SRBI U AUSTRALIJI OBELEŽILI PRAVOSLAVNU NOVU GODINU
TROSTRUKO KOLO U SIDNEJU
• Računajući božićne zabave, ovo je bilo treće slavlje za dve nedelje i Srbi se, sudeći po popunjenim salama, izgleda još nisu umorili
Srbi u Australiji i ove godine su nastavili staru tradiciju obeležavanja dve nove godine. Ni izuzetno visoke temperature koje se u pojedinim delovima Australije tokom dočeka srpske Nove godine nisu spuštale ispod 30 stepeni Celzijusa, nisu pokolebale naše zemljake da pođu na zabave. I ove noći, u ponoć su na trenutak pogašena svetla, nazdravilo se i poželelo dobro zdravlje, sreća i porodično blagostanje.
Nikada više mladih u Hokston parku, trostruko kolo u Srpskoj narodnoj odbrani, tri pevača su se smenjivala u Bonirigu – to je samo deo srpske novogodišnje noći u Sidneju…
Ovo je, inače, bilo već treće slavlje za dve nedelje, računajući brojne božićne zabave i Srbi se, sudeći po većini popunjenih sala, izgleda još nisu umorili.
Već dugo je običaj da se mladi, dok odrasli sede za stolovima, druže napolju sve dok se ne zasvira prvo kolo. Tako je bilo i ovog puta u Srpskom kulturnom klubu „Sveti Sava“ u Hokston parku, gde je veća grupa mladih razgovarala čekajući zvuke muzike.
Na slici možemo videti Aleksandru, Snežanu, Montanu i Demi Marković, Aleksandru Kosić, Tamaru i Danijelu Marjanac, Alanu Srejić, Danicu Živanović, Darbdž Mazzottu, Bosu Stojanović, Kristinu Nestorović, Brankicu i Biljanu Kokinović i Milicu Skenderiju. Deo njih igra u folklornom ansamblu „Dušan Silni“, a deo dolazi od zabave do zabave, mahom sa roditeljima i naravno da se međusobno upoznaju.
Srpski centar Bonirig
U Srpskom centru Bonirig, već uhodanom tandemu Bora Drljača – Marko Mitrović, kao pojačanje stigla je Bina iz Brizbejna. Okretna i vedra, ona je bila dodatno osveženje atmosfere u velikoj dvorani centra.
U dvorani, za istim stolom sedeli su Aleksandar Markovski, Rada i Danijela Laban, Zlatka Dimovski, Anita Marshal, Diana Vujica, Aleksandar Gorgijevski, Vesna Gorgijevska, Marko Bajić i Cmiljana Krvavac. Svi su u prijateljskim ili rodbinskim vezama i izašli su da se provedu zajedno na dočeku na kojem su uz orkestar „Medeno srce“ pevali Marinko i Olivera.
U Srpskoj narodnoj odbrani, iskusni Dule Milivojević pesmom je vodio slavlje, uz pratnju nerazdvojnog Dragana Kotevskog i Tome Paraćinca. Skoro da je nedostajalo prostora, kada je skoro polovina dvorane ustala da igra i igrači u srpskom kolu formirali trostruki niz.
Udruženje boraca „Draža Mihailović“
U Udruženju boraca kraljevske vojske „Draža Mihailović“ pevao je Nenad Milić, a i ovde su, naravno, u ponoć zdravice bile spremne.
Izgleda da uopšte nije bilo važno što je doček „pao“ usred nedelje i što je sutra radni dan.
KVINSLEND
SRBI I RUMUNI ZA ISTIM STOLOM
Srbi iz Brizbejna po tradiciji su pravoslavnu Novu godinu dočekali u Sali CŠO u Vajkolu. Bez obzira na radni dan koji ih je čekao, oni su u velikom broju ispunili salu, a zajedno s njima slavilo je i nekoliko desetina Srba iz Rumunije, odnosno, Rumuna koji su česti gosti Srba iz Vajkola.
Ovo druženje plod je saradnje rumunskog udruženja „Dačija“ sa Srbima iz Vajkola, a na istom mestu su nedavno Rumuni proslavili svoju versku godinu.
