Socijalna psihologija čvrsto zastupa tvrdnju da proces intelektualnog, emocionalnog i socijalnog razvitka, započet u porodici, produžava se u školi kao najvažnijem agensu socijalizacije u životu pojedinca.
Za čuvenu teoretičarku obrazovanja Beti Rirdon „škole nisu odvojene od realnog sveta, već su najvažniji aspekt čitave socijalizacije i iskustva pojedinca“. Škola utiče na formiranje stavova, uverenja i opredeljenja dece, kao i na izbor ponašanja, stoga, jasno je da predavanje nastavnika mora biti predmet stalnog moralnog promatranja i etičkih zahteva. Pre svega, jer priprema građana da postanu članovi koji doprinose zajednici počinje sa obrazovanjem. Vaspitanje dece je, pre svega, posao u kome je potrebno znati kako investirati vreme da posle ne bi bilo izgubljeno.
Shodno tome, u Srpskoj gimnaziji održano je savetovanje nastavnika koji predaju na srpskom u Rumuniji i dvodnevni međunarodni simpozijum Nastava na srpskom jeziku na evropskim koordinatama, u organizaciji Saveza Srba u Rumuniji, Školskog inspektorata timiške županije i Teoretske gimnazije Dositej Obradović. Glavna organizacija ovog događaja pripada profesorki Veri Župunski.
Pozdravne reči na otvaranju simpozijuma pripale su direktoru gimnazije Jadranu Klanici koji je nakon uvodnog izlaganja reč prepustio generalnom konzulu Republike Srbije Vladanu Tadiću. Njegova ekselencija je istakla da su skupovi poput ovih od izuzetnog značaja kao „podstrek i kao pomoć u očuvanju srpskog jezika da ne bismo došli u situaciju da izgubimo svoj jezik i nakon toga i same sebe.“ Generalni konzulat će nastojati da na tom zadatku, prema kazivanju generalnog konzula Tadića, učini napore da matica Srbija bude što prisutnija u nastavi na srpskom jeziku u Rumuniji.
„Za početak, mogu da kažem da je Uprava za dijasporu obezbedila jedan kontingent knjiga na srpskom jeziku od srpskih izdavača iz Srbije“, poručio je generalni konzul Tadić, dodavši da će se, takođe, donacije uskoro realizovati i na planu opremanja kabineta geografije savremenim materijalima na srpskom ćiriličnom pismu, kao i kabineta informatike.
Nakon ovih reči, obraćanju su se priključili meritornim izlaganjima zamenik generalnog inspektora Frančisk Halas i inspektor Željko Stankov iz Školskog inspektorata timiške županije.
Ugodne reči je za ovu priliku iskazao poslanik Saveza Srba u Rumunskom parlamentu Slavoljub Adnađ.
„Osećam duboko poštovanje prema nastavnicima, jer da nisu bili nastavnici, ne bi imao ko da me formira kao ličnost“, rekao je Adnađ.
Srpski poslanik je za shodnim istakao da parlamentarna grupa nacionalnih manjina u kojoj je on izabran da direktno sarađuje sa Ministarstvom prosvete predstavlja novi pogodni momenat za poboljšanje legislative, koji treba iskoristiti, a za šta se treba izboriti svestranom saradnjom svih zainteresovanih strana u srpskoj zajednici.
„Koliko se radujem što smo danas zajedno, toliko tugujem što nas je sve manje. Čuli ste od poslanika Saveza inicijative koje mi kao institucija želimo da uradimo, ali to ne možemo sami. Nismo svesni toga koliko danas više nego ikada od nas zavisi kako ćemo i da li ćemo sačuvati maternji jezik. Statistike su poražavajuće i pogubne“, kazao je predsednik Saveza Srba u Rumuniji Ognjan Krstić, dodavši zabrinutim tonom da ako ne shvatimo ozbiljno amanet koji nam je ostavljen u pogledu čuvanja srpskog jezika, izgubićemo sve, pa i svoje biće
„Porodica više nije dovoljna da vaspitava decu u srpskom duhu“, zaključio je predsednik Krstić, već se budućnost temeljno gradi jedino u nastavnom procesu.
