Srbiji preti gubitak do 1,5 milijardi evra finansiranja iz Evropske unije, dok Evropska komisija razmatra obustavu sredstava zbog demokratskog nazadovanja i bliskih veza zemlje sa Rusijom, objavio je briselski Politiko.
Ova balkanska država nije članica EU, ali pošto je 2014. godine otvorila pregovore o pristupanju, ima pravo na sredstva i grantove namenjene sprovođenju pravnih reformi.
Odluka o suspenziji isplata dodatno bi zakomplikovala takozvani proces proširenja EU, u trenutku kada se zemlje poput Ukrajine i Crne Gore utrkuju za članstvo, dok uticajne nacije poput Francuske pozivaju na oprez.
„Sve smo zabrinutiji zbog onoga što se dešava u Srbiji“, izjavila je za Politiko evropska komesarka za proširenje Marta Kos. „Od zakona koji podrivaju nezavisnost pravosuđa, do obračuna sa demonstrantima i stalnog mešanja u rad nezavisnih medija.“
Komisija trenutno procenjuje da li zemlja i dalje ispunjava uslove za „isplate u okviru finansijskih instrumenata EU“, rekla je Kos.
Unutar Komisije poslednjih nedelja raste pritisak da se novac uskrati, potvrdilo je četvoro zvaničnika EU koji rade sa zemljama u procesu proširenja, a kojima je odobrena anonimnost kako bi mogli otvoreno da govore.
EU je javno kritikovala reforme pravosuđa koje je progurao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, čija se vlada suočila sa masovnim protestima.
Danijel Apostolović, ambasador Srbije pri EU i glavni pregovarač sa blokom, izjavio je za Politiko da je „uveren da nećemo doći do te tačke“ obustave finansiranja, te da Srbija „ne odustaje od punopravnog članstva u EU“. Beograd ostaje angažovan u intenzivnim razgovorima sa Komisijom, dodao je Apostolović.
mrdićevi zakoni
Paket zakona za restrukturiranje sudova i promenu načina imenovanja sudija i tužilaca predstavljao je „ozbiljan korak unazad“ za Srbiju, upozorila je Kos kada su zakoni najavljeni. Venecijanska komisija, pravno savetodavno telo Saveta Evrope, trebalo bi da krajem meseca da ekspertsko mišljenje o spornim izmenama zakona u Srbiji.
To mišljenje moglo bi biti podsticaj za Komisiju da zamrzne sredstva Srbiji, nagovestila su dvojica zvaničnika EU sa kojima je Politiko razgovarao. Kos je navela da će zahtevati od Srbije da „uskladi svoje pravosudne zakone sa preporukama Venecijanske komisije“.
Beograd je „jasno saopštio“ da će slediti preporuke Venecijanske komisije „čim ih primi“, rekao je Apostolović.
Ruski „hod po žici“
EU je najveći pružalac finansijske podrške Srbiji i dodelila je više od 586 miliona evra bespovratnih sredstava u periodu 2021–2024. Dodatnih 1,5 milijardi evra stavljeno je na raspolaganje pod uslovom sprovođenja reformi. Prema podacima Vlade Srbije, zemlja je od 2000. godine od EU primila više od 7 milijardi evra u fondovima i investicijama.
Međutim, Srbija već dugo hoda po opasnoj žici u odnosima sa EU, težeći bliskijim vezama sa Moskvom dok istovremeno prima novac iz Brisela.
Sofija Todorović, direktorka nevladine organizacije za ljudska prava Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR), izjavila je za Politiko da su sloboda medija i vladavina prava u Srbiji na „aparatima“ zbog pritiska vlade na novinare, i pozvala Komisiju da interveniše „pre nego što u Srbiji zavlada potpuni mrak“.
anti eu narativ u vrhu vlasti
Strpljenje EU prema Beogradu se istanjilo poslednjih meseci, nakon oštrog izveštaja o napretku zemlje u proširenju prošlog novembra, koji je upozorio na nazadovanje i „anti-EU narativ“ na „najvišim nivoima“ srpske politike.
Tenzije su dodatno porasle u decembru kada je predsednik Vučić ignorisao samit EU-Zapadni Balkan. Vučić, koji održava bliske veze sa Moskvom tokom čitavog rata sa Ukrajinom, žalio se na spor tempo pregovora o članstvu u EU.
U zajedničkom članku sa svojim albanskim kolegom u februaru, on je naveo da bi radije težio bližem ekonomskom usklađivanju sa EU, poput ulaska u jedinstveno tržište i zonu slobodnog putovanja, nego punom političkom članstvu. Kos je odbacila te predloge, tvrdeći da bi i za to bilo potrebno sprovesti značajne reforme.
Zatim je prošlog meseca Srbija bila na udaru kritika zbog izveštaja o nasilju i nepravilnostima tokom lokalnih izbora, zajedno sa policijskom racijom na univerzitetu tokom koje je došlo do sukoba stotina studenata sa organima reda.
Jedan zvaničnik EU rekao je da su ti nedavni događaji, uz nastavak saradnje Srbije sa Moskvom, bili prelomna tačka za odnose Brisela sa Beogradom i da su pokrenuli pooštravanje stava izvršne vlasti EU.
„Kao od zemlje kandidata, očekujemo i da Srbija stane uz nas u spoljnoj politici i bliže se uskladi sa našim stavovima“, rekla je Kos za Politiko, ne pominjući eksplicitno Rusiju.
