Srbiju sam napustio 1969 godine kad sam preko Nemačke otišao za Kanadu. Evo navršilo se punih 40 godina, a još uvek sam u Kanadi. Moram da priznam da sam se u početku izuzetno teško snalazio, i da sam iste 1969. godine razmišljao da se vratim u Nemačku. Samo zahvaljujući mom stolarskom zanatu koji sam izučio u beogradskoj firmi „Okvir“, koja se bavila izradom umetničkih dela od drveta, ostao sam u Kanadi. Moram da priznam puno mi je pomogo i fudbal koji sam pre dolaska u Kanadu igrao i u Srbiji a i u Nemačkoj, ovako za nedeljnik „Svedok“ govori Vojislav Stojiljković, Srbin sa kanadsko-srpskim državljanstvom koji još uvek živi i radi u Kanadi.
U Srbiju i u svom rodnom selu Reljincu kod Prokuplja je došao, kao i svake godine, tako i ove, da obavi niz jesenjih setvenih radova a i da ispeče rakiju.
– To mi je najveće zadovoljstvo poslednjih 10 godina kaže Voja.
– Dok sam bio mlađi nije me interesovao stalan posao, a ni mesto stanovanja. Želeo sam da upoznam Ameriku i Kanadu, ali sam na vreme shvatio da bi mi, za to, trebalo 500 godina.
Posle 20 godina lutanja, odluči je sam da se smiri i nastani na severu Kanade gde je i danas.
– Počeo sam 1969. godine da radim u Kalgariju, a onda se ređaju Toronto, Sadbori u provinciji Ontario, Vankuver, Vinipeg, Otava gde sam igrao fudbal za Otavu Tajgers, zatim Edmonto, nakon toga sam radio na Floridi, pa Los Anđelesu, Vašingtonu, naravno svuda gde sam radio igrao sam i fudbal. Reč je o ekipama o kojima se u Evropi gotovo ne zna ništa, a koje su svake godine u zavisnosti od sponzora menjale i ime i mesto boravka. U tim klubovina karijeru su završavali brojni poznati Brazilaci i Evropljani.
– Igrao sam sa Britom, Nelinjom Eduom, Žersonom, Anastazijem, Altobelijem…a protiv Bekenbauera, Pelea, našeg Bogićevića iz Zvezde i drugih. U Srbiji se zna za Bele Orlove, srpskom timu u Kanadi gde su radili mnogi poznati srpski treneri, a i legendarni Dragoslava Šekularac.
– Obzirom od fudbala nije moglo da živi vratio sam se mom stolarskom zanatu.
Želeo je Vojislav da pobegne u potpunosti od starog načina životarenja od danas do sutra, zato je kaže krajem osamdesetih pobego na sever Kanade gde gotovo nije bilo Srba osim retkih izuzetaka, a ni fudbala, uz to želeo je mesto gde ga niko ne poznaje. Voja ističe da je kasno shvatio šta znači slika, pa je dolaskom u Jelonajf kupio sebi aparat za slikanje i od tad se od njega ne odvaja kao Japanac. Poseduje kaže milion slika sa Severa Kanade i iz Jelonajfa i okoline kao i sa Aljaske i svuda gde je radio.
– To je moje ogromno bogatstvo koje ću jednom doneti u Srbiju. Iz Srbije takođe nosim gomilu slika u Kanadu.
Za mesto stalnog boravka sam izabrao grad Jelonajf koji se nalazi u srcu Nort Vest teritorije Kanade (Severne Teritorije) tamo sam stigo na motoru . Reč je o gradiću koji danas ima oko 30 hiljada stanovnika, pre 20 godina je bio polovina od 30. Selendra i za moj Reljinac, a kamo li za Prokuplje. Morao sam da zaboravim sve i da se uozbiljim da ne umrem gladan.
Umetničko oblikovanje drveta se dopalo Kanađanima u Jelonajfu, posebno onima sa dubokim džepovima, tako da sam počeo dobro da zarađujem, od fudbala su ostale lepe uspomene kojih se sećam i danas. Posebno onih utakmica između Belih Orlova i Kroacije iz Toronta. Bili su to susreti u kojima je mnogo puta učestvovala i kanadska konjica da bi razvadila posvađane i igrače i publiku. Beli Orlovi su u moje vreme bili sila. Oni su reprezentovali Severnu Ameriku više puta na utakmicama sa latinoameričkim ekipama kao što su: Siudad Meksiko, Indipendiente, Nacional, Vasko de Gama itd.. Treba reći mržnja koja je vladala između Srba i Hrvata sedamdesetih godina traje u Kanadi i Americi i danas.
Život na krajnjem severu Kanade za Vojislava Stojiljkovića Srbina iz Toplice u početku je bio pakao.
– Teško je bilo navići se, priča Voja zvani Valter, i naglašava da su mu ovaj nadimak dali Indijanci koji nisu mogli da izgovore Vojislav, naviknuti se na Polarne noći i dane, kao i na Polarnu svetlost, uključujući i temperature -40 kao i jake vetrove.
