Senegalski model kao model za Afriku?

senegalski-model-kao-model-za-afriku?
Senegalski model kao model za Afriku?

Nakon što je pokušaj šefa države Makija Sala da odloži predsedničke izbore gurnuo njegovu zemlju u krizu, glasanje, najzad održano 24. marta, je okončano iznenađujućom pobedom protivkandidata Basirua Diomaja Faja. Iako vrlo uzdrmane, čini se da su institucije, uz snažnu podršku naroda, pokazale da su otporne. No, politički i društveni izazovi su i dalje ogromni.

Nedelja je, 24. mart, dan predsedničkih izbora u Senegalu: glasanje protiče mirno u celoj zemlji. Građani ne kriju olakšanje ali i ponos: „Obavila sam svoju dužnost rado i u veri“, kaže jedna od njih. Glasalo je 60% od 7,3 miliona birača, što je odziv sličan onom na prethodnim izborima 2019. godine. Socijalni pokreti su kao ispomoć međunarodnim posmatračima i onima iz glavnih političkih stranaka poslali više od hiljadu predstavnika na biračka mesta kako bi ograničili rizik od krađe i, pre svega, kako bi jamčili krajnje prihvatanje izbornih rezultata.

Uprkos kampanji skraćenoj promenama u izbornom kalendaru, sedamnaest kandidata je savesno u njoj učestvovalo, organizovalo mitinge i karavane obilazeći gradske četvrti i sela. Neki su „ponekad koristeći veštačku inteligenciju kao što je platforma Jangat ili zabavne formate poput Ndamli-a, napravili dovitljive aplikacije za telefone da bi predstavili svoje programe“, osvrće se politikolog Žil Jabi, (X, 23 mart 2024). Ovim izborima, čije kratkoročne i srednjoročne posledice još treba sagledati, završen je buran period senegalskog političkog života započet u januaru. Nekoliko sedmica pre predsedničkih izbora, prvobitno predviđenih za 25. februar 2024, u zemlji je stanje još bilo relativno mirno. Predsednik Maki Sal – izabran 2012. godine i ponovo izabran 2019 –, je 3. jula 2023. najzad objavio da odustaje od kandidature za treći mandat prekinuvši time dugotrajnu neizvesnost praćenu snažnim političkim tenzijama. No, tek što se učinilo da je bojazan od najgoreg prošla, šef države je u kratkom televizijskom obraćanju 3. februara iznenada najavio odlaganje predsedničkih izbora. Kao povod je navedena: „razmirica između Narodne skupštine i Ustavnog saveta, u otvorenom sukobu povodom slučaja korupcije“. Što bi, prema Salovom mišljenju, moglo stvoriti „nejasne uslove koji bi [mogli] da naštete verodostojnosti izbora sejući seme razdora pre i posle izbora“.

Odlukom su se zaprepastili i ljudi van granica zemlje, posebno u zapadnoafričkoj regiji koju od 2020. godine potresaju krize i pučevi. Najumereniji posmatrači su osudili „zloupotrebu vlasti“ prepunu opasnosti, mnogi od njih su osudili „institucionalno nasilje“, „ustavni puč“ dok su se drugi pribojavali „vojnog puča“. Takvu pretpostavku, koja može da iznenadi s obzirom da u državi vojska, često opisivana kao „republikanska“, nikad nije pokazivala takve namere, su na neki način pripremile optužbe za Salov autoritarizam. Godine 2019, dvojica njegovih glavnih protivnika, nekadašnji gradonačelnik Dakara, Halifa Sal i nekadašnji ministar Karim Vad (sin bivšeg predsednika Abdulaja Vada) su bili sprečeni da se kandiduju na predsedničke izbore pošto ih je sud podređen vlastima osudio na pet odnosno šest godina zatvora – prvog zbog pronevere fondova a drugog zbog nezakonitog bogaćenja. Od 2021, u suzbijanju protesta je između ostalog smrt našlo više desetina ljudi a novinari trpe zastrašivanja i pritiske.

Razlozi koji su ponukali predsednika Sala da pokuša da odloži predsedničke izbore su i danas nepoznanica. U njih se ubrajaju loš rejting njegovog kandidata, premijera Amadua Baa i pre svega bojazan da će pobediti Basiru Diomaj Faj, kandidat koji je zamenio Usmana Sonkoa, budući da ovaj nije mogao da se pojavi u predizbornoj trci zbog više sudskih presuda. Sonko, kog pristalice vlasti opisuju kao „senegalskog Trampa“ koji naginje „proislamskim i džihadističkim idejama“, je izuzetno popularan među mladima. Njegov pokret, Afrički rodoljubi Senegala za rad, etiku i bratstvo (Pastef), osuđuje „korumpiranu vlast koja se prodala stranim interesima“ i predlaže povratak (…)

PRETPLATITE SE NA LE MONDE DIPLOMATIQUE NA SRPSKOM – MESEČNA PRETPLATA 300 DINARA, ILI GODIŠNJA PRETPLATA 3.000 DINARA.

ZA PRETPLATU KLIKNITE OVDE.

ČITAJ VIŠE, ZNAJ VIŠE.

Post Views: 1

Originalni tekst