Šta posle izuzeća sudije Harhofa u Šešeljevom predmetu?
Ponovno suđenje ili povratak u Srbiju?
Piše: Marina Raguš
Sudsko veće Haškog tribunala u sastavu sudija: Bakone Džastis Moloto, Barton Hil i Liu Dakun uvojilo je zahtev dr Vojislava Šešelja od 9. jula ove godine za izuzeće sudije Frederika Harhofa zbog sumnje u njegovu nepristrasnost.
Sudija Pretresnog veća u slučaju Tužilašvo protiv dr Šešelja, Harhof je na adrese 56 prijatelja i saradnika uputio pismo u kojem je ocenio da su oslobađajuće presude hrvatskom generalu Antu Gotovini, bivšem načelniku Generalštaba Vojske Jugoslavije, Momčilu Perišiću i bivšem šefu Službe državne bezbednosti Srbije, Jovici Stanišiću plod politički motivisanog pritiska predsednika suda Teodora Merona na kolege.
Samo ovo bilo je dovoljno da lider srpskih radikala koji se u pritvoru Tribunala nalazi već deset godina, traži izuzeće danskog sudije jer je njegova pristrasnost očigledna.
Jer, kako navodi dr Šešelj, sudija Harhof robuje predrasudama da su Srbi učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu, a nesrbi žrtve.
Predsednik Srpske radikalne stranke, takođe svoje argumente potkrepljuje činjenicom da je sudija Harhof sklon da osudi po svaku cenu i da osuđuje po automatizmu
Podnesak od 9. jula tekuće godine, tako je Šešelju pribeležio još jednu pobedu u kafkijanskom procesu kojeg su od samog početka inicirale prozapadne elite, instalirane posle petooktobarskog prevrata, a provodile iste one sile koje su potpisnice (ipak) najsramnijeg dela novije političke istorije sveta čiji smo savremenici.
Politički proces koji je odlučen i pre samog početka jer se (pre)sudilo lideru opozicione partije koji se drznuo da prozove udružene u zločinu koji je izmenio sliku Balkana na vrlo dug period i narode nekadašnje Jugoslavije, gurnuo u monstruozne bratoubilaćke ratove.
Da!
Vojislavu Šešelju sudi se jedino i samo za verbalni delikt pred instrumentom novog svetskog poretka.
On je u pritvoru deset godina(!), tokom kojih se štrajkom glađu borio pravo na pravično suđenje (!) i tokom kojih su mu uzeli sve: od slobode, zdravlja, stranke i do kraja ove haške farse sasvim sigurno ćemo saznatiššta to još Šešelju planiraju da (od)uzmu.
Do tada, a već je zakazano za 30. oktobar izricanje prvostepene presude, mora se istaći da je Šešeljev podnesak od 9. jula napravio presedan posle kojeg ništa više neće biti isto u potpuno devastiranoj kući, poznatijoj kao Tribunal u Hagu.
Devastiranoj svim olakšavanjem savesti po završetku haških karijera Karle del Ponte, njene portparolke Florens Artman… i ko zna koliko budućih sličnih olakšavanja.
Izuzeće jednog od sudija u Pretresnom veću koji je jedan od potpisnika odluka i naloga od 2007. godine u Šešeljevom predmetu, kao i koautor presude koja se oćekuje, svojevrstan je presedan koji dovodi u pitanje sve: od samog toka pretresa, jer danski sudija je učestvovao u ispitivanju i glasao prema svom pristrasnom nahođenju kako se opisuje priroda i uverenje Danca koji je svojim postupkom tako diskvalifikovao rad Tribunala.
Kako sad odlučiti prema novonastaloj situaciji?
Da li vratiti postupak na početak?
Ili, izreći oslobađajuću presudu, što bi jedino bilo pravićno iz više razloga: prvo, sam glavni pretres pokazao je fijasko tužilaštva kroz svedočenja svedoka eksperata i svedoka navodnih žrtava svega onoga što se Šešelju stavlja na teret; pritvorenik je u pritvoru deset godina (!) i konačno, u Pretresnom veću koje odmerava iznete dokaze odbrane i tužilaštva sedi (a sada je izuzećem presuđeno) pristrasni sudija: …veće smatra da pismo sudije Harhofa, u celini pročitano, odbacuje pretpostavku nepristrasnosti, ističe se u odluci koju su potpisali sudije Moloto, Hil i Dakun.
Sudije takođe smatraju da bi svaki razumni pojedinac, adekvatno obavešten i upoznat sa pismom Harhofa, verovao da je on naklonjen izricanju osuđujućih presuda, a da se to odnosi i na slučaj Šešelja.
To je potkrepljeno izjavom u pismu u kojoj Harhof kaže da ima profesionalnu i moralnu dilemu koja će, kako tumači Veće, stvoriti poteškoće sudiji da primeni postojeću sudijsku praksu Tribunala.
Šta posle ovoga reći?!
Osim da su sve prognoze nezahvalne jer je politička priroda Tribunala još jednom pokazana i da će potpredsednik Tribunala, Karmel Ađijus, koji treba da donese odluku o daljem toku suđenja u predmetu Šešelj biti na teškim mukama.
Kakva god da odluka bude, označiće kraj jedne i početak nove ere u promišljanju na temu međunarodnog prava i pravde koje je pre izvesnih decenija ustuknulo pred ogoljenom silom zapadne civilizacije u pomahnitalom neoliberalnom porobljavanju sveta.
Da li će to promišljanje ići u smeru oslobađanja utamničene Justicije ili njenog konačnog giljotiniranja – ostaje da se vidi.
Ono ššo nismo ni videli ni čuli jeste zvanična reakcija srpske elite koja je morala da iskoristi priliku i stane u odbranu prava na istinu (pre)suđenog naroda za kojeg tvrdi da ga predstavlja u zemlji i svetu.
Morala je, jer je ulog isuviše dragocen i tiče se budućnosti Srbije i njenih građana – a nije…
Konačno: da, li je Šešelj sve blžži Beogradu ili … saznaćemo vrlo brzo.
I mi…i oni…
Kvalitetna i objektivna informacija zahteva novac. Poštujte rad novinara i pomozite opstanak slobodnog novinarstva. Kupite Svedok na kiosku.
