Problem služenja vojske mladica koji žive ili su rodeni u inostranstvu bio je tema mnogih skupova naših ljudi u Nemackoj, posebno u pokrajini Baden-Virtemberg gde je nekadašnji Savet dijaspore, a danas Savet Srba Baden-Virtemberga pokušavao da pomogne mladim ljudima. Saradnja sa Generalnim konzulatom SRJ u Štutgartu pomogla je samo u boljem informisanju mladih vojnih obveznika Vojske Jugoslavije, ali je problem i dalje ostao da opterecuje brojne regrute i njihove porodice.
Zbog toga je do sada Predrag Rakocevic, predsednik Saveta Srba Baden-Virtemberga zajedno sa clanovima Srpskog saveza klubova i udruženja ove pokrajine razgovarao više puta u raznim saveznim organima. Pokušao je da problem predoci u punoj njegovoj složenosti i dobije bar nagoveštaj spremnosti vojnih vlasti da ce izaci u susret regrutima i vojnim obveznicima koji žive ili su rodeni u inostranstvu. Do sada nije bilo nekog konkretnijeg rezultata osim razgovora i obostranog izlaganja argumenata „za“ i „protiv“.
Odmor u kasarni
Poslednji susret i razgovor u Saveznom ministarstvu odbrane uz ucešce i clanova Generalštaba Vojske Jugoslavije obavili su proteklih dana Predrag Rakocevic i Igor Jovanovic. Oni su ponovo predstavili svu argumentaciju koja govori u prilog potrebi zakonskog regulisanja mogucnosti da vojni obveznici koji žive u inostranstvu dobrovoljno služe vojsku ili, ako vec to za vojne vlasti nije prihvatljivo, da se vojna obaveza skrati na dva meseca obuke što bi se moglo „odslužiti iz dva puta za vreme godišnjih odmora“.
Ima i trgovine
Poznato je da se potvrde o nesposobnosti mogu kupiti za odredenu sumu maraka, da su ih dobili mnogi sportisti, te da „nijedan Albanac sa juga Srbije ne mora da služi vojsku, slicno je i za Madare, a Crnogorci nece u vojsku u Srbiju“. Posebno je pitanje tretmana onih koji tri-cetiri decenije žive izvan svoje zemlje, jer oni su u stvari iseljenici, a ne ljudi na privremenom radu. Taj deo srpskog naroda koji živi, konkretno, u Nemackoj, godišnje šalje u zemlju oko milijardu maraka kao pomoc izdržavanju rodbine, a oko 300 miliona stiže godišnje po osnovu penzija zaradenih u Nemackoj. Sve to cini znacajnu stavku i dobrim delom devizno „pokriva“ budžet Srbije i Jugoslavije
Konkretan predlog predstavnika Saveta Srba iz Baden-Virtemberga da se vojni obveznici koji žive u inostranstvu izuzmu iz služenja vojne obaveze osim na potpuno dobrovoljnoj osnovi, te da sa 2.000 maraka finansiraju obradu takvog zahteva, kod predstavnika vojnih vlasti nije naišao na razumevanje. „Tvrd“ stav vojnih vlasti prema ovom pitanju vidljiv je iz reci jednog od ucesnika da obavezna obuka ne može biti kraca od šest meseci, te da bi preostali deo vojnog roka mogao biti otkupljen sumom do maksimalno 20.000 maraka.
„Tvrdi“pregovaraci
Sagovornici predstavnicima vojnih vlasti su odmah rekli da je obavezni rok obuke predug, a pomenuta suma previsoka i da ce alternativa za mnoge naše mladice biti uzimanje nemackog državljanstva što sve košta neuporedivo manje.
Medutim, predstavnici vojnih vlasti rekli su da nije moguce praviti neke posebne ustupke dijaspori kada je rec o služenju vojnog roka, nego da ce Generalštab VJ odlucivati o svakom pojedinacnom slucaju, što je odgovor koji nikako nije zadovoljio predstavnike Srba iz Baden- Virtemberga. Tada su pomenuti mnogi argumenti koji idu u prilog zahtevu da se ozbiljno razmatra pitanje služenja vojnog roka mladica iz dijaspore. Sagovornici predstavnicima vojnih vlasti iz Baden-Virtemberga postavili pitanje šta ce biti kada „starih iseljenika“ više ne bude a mladi budu uzeli pasoš zemlje u kojoj žive. Navodeni su i primeri drugih zemalja ciji državljani žive u rasejanju i izvršavaju obaveze prema vojsci uz mnogo povoljnije uslove. Posle svega dogovoreno je jedino da predstavnik vojnih vlasti dode u Nemacku i da razgovara sa mladima o ovom problemu kako bi se „na terenu“ uverio u složenost ovog pitanja i potrebu njegovog zakonskog regulisanja i rešavanja na obostrano zadovoljstvo – i vojnih obveznika i države.
