On dobro zna kuda ide, sa mnogo hrabrosti i malo zebnje…u neku od nedođija sveta…
„Zato što sam skitnica i ne drži me mesto“, kaže Stefan.
A kada Trsteničanin Stefan Simonović zastane bar na kratko, počinju njegovi foto-dijalozi kojima stvara trag u…sećanju.
Stefan je za tri godine, sa opremom teškom 13 kilograma, pešice, biciklom, vozom obišao čak 15 zemalja: Indiju, Etiopiju, Kmabodžu, Vijetnam…Po putovanju napravi oko 10000 fotografija. Kao dobre, izdvoji od 300 do 500.
„Etiopija je meni jedna od najzanimljivijih zemalja, zato što sam prespavao čak pored aktivnog vulkana, gde ključa lava na 1200 stepeni“, kaže Stefan.
Žene ratobornog plemena Mursi na jugu Etiopije, devojčicama majke raseku usnu, razbiju dva prednja zuba, te ubace drveni ili glineni tanjir, i ćerke su spremne za udaju. Žene istočnog Mijanmara, nekadašnja Burma, okićena bakarnim prstenovima, vremenom teškim i do 10 kilograma. Nekada zbog odbrane od razbojnika, danas radi lepote.
U Indiji, u zemlji gde sebe nikako ne možeš da mimoiđeš, Stefan se sebi približio, i naučio je
„Da cenim neke stvari, koje do tada nisam cenio i da ljudi mogu biti srećni iako nemaju neke materijalne stvari, koje ne znače ništa u životu“, kaže Stefan.
U jednom hindu selu shvatio je da je za sreću često potrebno sasvim malo.
„Oni zaista žive u bedi, ali su stvarno srećna porodica…petoro živi u jednoj sobi, spava na jednom krevetu…“, kaže Stefan.
Na Tajlandu je jeo škorpije.
„Pa to je kao neki čips, pržena je u nekom ulju i nema nekog preteranog ukusa…sve se jede sem žaoke koja je otrovna“, kaže Stefan.
To nije normalno gde ja sve putujem, reći će. Normalno ili ne, tek videli ste, sve je drugačije i lepo je…