Zato je i muzički sastav za ovu priliku bio mešovit. Za harmonikom i klavijaturama bili su braća Marijan i Petar Miloš, Srbi iz Rumunije, a uz pevača Stevicu Narandžića goste su zabavljali pevači Titijan Puishita i đeta Argjuš.
U kolu su se našli i jedni i drugi, i mladi i stari, pa je veselje potrajalo do iza ponoći, uz obavezne novogodišnje čestitke.
Na Gold Kostu, Srbi su dočekali Novu godinu u restoranu „Beograd“ i u Sali CŠO „Uspenije Presvete Bogorodice“. Na ovom drugom mestu goste je zabavljao orkestar Slavka Pandurevića uz pevačicu Maju iz Sidneja i Milana Zlatovića sa Gold Kosta.
Veselja nije manjkalo, a za sredu i radni dan niko nije previše Mario.
U HANOVERU SRPSKA NOVA GODINA PO MASOVNOSTI I ŠTIMUNGU NADMAŠILA KALENDARSKU
SKADARLIJA U SVETOSAVSKOM CENTRU
Srbi u Hanoveru Novu 2009. godinu po julijanskom kalendaru nisu slavili samo zbog tradicije, već iskreno i pompezno, jer taj datum stvarno doživljavaju kao svoj praznik. Da je tako najbolje govori atmosfera u Svetosavskom centru i Srpskom kulturnom centru (SKC), gde je svet došao mnogo masovnije nego na doček kalendarske Nove godine
Sponzor je i ove godine bila Lidija Mijajlović, vlasnica restorana „Mediteran“ iz Celea, a „škrtario“ nije ni predsednik Crkvene opštine Zoran Veličković, koji zbog poslovnih obaveza na doček nije ni došao. Za razliku od njega, za svojim tradicionalnim stolom u sredini sale i ovaj put je sedeo njegov prethodnik dr Slobodan Teodorović sa suprugom dr Slavkom i koleginicom dr Dragicom Ilić iz Gitersloa.
U Svetosavskom centru Nova godina je dočekana sa orkestrom Duleta Jovanovića iz Berlina, a uz stare gradske i vojvođanske pesme. Svetosavski centar ove vesele večeri, po ugođaju i emocijama, veoma je podsećao na boemsku beogradsku Skadarliju. Pred ponoć su podeljene tradicionalne krofne, a dukat zlatare „Orijent“ u svojoj krofni pronašao je Žarko čičić iz Zoltaua. Posle međusobnih čestitanja, sveštenik Milan Pejić služio je novogodišnju liturgiju, a uz dobra srpska vina i šljivovicu slavlje je nastavljeno do ranih jutarnjih sati.
Iako je sreda bila radni dan, primećeni su gosti iz cele Donje Saksonije i nekih mesta Severne Rajne Vestfalije, a za ovu priliku iz Srbije je doputovao i poznati privrednik, „hanoverski Kragujevčanin“ Radoslav Nikolić.
Ako je u crkvi i vladao malo „laganiji i romantičniji tempo“, u Srpskom kulturnom centru bilo je „turbulentnije“ jer su tempo diktirali mlađi muzičari Jovica i Miroslav i poznate zvezde severne Nemačke – Ružica Šunić i Mijo Stanković. I ovde je bilo mnogo gostiju iz drugih gradova – Goslara, Braunšvajga, Hildeshajma i Zalcgitera.
U SKC slavlje je organizovao restoran „Mejenfeldštube“ iz Štekena, a Suzana, Mijo, Miloš i vlasnica Dragica Tošić, koja korene „vuče“ iz Republike Srpske, imali su pune ruke posla. Ni oni nisu izneverili tradiciju, pa je i njihova trpeza obilovala pečenjima i srpskim specijalitetima, a u zoru i ovde je bila „na kraj sela čađava mehana“.
Radni tim
Za izvanrednu organizaciju i pripreme u Svetosavskom centru naročito je zaslužna Nevenka Bosančić, a za spremanje jela, prema rečima sveštenika Pejića angažovale su se i brojne druge parohijanke, a pomoglo je i nekoliko privatnih firmi. Noćno dežurstvo preuzeli su Marko đorđević, Slađana Stević, Slavko Bosančić i Dragana.
