Na tronu Svetoga Save, patrijarh Pavle ustoličio se 2. decembra 1990. godine, kao četrdesetčetvrti patrijarh Srpske pravoslavne crkve.
Mada je na mestu duhovnog poglavara Srpske pravoslavne crkve došao u poodmaklim godinama (rođen je na Usekovanije glave Sv. Jovana Krstitelja 11.09.1914. godine), obišao je mnoge eparhije u zemlji i inostranstvu. Služio je svete arhijerejske liturgije u Kanadi, Americi, zapadnoj Evropi, Rusiji, Australiji. Topla reč njegove propovedi, kao velikog duhovnika, ostala je trajno u srcima pravslavnih vernika od Čikaga do Kambere.
Bio je veliki pobornik međureligijske saradnje, pa je imao česte susrete sa predstavnicima Rimokatoličke crkve i Islamske verske zajednice.
Pokušavao je svojom bogolikom suštinom i velikim autoritetom, koji je posedovao, da urazumi svetske moćnike da spreče krvave ratne sukobe na području Jugoslavije pa je zato posetio i Belu kuću u Vašingtonu i sedište Ujedinjenih nacija u Njujorku.
Saosećao je sa patnjama prognanih jer je i sam, kao dete, bio izbeglica iz Slavonije u Drugom svetskom ratu. Neko vreme radio je i kao veroučitelj dece izbeglica.
Patrijarh Pavle, kao dete izbeglica, školovao se u Tuzli, Sarajevu, Beogradu. Kao đak tuzlanske Niže gimnazije družio se sa budućim piscem, Mešom Selimovićem.
Patrijarh Pavle uživao je veliko poštovanje Ruske pravoslavne crkve, pa je tadašnji ruski patrijarh Aleksej došao u Beograd za vreme NATO bombardovanja i služio, zajedno sa patrijarhom Pavlom, Svetu arhijerejsku liturgiju ispred Hrama Svetog Save na Vračaru.
I ovih dana u Manastiru Rakovica, gde se nalazi njegov grob, vernici stoje u redu da mu se poklone. Patrijarh Pavle, kao čovek svetačke dimenzije ostao je nadahnuće za sve nas – simbol skromnosti, jednostavnosti, pobožnosti, strasni učitelj duhovnosti – naš duhovni roditelj.
Nama, koji smo bili njegovi savremenici, pokazao je da je jedini dostojan put na ovom svetu da menjamo našu nesavršenost i da težimo da budemo bolji i da taj izazov sledimo do kraja. I danas, u ove dane njegovog upokojenja, kao da nam sa trona Svetog Save poručuje: Čuvajmo se neljudi, ali se još više čuvajmo da i mi ne postanemo neljudi. Budimo ljudi.
Iznad humke Patrijarka Pavla, čiji je život „istina i mudrost“ i danas lebdi tihi lahor reči – „sve što imam dajem Vama i blagoslovi Bože nasleđe svoje“.
