližih da u dogledno vreme ulože novac u nekretnine, građevine i turizam. A do tada će Abazovići ozbiljno da rade na formiranju Društva Mrkojevića u Australiji, kojih sada samo u Melburnu ima oko stotinu.
Dobro i loše
– Ovdje na Utjehi nedostaje hotela, vode i puteva. U oči odmah upadaju loša higijena plaža i toaleta. Ali, s druge strane uslugom u ovdašnjim crnogorskim lokalima bili smo zadovoljni, nema kao ranije da ceh bude jači od potrošenog – zaključuju Abazovići.