Slađana menja prezime
Grupom koja je posluživala goste rukovodio je Marko đorđević koji je u crkvi dugo godina bio čtec. Marko je završio kuvarski zanat, a usavršio ga je u hotelu sa pet zvezdica. Za Slađanu Stević, koja mu je pomagala kaže:
– Slobodno napišite da se zove đorđević. Veridbu smo već proslavili.
PARISKA TRINAESTOJANUARSKA NOć OBOJENA SRPSTVOM
TAMBURAŠI KRAJ BOBURA
• U punoj sali Kulturnog centra Srbije program bio veoma raznovrstan i izuzetno kvalitetan, jedino se nije kolo igralo
Još jednom su Srbi Pariza, a pridružili su im se i drugi, „udarili brigu na veselje“, pa uz muziku i igru ispratili staru i ušli u Novu pravoslavnu godinu. I to, kako veterani, tako i poletarci, važno je bilo da se slasno pojede, količinski zalije, pusti glas, a noge ubrzaju, zbog čega je na mnogo mesta „grad svetlosti“ bio obojen srpstvom.
U punoj sali Kulturnog centra Srbije program je bio veoma raznovrstan i izuzetno kvalitetan, jedino se nije kolo igralo. Vrata širom otvorena, ulaz slobodan, a program najavljen kao završetak „Meseca kulture Novog Sada u Parizu“. U prvom delu koncerta, Novom Sadu i Parizu u goste su došli vrhunski majstori, Nišlijka Anđela Bratić (flauta) i Beograđanin Vladimir Milošević (klavir). Iako su prvi put zajedno svirali, delovalo je kao da su srođeni, pa su čistoća i boja zvuka, tehnika izvođena i nijansiranje emocija dostigli najviše tačke. Na momente se činilo da je mlada i lepa flautistkinja – šumska ili vodena vila, <đŽ>izela ili Rusalka, da bi se u realnost vratila kad su zasvirali na „bolnu tačku“ Francuza – Bizeovu „Karmen“. Ukratko, bilo je super!
Za zdravlje, ljubav i sreću
Ovom dočeku Nove srpske prisustvovao je i sjajni, već svetski violinista Nemanja Radulović sa devojkom, takođe violinistkinjom, Makedonkom Kristinom i ocem Ninoslavom.
– Više od mesec dana svirao sam u Japanu, a 25. januara sviram Betovena u teatru Šanzelize. U Novoj želim zdravlje, ljubav i sreću – reče i snažno prigrli Kristinu.
Na to, flautistkinja Anđela Bratić dodade:
– Želim koncerte u Evropi sa ovim divnim kolegom.
A taj rastanak sa bivšom, za ulazak u Novu, u nastavku koncerta, doveo je novosadsku tamburašku grupu „Ravnica“. Ma, kakva ravnica, njih petorica udarili su takav tempo, da su „preorali“ i zemlje („Besa me mučo“ bio je očaravajući) i generacije (tango su zaplesali šestogodišnja Radmila i dve godine mlađi Strahinja Stanković), pa dojurili do ponoći koju je najavio kustos Kulturnog centra Mihailo Papazoglu.
Odnekud su iskrsle flaše, zapevao je i ruke raširio u ovoj noći najraspoloženiji Borislav Beljanski, a oni „đavoli“ sa tamburicama, zaboravivši na otegnuto i lalinsko, uleteli su u brzo, brže, najbrže.
Ma, neka nam je srećna i berićetna!
Komunizam
Među Srbima, u KC bila je i Slovenka Liza Jabel, njihala se, cupkala, izjavila da voli ovu ludu muziku, a u Novoj godini želi svima puno – nežnosti!
Slikar Nikola Kovačević bio je u društvu devojke Šveđanke Astrid i prijateljica Francuskinje Florans Jelisavete i Miroslave. Poželeo je sledeće:
– Sve što nam treba, i više od toga i samo za nas. To je komunizam.