– Danima i noćima nisam spavao, slabo sam jeo, fizički sam bio iscrpljen.
Ali je srpski inat učinio svoje:
– Zamislite da se u Srbiju nakon 25 godina rada u Kanadi, vratim bez prebijene pare. Svi bi mi se smejali. Zato sam se zainatio. Obzirom da se na severu, zbog vremenskih uslova zarađuje više nego u drugim delovima Kanade odlučio sam tvrdi Voja da radim i danju i noću kako bih zaradio.
Danas, posle 40 godina provedenih u Kanadi, Voja je dobro situiran. U svom selu gde je prvi put od 1969 došo tek 1985. godine, kupio je 20 hektara obradive zemlje. Kao i sve potrebne poljoprivredne mašine (tri traktora sa plugovima i ostalim priručnim mašinama za obradu zemlje), gaji pšenicu i kukuruz, a od voća šljivu i marelu, više godina unazad plaća stalne radnike koji mu održavaju domaćinstvo kad ode u Kanadu.
Interesantno je da Voja danas i pored velikog bogastva vozi „fiću“.
– Fiću sam u Srbiji vozio i pre 40 godina kaže on, to je vozilo nacionalne klase i ja ću ga uvek voziti.
Voja tvrdi da je danas na krajnjem severu Kanade možda jedini Srbin:
– Koliko, znam bilo ih je pre, petoro, šestoro, ali sam čuo da su otišli upravo zbog surovih uslova koji vladaju na severu Kanade.
Kaže, da nikad nije radio u državnom sektoru;
– Ceo svoj život radim u privatnom sektoru, najviše na građevini, gde je i najteže, baš zbog vremenskih uslova. Pored građevinarstva, nekoliko godina radio sam i u rudnicima dijamanata, na severu Kanade, i na Aljasci. Učestvovao sam u otvaranju tri rudnika dijamanata koje je otvorila australijska kompanija „Broker Hils Properti“, tako da spadam u pionire rudarstva na severu Kanade. Svakog dana sam od Jelonajfa, do rudnika putovao avionom oko sat. Avioni su na severu Kanade, i na Aljasci, najsigurnije prevozno sredstvo. Za 40 godina boravka u Kanadi imam više vremena provedenog u vazduhu, nego mnogi vozači u Evropi, za volanom automobila.
Voja se danas se bavi starim poslom – umetničkom obradom drveta. Na severu Kanade pa i šire ga svi znaju.
– U Jelonajfu sam opremio sve najpoznatije državne i privatne prostore. Moji drugovi su danas najpoznatiji Kanađani sa severa.
Ono što Voja nikad neće zaboraviti je, kaže, boravak na krajnjem severu Rusije, gde je radio na građevini po kanadskim standardima kao poslovođa za potrebe Vlade Rusije.
– Radio sam u Jakutsku, Magadamu, čukutsku, Habarovsku, a i u Vladivostoku.
– Jakutsk je najhladnija varoš na svetu, tamo temperature padaju i do 60 stepeni ispod nule. Zato i često kažem da za razliku od Jakutska, u mom Jelonajfu gde temperatura danima drži između -30 i -40 stepeni, u stvari vlada pravo proleće. Kad sam u Srbiji osećam se kao u afričkoj Sahari. Non stop sam u kratkim rukavima.
Ono čime je Voja inpresioniran je severnokanadsko proleće i leto koja su, faktički, sastavljeni, gde tempertature rastu između 15, a najviše do 30 stepeni, a dan traje 24 sata.
– Ko želi da uživa u Kanadi neka tada dođe na sever ove lepe zemlje, tada je raj. Priroda je čudo, mnogobrojna jezera joj daju poseban doživljaj. Verujte da me je to zadržalo u Jelonajfu.
Voja naglašava da je sever Kanade teritorija planete na kojoj vladaju strašni kontrasti.
– Ovde ljudi i životinje žive jedni pored drugih, a negde i zajedno. Ipak, posebnu draž Kanadi daju njeni stanovnici.
– Poslednjih 20 godina najviše sam radio sa severnokanadskim Indijancima i Eskimima. Indijanci, koji drže do sebe kažu da su oni First Nation (prva Nacija). Oni su podvojeni, svako ima svoju teritoriju i ako je to nekada bila jedna teritorija. Danas je to Injovet teritorija gde žive Eskimi i Nort Vest teritorija, gde pretežno žive Indijanci. Oba ova naroda se bave domaćom radinošću, preradom kože od irvasa i drugih životinja sa severa Kanade, zatim lovom i ribolovom, a rade i u rudnicima. često i jedni i drugi rade za mene, pomažu mi u stolarskim radovima. Moram da naglasim da se ova dva naroda ne trpe i međusobno se ne druže! Na severu Kanade ima dosta i Kineza. Na Aljasci imamo grupaciju Srba starosedelaca koji imaju svoje škole i crkve. Mnoge od njih sam upoznao dok sam radio na Aljasci. Što se tiče cele Kanade predpostavlja se da u Kanadi danas živi između 150 i 200 hiljada Srba. Neki od njih su izuzetno bogati.
