Ni 22 godine provedene u Golden Koustu u Australiji, nisu uspele da umanje čežnju Jevrema Milivojevića iz Kraljeva za onim običnim, ali dragim stvarima koje je kao mlad u zavičaju činio, a da ih nije ni primećivao. Veli, bile su deo normalnog života, a sada u dalekoj zemlji u kojoj ima svega i svačega, čezne samo za jednim.
– Da mi je samo da se popnem na drvo trešnje i naberem pune šake onih prvih zrelih, jedrih i sočnih plodova. Sve imam u Australiji, i porodica je uz mene, ali te puste trešnje, ma sanjam kako ih berem, priča nam Jevrem dok sedimo u dvorištu njegovog rođenog brata Ilije i snahe Vere, u Žiči.
Nema kraja bratskoj sreći, što su opet zajedno, a hiljade kilometara ih deli. Ilija se trudi da podjednako ugodi i snahi Dobrili, bratanici Snežani i njenoj ćerki Nini. Još jedno leto ih je spojilo, a decenijama ih dele hiljade kilometara.
Dok Jevrem uživa sa porodicom u debelom hladu starog drveta, njegova unuka, sve daje od sebe da sa nama govori srpski. I uspeva joj!
– Uvek se radujem kada dođem kod deda Ilije. Još kao malu su me dovodili i pamtim te trenutke. Pohađam treću godinu gimnazije u Golden Koustu, ali kada bih jednog dana birala između Srbije i Australije, verujte, izabrala bih Srbiju. Ovde mi je sve nekako prelepo, oduševljeno nam priča ubacujući po koju englesku reč.
Hvala „Vestima“
– Snežana nam je pokazala reportažu o svom stricu Iliji i snahi Veri, objavljenu ove godine s proleća u „Vestima“. Duboko je bila ganuta kada je ugledala svoje rođake na novinskim stranicama.
– Ne znate koliko to nama znači. Vaša novina nam mnogo pomaže da pobedimo daljinu i čežnju za rodnim krajem. Zahvalni smo vam na tome, jer videti nekoga svog u „Vestima“, pa još pročitati kako nas pominje, mnogo obraduje svakoga koji živi daleko od Srbije – veli Snežana.
– Nina jeste rođena u Australiji, ali se ja trudim da govori i srpski. Prosto to osećam kao obavezu prema domovini, i voleo bih da zna maternji jezik. Ipak, život je brz i većina naših ljudi već i u kući priča na engleskom. Tako je to kada se čovek odvoji od rodne grude -uzdiše Jevrem.
Snežana pomaže Veri oko posluženja. Ona se sa Ninom vraća za koji dan, dok će Jevrem i supruga mu Dobrila ostati nešto duže. Dobrila je sa svega dvadeset godina otišla u Australiju.
– Iskreno, ovde me vuku samo rođaci koje dođem da vidim, ali život sam provela u zemlji koju sada doživljavam kao svoju. Kod Jevrema je drugačije, on je nešto kasnije, kao zreo čovek došao, pa ga zato uspomene i vezuju za Srbiju – priča Dobrila.
činjenica da je u Srbiji, Jevrema čini presrećnim. Jedino žali što je po ko zna koji put, zakasnio na trešnje.
– Opet sam u tu, a one su već obrane. Moraću da se potrudim i idući put stignem u pravo vreme, da ih svojom rukom naberem, kao nekada u detinjstvu.