DOčEK PRAVOSLAVNE NOVE GODINE U NEMAčKOJ PRESTONICI
SRPSKO VESELJE U USPAVANOM BERLINU
• Slavlja upriličena na sve strane: u našim udruženjima i restoranima, u Crkvenom domu i po kućama • Uz muziku, salve poljubaca, zdravica i čestitki proslavljalo se do ranih jutarnjih sati
To što je novogodišnje slavlje ovog puta palo usred radne nedelje nije zasmetalo našim ljudima da se istinski provesele u hladnoj januarskoj noći. Dočeka je u Berlinu bilo na sve strane: u srpskim udruženjima, Crkvenom domu, našim restoranima i po kućama. Društvo su nam u ovoj noći pravili jedino Rusi koji poštuju isti stari kalendar, a pri tom su i jedna od najbrojnijih kolonija stranaca u ovom gradu.
U Srpskom kulturnom i sportskom udruženju (Grencaleja 22) bilo je po običaju veselo i bučno. Klupske prostorije su na idealnom mestu – daleko od stambenih zgrada, pa zato nema nemačkih komšija koji bi se sigurno bunili što veselja traju do zore. Pogotovo u ovakvim prilikama kada se slavi ovaj Nemcima nepoznati praznik.
Domaćini u SKSU su i ovog puta sve pripremili za provod i njihovim gostima nije ništa nedostajalo u novogodišnjoj noći. Bogata trpeza, sjajni muzičari iz orkestra „Kum“, kolo koje se vilo satima duž velike sale… Veselje je potrajalo, mada je sutra bio radni dan jer se zbog dobrog provoda može i umoran na posao. Doček su u svojim prostorijama organizovali i članovi Srpsko-nemačkog društva „Vuk Karadžić-Braća Grim“.
Sveštenici
Sveštenici Veljko Gačić, Duško Spasojević i Dragan Sekulić bili su tu sa svojim porodicama, očito ponosni zbog dupke pune sale i sjajne atmosfere na ovom dočeku.
– Još u decembru je većina naših večerašnjih gostiju rezervisala mesta za ovu noć. Lepo je videti ih kako se vesele i slave, ovo je pravi porodični doček – rekao je prota Veljko.
– Ovo je proslava samo za naše članove jer se ove godine nismo pripremili za nešto veće i nismo zvali goste sa strane – kaže Vojkan Drašković.
Sjajna atmosfera dočekala je novinara „Vesti“ u sali Crkvenog doma pri hramu Svetog Save u berlinskoj četvrti Veding. Oko 140 gostiju je napunilo ovu dvoranu i bučno krenulo u novogodišnju noć. „Vodič“ im je bio sjajni muzičar iz Vupertala Rade Nišević (poznatiji kao Dugi Rade). Tako nam se i predstavio dajući odmah i objašnjenje: „Pogledajte me koliki sam!“ Ovaj čovek-orkestar je uz pomoć dobrog glasa i sintisajzera cele noći gotovo bez predaha uveseljavao zemljake u Berlinu narodnim i zabavnim numerama, kolima, a pred rastanak su se iza ponoći začuli i poznati zvuci nacionalnih pesama bez kojih se ovakva veselja ne mogu zamisliti.
U Novu 2009. godinu, po starom kalendaru, ušlo se bučno i razdragano, sa salvom poljubaca i izrečenih najlepših želja. Zdravice, pa zagrljaji, pa opet zdravice. I odbrojavanje poslednjih desetak sekundi na prelasku iz stare u novu godinu je deo tradicije, pa je i to ispoštovano, bar kao zagrevanje za potonje čestitke.
Oficiri
Među gostima su bili i srpski oficiri iz vojnog izaslanstva u Berlinu: pukovnik Srđan Planić i potpukovnik Žarko Stojković, direktor „Jatovog“ predstavništva Stojan Dmitrović i drugi.
