U toj zemlji ima posla za sve, ima izuzetnu zdravstvenu zaštitu,
gotovo da nema kriminala, a administrativne poslove završite za desetak
minuta preko interneta…
Panići u Rejkjaviku žive skoro dve decenije, a prvo je u tu ostrvsku zemlju otišao Zoran i to po pozivu jednog fudbalskog kluba.
Uprkos
surovoj klimi, kaže Jelena u razgovoru za agenciju Beta, Island je
zemlja u kojoj se lepo živi jer država savršeno funkcioniše, nema
kriminala, a ima posla za sve koji žele da rade.
„Već sa 14
godina Islanđani počinju da rade lakše poslove i do 16. godine ne
plaćaju porez. Grad Rejkjavik obezbeđuje posao preko leta za sve đake
koji žele da rade. To su četvoročasovni poslovi, uglavnom na održavanju
travnjaka i dečijih igrališta“, dodaje ona.
Prema Jeleninim rečima,
prosečna plata radnika na Islandu je oko 2.000 evra, ishrana
četvoročlane porodice košta mesečno oko 1.000 evra, troškovi grejanja
stana od 100 kvadrata su oko 70 evra, a struje oko 60 evra.
„Na Islandu gotovo i da nema kriminala, stanove i kuće
preko dana niko ne zaključava, kao i kola. Zbunjeni su kad ih pitate što
ne zaključavaju kola, jer kažu zašto bi neko ukrao moja kola, kad ovde
svi imaju svoja“, istakla je ona.
Gotovo svi administativni poslovi, dodala je Panić, mogu da se završe preko interneta, i među malobrojnim za koje mora da se ode u državnu ustanovu je izdavanje pasoša.
„Da
bi dobili pasoš potrebno je da odete do određene kancelarije da bi vas
slikali, ali čitava procedura ne traje duže od 10 minuta. Pasoš se
dostavlja poštom na kućnu adresu“, izjavila je ona.
Prema njenim rečima, zdravstveni sistem na Islandu je verovatno među najboljim na svetu,
pregledi nisu skupi ni kad ih sami plaćate, a zdravstveno osiguranje
pokriva troškove lečenja tokom godine sve do određenog iznosa. Na
snimanja i preglede kod lekara specijaliste ne čeka se duže od tri
nedelje.
Ona ističe da Islanđani posebnu pažnju poklanjaju očuvanju ekologije i zdravlja.
„Od
malih nogu decu navikavaju da borave što više na otvorenom. Bebe preko
dana spavaju u kolicima na terasama bez obzira koliko je hladno i da li
vetar duva. Čak vezuju kolica da ih vetar ne bi odneo„, rekla je Panić.
Uskršnje praznike Panići su, poput mnogih naših ljudi u dijaspori proveli u Srbiji, a svaki dolazak kući opisuju kao prelazak iz jednog sveta u drugi.
„Na
Islandu još pada sneg, a ovde nas je dočekalo proleće. Na Islandu
otprilike u ovo vreme dan počinje da bude duži i noć će veoma kratko
trajati. Preko leta na Islandu gotovo nema mraka, sumrak traje samo
jedan sat, i to oko ponoći“, kazala je Jelena Panić (46).
Prema njenim rečima, za razliku od leta, tokom zime koja traje od oktobra do aprila, stanovnici Islanda retko kad vide sunce.
„U
decembru na Islandu sviće oko 11 sati, a mrak pada već oko 15 časova,
ako nije oblačno. Ukoliko ima oblaka dan i ne svane. Dešava se da kiša
pada neprestano 30 noći i dana“, kaže Jelena.
Naši ljudi na Islandu veoma teško podnose surove vremenske prilike, ali ne samo oni, teško je i Islanđanima.
„Tokom
zime, jednom ili dva puta Islanđani odlaze u Španiju, na Floridu,
Kanarska ostrva ili Tenerife. Mnogi kupuju kuće i nakon penzionisanja
sele se u tople krajeve“, dodala je Panić.
Prema njenim rečima, kada dete krene u vrtić i školu roditelji moraju da mu obezbede gumeno odelo, čizme i skafander.
„Moj
najveći šok u vrtiću je bio kada sam došla po sina a zatekla
vaspitačicu kako hladnom vodom iz creva pere decu koja treba da uđu u
vrtić. Njihova gumena odela bila su skroz uprljana peskom i blatom jer su se igrali u dvorištu“, objašnjava Jelena.
Boravak
na otvorenom, dodala je, obavezan je i za osnovce. Tokom avgusta i
septembra, kao i tokom maja i juna, časovi fizičkog su napolju i kada
pada kiša, a sva deca do osmog razreda moraju da izađu iz učionice za
dva velika odmora.
„Za vreme jednog odmora deca jednu užinu
koju im roditelji spremaju a to nikako ne sme da bude slatkiš i sok, već
voće ili povrće. Na drugom velikom odmoru jedu kuvani obrok koji škola
priprema, a on se plaća oko 80 evra mesečno“, rekla je Panić i dodala da sve osnovne škole, posle časova, organizuju za starije učenike druženja i zabavne igre.
Prema njenim rečima, izlazak
u kafiće i diskoteke na Islandu je dozvoljen mladima koji imaju 23
godine, a sa 18 godina mogu da uđu tek u po koji kafić.
Preko
čitave godine, kazala je ona, Islanđani se kupaju u otvorenim bazenima
sa toplom vodom kojih ima u svakom naselju, a svaku priliku koriste da
odu na izlet u kampove kojih ima širom zemlje.
„Islanđani su
veoma ljubazni i međusobno i prema strancima, nigde nećete biti
odbijeni ukoliko zatražite pomoć, svi će vam odgovoriti sa osmehom.
Izuzetno su pažljivi u svakodnevnoj komunikaciji, a posebno na poslu“, objašnjava Jelena Panić.
Na Islandu, dodala je ona, nikome se sigurno neće desiti da posle druženja sa prijateljima sedne u kola u pripitom stanju.
Islanđani
zovu policiju, čim primete da je neko pijan seo za volan, makar da se
radi o nekom njihovim najbližem sa kojim su upravo oni sedeli zajedno i
provodili se, kaže Jelena Panić za agenciju Beta.
