Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, govorila je ovog septembra o stanju EU. Obratila se svima koji će od 6-9. juna 2024. glasati o sastavu novog parlamenta Evropske Unije, ali je posebno želela da je čuju najmlađi građani EU, oni koji će birati prvi put, rođeni 2008.
Verovatno i zbog njih, fokusirala se na četiri teme:
– rat u Ukrajini i kako on utiče na Uniju,
– dramatičan uticaj stanovnika Planete na klimatske promene, koje dovode u pitanje naš opstanak,
– izazovi koje opet stanovnici Planete čine sebi, razvojem veštačke inteligencije i konačno,
– kakva je ekonomska i socijalna budućnost mladih u EU.
Podsetila je na svoje obraćanje u 2019. godini, kada je preuzimala čelnu poziciju u Evropskoj komisiji i kako je tada govorila o Zelenoj EU, i o tome da je “EU Green Deal”, rezultat na koji je ponosna, na to kako su ciljevi u njemu postavljeni i sredstva opredeljena za njihovo ostvarenje, a kojima će upravljati i naredna Evropska komisija koja će preuzeti mandat 2024. godine.
Za EU Green Deal, rekla je da predstavlja “evropski odgovor izazovu istorije da sačuvamo planetu koja kuva”. Otuda je prvi korak bio postavljanje ciljeva u zaštiti životne sredine i umanjenju uticaja na klimatske promene, koje bi valjalo ostvariti do 2050. godine, a za koje je rekla da su u međuvremenu postali u punoj meri ne samo klimatski, već i ekonomski ciljevi. To je ilustrovala brojkom od 38 potpuno ekološki čistih čeličana u EU, podsećajući da je zajednica nastala na uglju i čeliku i da svoj napredak vidi u unapređenju proizvodnje samo ekološki prihvatljivih, čistih industrija i tehnologija. U tom kontekstu je spomenula i da je EU najveći investitor u industriju hidrogena, te da upravo kreće prvi brod koji će imati pogon na metanol, koji je proizveden isključivo iz solarnih elektrana. Kako je rekla, da bi Evropa mogla da nastavi tim putem, u središtu naredne faze EU Green Deal-a nalazi se Critical Raw Material Acts (CRMA), jer on vodi EU ka novoj industrijalizaciji, neophodnoj za dalji rast Evrope, ali u skladu sa najvišim ekološkim standarima i samo s tehnologijama, koje doprinose ostvarenju ciljeva postavljenih u Agendi 2050 za očuvanje planete Zemlje, borbom protiv klimatskih promena kroz smanjenje efekta staklene bašte i smanjenje emisije ugljen dioksida.
Strategija industrijalizacije EU, koju je spomenula, predviđa da se o ekosistemima svake od ovih industrija razgovara u okviru Dijaloga o čistoj tranziciji (Clean Transition Dialogues), sa zahtevom za dekarbonizacijom svakog od sektora.
U središtu ovog procesa tranzicije, kako je rekla, nalazi se elektrifikacija saobraćaja, proizvodnja vozila na električni pogon. Priznala je da u ovom trenutku Kina daleko prednjači i brojem i kvalitetom električnih vozila, koja isporučuje širom sveta. Pretpostavila je da je delom to posledica državne podrške, ali je zaključila i da veliki udeo u ubrzanju te utakmice ima kineska proizvodnja kritičnih sirovina, neophodnih za elektrifikaciju (kao na primer galijum i germanijum, koji su neophodni za solarne panele i semikonduktore, a čiji izvoz Kina već ograničava, upravo kako bi sačuvala svoju prednost).
Upravo da bi se omogućio proces zelene energetske tranzicije, EU je donela propis o kritičnim sirovinama, CRMA, i za kraj ove godine predvidela prvi sastanak Critical Raw Materials Club-a, koji će okupiti sve one u Evropi i veliki broj onih izvan Evrope (uključujući i Srbiju zajedno sa Nemačkom, Slovačkom, Portugalom, itd.), koji proizvode sirovine od kritične važnosti za proizvodnju električnih vozila, za elektrifikaciju saobraćaja, za razvoj tehnologija proizvodnje električne energije iz vetra, sunca i hidrogena. Ovime je poslala snažnu poruku da su elementi evropskog Green Deal-a, i sunce i vetar i voda i biomasa i rudarenje kritičnih sirovina, neophodnih za unapređenje zelenih tehnologija, koje bi trebalo da odlučujuće smanje zagađenje životne sredine i uticaj klimatskih promena.
Da li smo je čuli u Srbiji? Znači li i nama ono o čemu je govorila, da li se i nama obraćala?
Naravno da se i nama obraćala kada je govorila o značajnom uticaju politike proširenja u prethodnim decenijama, na unapređenje kvaliteta života u EU, koje je nazvala “evropski dan dobrodošlice” (European Day of Welcomes), a zatim pozvala sve članice EU i sve nas u susedstvu EU da se spremimo za naredni “evropski dan dobrodošlice”. Srbija je u ovom trenutku među onim zemljama koje bi trebalo da se nadaju i koje bi trebalo da rade na tome da budu dobrodošle u prvom narednom koraku proširenja EU, a o kojem danas govore i podnosioci takozvanog Francusko-nemačkog plana, kao i predsedavajući Evropskog Saveta, Luj Mišel, koji to proširenje stavlja u kontekst mandata naredne Evropske komisije, dakle u period oko 2030. godine.
Nije manje važno ni da je predsednica Evropske komisije u svom govoru o stanju “evorpske nacije” od svih zemalja okruženja, samo Srbiju direktno pomenula, kada je (zajedno sa Ukrajinom i Moldavijom), rekla da smo već uključeni u zajedničku evropsku nabavku prirodnog gasa, i time naznačila da su slične odluke o tome da EU funkcioniše u formatu od 27+ članica moguće i u najskorijoj budućnosti u vezi sa drugim evropskim politikama, i pre odluke o proširenju.
Suštinske poruke predsednice Evropske komisije odnosile su se na “zelenu tranziciju” i na potrebu da proširena Evropa, čiji je i Srbija deo, mora da obezbedi otklon od fosilnih goriva, kako bi sačuvala planetu za narednu generaciju. Jasno je definisala kritične sirovine, kao neophodne za elektrifikaciju saobraćaja, za proizvodnju energije iz vetroturbina i solarnih panela i za skladištenje tako proizvedene energije. I sve to kako bi se smanjio uticaj na klimu. Da bi to postigla, potrebno je da obezbedi snabdevanje svim neophodnim sirovinama na bezbedan način i sa onih prostora i onih zemalja, koje dele iste ciljeve očuvanja planete. To su poruke i za Srbiju.
Ovime je Srbija stavljena u središte nove evropske zelene industrijske politike, kao zemlja koja može imati dvostruku ulogu, i kao deo lanca snabdevanja sirovinom (litijum i borat), ali uz to i kao proizvođač gotovih električnih vozila naredne generacije, rame uz rame sa nemačkim, kineskim i japanskim proizvođačima. Na nama je da izaberemo ovo drugo.
Piše: dr Goran Svilanović
Post Views: 113
