Dobitnik dve prestižne akademske nagrade u Nemačkoj namenjene mladim naučnicima za prošlu godinu nedavno su uručene našem doktoru nauka Igoru Kuliću (30). Mladi Kulić rođen je u Beogradu, osnovno i gimanzijsko obrazovanje je sticao u Beogradu, Berlinu, Regensburgu i Štutgartu. Studije matematike za završio na štutgartskom univerzitetu, a titulu doktora nauka je stekao u Majncu na „Maks Plank“ institutu, na polju teorijske (molekularne) biofizike, dajući objašnjenje kako se mogu veoma dugački DNA molekuli upakovati u ćeliju i viruse.
– Glavna misterija je kako spakovati čitava dva metra DNK (koji su sadržani u svakoj našoj ćeliji i u kojima je upisan genetski kod) u dimenzije ćelije koje su milion puta manje. Ispitivao sam fizičko ponašanje tzv. nukleozoma, koji su osnovne jedinice tog pakovanja – pojasnio je Igor za „Vesti“ svoj naučni rad, koji je proglašen za najbolji doktorski rad za prošlu godinu.
Doktorski rad žrtvama NATO
Igor je svoj doktorski rad posvetio dvema žrtvama NATO bombardovanja iz 1999. na prostoru Srbije i to maloj Milici Rakić iz Batajnice, koja je ubijena dok sedela na noši i Sanji Milenković iz Varvarina, matematičarki koja je nastradala prilikom bombardovanja mosta u tom gradu. Inače, za vreme bombardovanja dr Kulić nije išao na fakultet nego je 80 dana svako veče sa grupom „Target“ bio na Šlos placu u Štutgartu, gde su održavana demonstracije protiv bombardovanja njegove domovine.
Prva nagrada od Univerziteta u Majncu dodeljena mu je nedavno, a na svečanosti su pored nemačkih i svetskih prirodnjaka, prisustvovali i političari – prvi čovek Rajnland-Pfalca Kurt Bek i Aleksandar Kvasnijevski. Drugu nagradu, „Oto Han medalju“ u Rostoku mu je dodelio „Maks Plank“ institut kao najboljem mladom naučniku u toj oblasti. Pored novčane nagrade dodeljena je i jednogodišnja stipendija za naučni rad.
Saznanja iz oblasti biofizike dovela su ga na ideju da konstruiše nano-motor, koji će se sastojati od samo jednog DNK molekula. Biće jako jeftin i efikasan, a uz to 10.000 puta manji od debljine vlasi ljudske kose. Na tome sada radi u Filadelfiji, gde se nalazi sa suprugom Jelenom i sinom Lazarom. Dr Igor Kulić je na postdoktorskim studijama na Univerzitetu Pensilvanija, koji u oblasti biofizike i fizike kondenzovanog stanja spada u najjače institucije u Americi i svetu. Bavi se misterijom transporta materije kroz ćelije.
– Ono o čemu mi ljudi sanjamo vekovima, priroda radi već milijardu godina: proizvodi nanomašine koje obavljaju sve delikatne ćelijske funkcije po rafiniranom planu. Plan tih mašina trenutno intenzivno istražujem i želim da primenim u proizvodnji veštačkih nanomotora i mašina u budućnosti – kaže naš sagovornik.
Globalna vizija koja stoji iza nanomašina je da će jednoga dana mali veštački (ali biokompatibilni) nanoroboti plivati kroz naše vene i arterije, efikasno regulisati nivo insulina i drugih materija, čistiti zakrečenja, identifikovati i neutralisati ćelije raka.
– Zasad smo na samom početku te vizije i smišljamo osnovne mehanizme za pogon i kretanje tih nanorobota. Želja mi je da se za koju godinu vratim u Evropu i da u okviru sopstvene naučne grupe realizujem neke od tih snova, koji me prate od detinjstva – rekao je dr Igor Kulić.
Ne razmišlja o povratku u Srbiju. Smatra da bi i za samu Srbiju bilo pametnije kada bi u svoj razvoj uključila znanje i projekte svojih naučnike iz dijaspore, jer bi tako mnogo brže uspela da izbije u svettki vrh.
– Shvatio sam, da se svi moramo pomalo angažovati u afirmaciji drugih i dubljih vrednosti da bi kolektivno izašli iz stagnacije nacionalnog duha i definisali svest i budućnost tih naših klinaca koji rastu negde po Frajburgu, Minhenu ili Štutgartu – kaže Igor Kulić.