Poletanje sa jezera
Jelonajf je glavni grad za Severne kanadske teritorije i Administrativni centar Kanadske vlade. Ova severna oblast je od strateškog interesa za Kanadu. Izuzetno je bogata raznim energentima. Aerodrom u Jelonajfu se puno koristi, avioni poleću i sa obližnjeg jezera, najbliže destinacije su Edmonton, koji je na sat i po od Jelonajfa, onda se leti do Toronta i Kalgarija.
– Dok sam radio na Injovet teritoriji kod Eskima, živeo sam u mestu Probišej Bej grad na istočnom delu Artika, visoko iznad Kvebeka. Inače, sever Kanade je izuzetno skup za život, za četvoročlanu porodicu mesečno je potrebno najmanje četiri hiljada dolara (kanadskih, pšrimedba urednika), zato ovde svi moraju da rade i pre i posle podne. Ovde sedenja nema, ako želite da živite.
Na severu Kanade najbolje prolaze ljudi sa zanatima, kao i medicinari.
U polarnoj noći najlakše se zatrudni
Ono zašto je, u početku življenja na severu Kanade, bilo teško Voji, vezano je za vremenske prilik,e kao i za prirodne pojave koje su na Severu Kanade i na Aljasci specifične.
– Polarna svetlost se javlja u septembru i traje do maja meseca sledeće godine. Reč je o vrlo interesantnoj pojavi za nas Evropljane. Kod Kanađana, na severu, to je normalno. Pojavljuje se u vidu oblaka nadkrili grad i ode dalje. Japanci su narod koji najviše posećuje sever Kanade za vreme javljanja ove prirodne pojave. Oni smatraju da žena koja nema dece zatrudni vrlo brzo posle posmatranja ove pojave.
Polarne noći počinju krajem oktobra i traju do marta meseca, reč je o pojavi gde noć traje mnogo duže od dana. Polarna noć u Kanadi stiže sa Arktika i prvo počinje u Kopermajnu i Kevidžbeju tamo mrak pada u 14 sati popodne i traje do 11 i 30 sledećeg dana, kad se javi svetlost koja traje nešto oko 3 sata, a onda opet nastupi mrak.
– Vreme kad na Arktiku počinje potpuni dan (24 sata svetlost ) pa se spusti i do severa Kanade, obično počinje krajem marta i traje do jula svake godine, tad vam ne trebaju nikakva priručna svetlosna sredstva.
Moram da naglasim, kaže Vojislav Stojiljković, da se u radnim obavezama ljudi, bilo da je u toku polarna noć, ili dan, ništa ne menja. Radni dan traje u državnom sektoru 8 sati, a u privatnom između 8 i 10 sati.
Najduža nebranjena granica na svetu
Kanada zauzima najseverniji deo Severne Amerike. Proteže se od Atlanskog okeana na istoku do Tihog okeana na zapadu, a sa severa je zapljuskuje Severni ledeni okean
Preko kopna na jugu se graniči samo sa Sjedinjenim Američkim Državama, a sa teritorijalno izdvojenom američkom saveznom državom Aljaskom se graniči na severoistoku.
Granica između Kanade i SAD predstavlja najdužu nebranjenu granicu na svetu. Morsku granicu deli s Danskom, to jest njenim posedom Grenlandom. Po ukupnoj površini, Kanada je druga najveća država na svetu posle, Rusije, i najveća na američkom kontinentu. Od 1925. Kanada polaže pravo na deo Arktika između 60° i 141° Zapadne geografske dužine. Najsevernije naselje u Kanadi i svetu je baza kanadske vojske Alert na severnom delu ostrva Elsmar, samo 817 km od severnog pola. Kanada ima najdužu morsku obalu na svetu dugu 243.000 km
Teritoriju današnje Kanade su pre dolaska Evropljana, nekoliko hiljada godina pre naseljavala brojna domorodačka plemena. Počevši od kraja 15. veka, britanske i francuske ekspedicije su istražile i naselile atlantsku obalu Kanade. Posle Sedmogodišnjeg rata, Francuska je 1763. godine, morala da preda sve svoje kolonije u Severnoj Americi Velikoj Britaniji.
Godine 1867. ujedinjenjem tri britanske severnoameričke kolonije u federalni dominion od četiri pokrajine osnovana je Kanada.
Ovim je započelo pridruživanje pokrajina i teritorija i proces preuzimanja autonomije od Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije.
Kanada se danas sastoji od 10 pokrajina i tri teritorije. Na zapadu se nalaze Britanska Kolumbija, Alberta, Saskačevan i Manitoba. U centralnom delu Kanade nalaze se Kvebek i Ontario, a atlantski deo Kanade čine Nju Bransvik, Ostrvo Princa Edvarda, Nova Škotska i Njufaundlend i Labrador.
Tri teritorije (Jukon, Nunavut i Severozapadne teritorije) čine severnu Kanadu.
