Listu onih sa kojima se, zbog navodno velikog poslovnog rizika, ne sklapaju ugovori o tzv. „punom kasko osiguranju“ – predvode Turci, a slede etnički Nemci doseljeni iz bivšeg Sovjetskog Saveza, pa žitelji bivše SFRJ. Kod nemačke osiguravajuće kuće HDI mesto na ovoj „crnoj listi“ dobili su i Grci, ali i Kurdi (iz Iraka) i državljani Irana.
Do ovih podataka došli su još lane novinari TV magazina „Frontal 21“ (Drugi program nemačke televizije ZDF) objavljujući to kao senzaciju i primer nepravednog odnosa prema strancima.
Potkrepljujući svoju priču o strancima kao „građanima drugog reda“, ekipa pomenutog magazina je suočila osiguravajuće društvo HDI i nekoliko gastarbajtera koji su na svojoj koži iskusili ono što su autori emisije odmah ocenili kao jedan od primera mržnje prema strancima. Navodno, vlasnicima pasoša spomenutih zemalja nudi se jedino obavezno osiguranje Haftpfliat Versićrung)), dok su za kasko (potpuna nadoknada štete) ovi ljudi ocenjeni kao „nepouzdani, jer često izazivaju sudare“.
Savez za zaštitu
U Nemačkoj postoji i Savez za zaštitu osiguranika. U njihovim dokumentima objavljenim na Internetu tvrdi se da je ovakav odnos prema strancima u suprotnosti sa važećim propisima, koje je zakonodavac odavno doneo. Oni naši čitaoci, koji žele da se izbore sa nemačkim osiguranjima i odbrane svoje zakonsko pravo na jednakost sa Nemcima, mogu da „zavire“ na Internet stranicu www.bundderversićrten.de..
U HDI zahtevaju od stranaca da po znatno višim tarifama odmah uplate ceo iznos osiguranja za celu godinu (Nemci mogu da plate u ratama). Jedan službenik ovog osiguranja je „došapnuo“ novinarima ZDF da njegove kolege koje sklope zabranjene aranžmane sa strancima čeka kazna, sve do pretnje otkazom.
Uz pomoć skrivene kamere, nemački novinari posetili su i poslovnicu poznatog osiguranja ALIANZ čiji reklamni slogan glasi „Alijansa (savez) za ceo život“, ali se to, po svoj prilici, ne odnosi na neželjene došljake. U razgovoru sa agentom tog osiguranja (koji je tajno sniman) na videlo je izišlo da oni, kao ni drugi, ne sklapaju ugovore o kasko osiguranju automobila, a kao najgori primer su navedeni žitelji država Jugoistočne Evrope.
Vozački ispit
Od aprila 1993. godine od građana nakadašnje Jugoslavije (izuzev Hrvatske i Slovenije) traži se polaganje vozačkog ispita u Nemačkoj. Nakon šest meseci boravka u ovoj zemlji, vozačka dozvola iz zemlje porekla mora da se zameni nemačkom dozvolom, a to znači polaganje kompletnog ispita, uključujući i teoretski i praktični deo. Jedina olakšica za one koji na ovaj način „prevode“ dozvolu je da nisu obavezni da pohađaju i plaćaju časove vožnje i teorije, ali mnogi to rade da bi „obnovili gradivo“ i uspešnije se pripremili za ne baš jeftino polaganje vozačkog ispita. Prosečan trošak, ako se položi „iz prve“, iznosi oko 700 evra.
„Sa njima imamo najlošija iskustva. čim im damo obrazac koji se popunjava u slučaju saobraćajnog udesa, oni dolaze dva dana kasnije i prijavljuju da im je automobil potpuno slupan“, rekao je službenik ove osiguravajuće kuće (ne znajući da je taj poverljivi razgovor sniman).
Tražeći odgovor na pitanje da li je strancima zabranjeno ugovaranje kasko osiguranja, novinari su tada razgovarali i sa jednim od vodećih menadžera.
On je odmah porekao postojanje generalne zabrane, nudeći i zvanične dokumente ove firme, koji opovrgavaju priču o izbacivanju stranaca sa liste klijenata. Ipak, priznao je da su stranci „grupa visokog rizika“ i zato svaki službenik koji sklopi ugovor sa strancem dobija manju proviziju od one koja mu pripada ako je dobio ugovor sa Nemcem. Dešava se i da tarifa za došljake bude 2.000 evra, umesto standardnog iznosa od 1.400 evra.