Nakon svečanog otvaranja i prigodnih obraćanja, uvodno predavanje na simpozijumu započeto je izlaganjem Miljane Kitanović iz gimnazije Dušan Vasiljev iz Kikinde na temu Motivacija učenika i deficit pažnje. Profesorka Kitanović u stihu iz Biblije „život i smrt vlast su jezika“ vidi neprocenjivu moć reči, stoga, lepim rečima treba motivisati decu, razvijati im unutrašnju motivaciju, a nastavnici su ključ za pokretanje toga.
Nataša Igaz, profesor hemije, takođe iz gimnazije Dušan Vasiljev, izlagala je na temu ekološkog obrazovanja mladih za koje kaže da se zbog vapajuće degradacije životne sredine i poremećaja klimatskog sistema neizbežno uvodi na svim nivoima obrazovanja. Profesorka Igaz je tom prilikom posebno demonstrirala njen način integracije ekološkog principa u nastavi. Od Blaženke Trivunčić iz Pariza čulo se da probleme koje imaju Srbi u Rumuniji u pogledu nastave i materijala gotovo iste dele i srpska deca u Parizu, uprkos tome da broj Srba koji žive samo u pariskom regionu nadmašuje cifru od 100.000.
Vesna Beloš, profesor razredne nastave iz OŠ Đura Jakšić iz Kikinde, osvrnula se na primere dobre prakse. Ona je naglasila da u svojoj nastavi uveliko afirmiše integrativnu nastavu prilagođavanjem nastavnih jedinica u nastavnim predmetima potrebama srpskog jezika, što predstavlja „neuobičajeni“ zaokret od dominantne paradigme Priroda i društvo ili Svet oko nas u nastavnom programu. O ulozi saradnje porodice i škole u razvoju deteta pričala je na kraju plenarnih predavanja gošća iz Kikinde, pedagog Ljiljana Gavrilov, istakavši da ta saradnja kreće međusobnim optužbama između škole i roditelja, gde se na decu zaboravlja.
Radionice za vaspitačice, učitelje i profesore
Program simpozijuma je nastavljen radionicama za vaspitačice, učitelje i profesore. Na radionici za vaspitačice učešće su uzele Emilia Dangubić, vaspitačica iz Vršca, Vojislava Rojkov, Vrtić br. 9 u Temišvaru, Kosana Nina Galeanku, takođe iz Vrtića br. 9, vaspitačica Ljiljana Milovan iz Čeneja, Dobrislava Ružić, profesor razredne nastave OŠ Đura Jakšić u Kikindi i Ljiljana Gavrilov, isto iz Kikinde. Moderatori su bili profesorke Vojislava Rojkov i Dragana Petkov.
Na radionici za učitelje kojom su moderirale profesorke Slavena Pejanov i Mara Malimarkov, izlagale su profesori razredne nastave Ružica Nedin i Predrag Nedin iz OŠ Đura Jakšić iz Kikinde, profesorka Mara Malimarkov iz Teoretske gimnazije Dositej Obradović, profesorka Slavena Pejanov, takođe iz Srpske gimnazije i profesorka Vera Župunski.
Primetno je postalo nakon ove dve radionice prisustvo tema sa ekološkom dimenzijom, što reflektuje aktuelnost misli i savesti u Teoretskoj gimnaziji Dositej Obradović, u pogledu priznavanja celovitog jedinstva između čoveka i biosfere, odnosno ekosistema, u vremenu kada ljudski faktor svojim destruktivnim aktivnostima upozoravajuće narušava ravnotežu sa prirodom.
Prvi dan simpozijuma u Temišvaru završen je radionicom za profesore, na kojoj su bili moderatori profesorke Marijana Šakotić i Milina Margarit, a učesnici su bili profesori Srpske gimnazije: Marijana Šakotić, Saša Malimarkov, Jasena Eged, Biljana Mijatov i Đurđevka Raduka.
Drugi dan seminara u Kikindi
Sledećeg dana, u subotu, 28. oktobra, seminar je nastavljen u Kikindi, u Centru za stručno usavršavanje. Više od 30 učesnika, među kojima i nastavni kadar Srpske gimnazije, imalo je priliku da se upozna sa razvijanjem veština prosvetnih radnika za dosledno primenjivanje pravila u vaspitnom radu sa decom i različitim iskustvima i njihovim efektima i posledicama u primeni pravila ponašanja u radu sa decom.
Pokazivanje vrlina, predlaganje razuma i odabiranje čovekoljublja i rodoljublja, zacrtani su na simpozijumu kao kategorički imperativi nastavnika u njihovoj narednoj vaspitno-obrazovnoj transmisiji.