SRPSKA NOVA GODINA NA ŠVAJCARSKI NAčIN
KLEPETUŠAMA U NOVO LETO
• U dva sela švajcarskog kantona Apencal, Nova godina se i danas veoma živopisno dočekuje po starom julijanskom kalendaru
Deca – lepi klausi
I ove godine, kao i pre nekoliko vekova, u selima Valdštat i Urneš, ispod planine Sentis, u kantonu Apencel, u istočnoj Švajcarskoj svakog 13. januara sakupljaju se ispred kuća seljaka „silvesterklausi“. To su grupe ljudi koji su obučeni u ritualna odela, maskirani jelovim granjem i slamom i okićeni velikim zvonima na leđima i prsima. U ovom delu zemlje satova – što je kuriozitet koje uvek privlači i brojne turiste – na taj dan bučno i veselo, ispraćaju staru godinu po julijanskom kalendaru.
Postoje dve vrste „silvesterklausa“ – ružni i lepi, a dele se na mlađe i starije grupe. Mlađa grupa, deca, uče od starijih da pevaju i igraju, i tako se taj običaj već vekovima prenosi s kolena na koleno. Živopisno, a pomalo i zaštrajuće okićeni, oni zastanu i otpevaju ispred svake kuće čuveno alpsko „jodlovanje“ i odigraju „divlji ples“ skačući uvis i okrećući se oko svoje ose proizvodeći tako veliku buku zvonima-klepetušama kojim su bogato okićeni.
Starija grupa klausa, takozvani ružni klausi
Posle završenog rituala, domaćin kuće nagradi ih pićem, hranom, a daje im nešto para i potom idu kod drugog gazde. Lepi klausi obično su obučeni u žuto-crvenu ili plavu nošnju, a na obrazu nose maske s lepim osmehom ili su bez maske, a ružni klausi su obučeni u odelo maskirano s jelovim granjem, slamom i ružnim maskama, pa izgledaju kao šumski vračevi.
Da bi prisustvovali ritualima, znatiželjni moraju da ustanu veoma rano, jer se nikad ne zna gde će klausi prvo da se pojave, kod kog domaćina. Ovaj vid proslave nove godine, na dan kad je slave i Srbi, organizuje se samo u dva sela u kantonu Apenzel, a i ove godine su po običaju na slavlje pristigli brojni turisti, ali i Švajcarci iz drugih delova ove države.
ZABAVA U KLUBU „NIKOLA TESLA“ U HERISAUU
DOčEK UZ DOMAćE đAKONIJE
Uprava kluba „Sveti Nikola“ iz Herisaua organizovala doček pravoslavne Nove godine za svoje članove. Pošto je slavlje palo radnim danom, mnogo članova koji su radili i drugu smenu nisu mogli da dođu, pa je poseta bila manja nego obično.
Na trpezi su bili sve sami tradicionalni srpski specijaliteti: kačamak sa ovčijim sirom i meso pečeneo u masti u velikoj tepsiji na starinski način. Sve je to lepo i veoma vešto spremao i servirao član kluba Dragan Dragić zvani Rista, rodom iz Kobišnice kod Negotina, inače poznati majstor kulinarstva u ovom delu Švajcarske.
Žurka je trajala do ponoći, a posle je svako žurio svom domu jer – „sutra je radni dan“.
„Sveti Nikola“ je jedini klub u istočnoj Švajcarskoj koji je slavio „pravog“ datuma. Svi drugi to će učiniti narednog vikenda, u subotu, 17. januara.
Konzularni dani
Kulturni klub „Sveti Nikola“ iz Herisaua konačno je dobio odobrenje i termin od Generalnog konzulata Srbije u Cirihu za održavanje konzularnih dana u klupskim prostorijama. Ove godine konzularni dani biće održani dva puta, 3. aprila i 20. novembra.
ŠIROM ZEMLJE SATOVA NAŠI ZEMLJACI DOčEKALI SRPSKU NOVU GODINU
SLAVLJE MNOGO SKROMNIJE
• Mada se ponegde, kao u Cirihu, slavilo i masovno, ipak nije bilo ni približno bučno kao nekoliko prethodnih godina
Nova godina po julijanskom kalendaru ili, kako to naši ljudi vole da kažu, srpska Nova godina, u zemlji satova proslavljena je skromnije u odnosu na prošlu.
– Eto, tako mi Srbi! Nekada smo u otadžbini krišom slavili pravoslavnu Novu godinu i kukali što su komunisti na to gledali s podozrenjem, a sada kada nam ti niko ne brani, svake godine sve je manje slavljenika – kaže Mirko Grbić (60) koji je slavio u stanu sa drugarima.
Verovatno najmasovniji doček bio je je u opštinskoj sali u Enstringenu, kraj Ciriha, gde je slavlje organizovala Druga ciriška crkvena opština Uspenja Presvete Bogorodice. Predrag Trajković, rodom s Kosova i Milan Milošević iz Republike Srpske imali su, kako rekoše, najveseliji, ali najteži posao – kuvanje „šumadijskog čaja“, koji je bio pravi melem na temperaturi od -10. Sveštenici dr Miroslav Simijonović, Branislav Petković i Stanimir Mikić bili su oduševljeni što je među slavljenicima ovog puta bilo mnogo dece.
Radna proslava
Upravni odbor KUD „Vuk Stefanović Karadžić“ iz Šenenverda proslavu je započeo „radno“. Vreme dok nisu počeli da pristižu prvi gosti iskoristili su za sastanak i dogovor o narednim aktivnostima, a onda su slavili sve do rane zore.
Ništa manje veselo nije bilo ni u prostorijama KUD-a „Kolo“ u Nojenhofu, gde su glumci pozorišta „Horizont“, na čelu s Nenadom Milićem, uspeli da naprave veselu i lepu prazničnu atmosferu u kojoj su svi neizmerno uživali.
Fudbaleri „Mladosti“ iz Araua igrali su i pevali do kasno u noć, poželevši jedni drugima opstanak u Trećoj ligi, a slične „sportske“ želje imali su i igrači „Srbije“ iz Ucvila, Lucerna i Burgdorfa, „Slavije“ iz Lozane, „Drine“ iz Faida…
Dva rođendana
Miroljub Milošević – Slovenac (37), profesionalni muzičar i njegov drugar Dragomir Marković Mrki (42) i zajednički su slavili u restoranu „Vetar čupa panjeve“ u Cirihu ne samo srpsku Novu godinu, već i svoje rođendane. Ističu da su u jednom momentu, negde pred zoru, svirali u „četiri ruke“.
DOčEK SRPSKE NOVE GODINE U AUSTRIJI
SLAVLJE UZ NAJMILIJE
• Pošto je početak godine po julijanskom kalendaru pao na radni dan, nije bilo mnogo organizovanih proslava
Veliki broj Srba koji žive i rade u Austriji proslavio je u utorak uveče uz muziku i druženje početak julijanske Nove godine. Najviše se srpska Nova godina čekala u krugu porodice, uz prijatelje i domaće specijalitete, a manje po kafićima i restoranima.
Pošto je srpska Nova godina pala na radni dan nije bilo mnogo organizovanih dočeka. Gotovo nijedan ugostiteljski objekat za ovo veče nije doveo pevače sa estrade. Oni koji su organizovali slavlje oslonili su se na lokalne muzičare.
Tako je, na primer, poznati gitarista DŽafer – DŽaja Zukić, sa kolegama Mićom đokovićem i Mirom Budžom zabavljao goste restorana „Talija gril“.
Takođe, doček je organizovan i u klubu „Bambi Požarevac“. Ideja je bila, kako objašnjavaju iz uprave ovog kluba, da se za članove, koji se nesebično angažuju tokom cele godine, kao i sve druge osobe koje podržavaju rad kluba, organizuje zajedničko druženje i večera.
Vodeći se takvom mišlju, uprava je odlučila da ujedno na taj način zajedno dočeka i srpska Nova godina.
Uz tradicionalnu trpezu, svirku na klavijaturi muzičara Gagija, članovi i prijatelji ovog kluba dočekali su tako u veseloj atmosferi i Novu godinu po julijanskom kalendaru.
Praznično večernje
Nekoliko stotina vernika posetilo je hramove srpske pravoslavne parohije u Beču, u kojima su sveštenici služili praznično večernje uoči Nove godine po starom kalendaru. Neki od vernika dočekali su julijansku Novu godinu u crkvenim prostorijama.
