Nedavno preminuli američki diplomata Ričard Holbruk ostaće upamćen kao jedan od zagovornika ideje da su Srbi krivi za ratna dešavanja u SFRJ, kao i po pružanju presudne podrške albanskim teroristima, što je bio uvod u NATO agresiju na Srbiju, i nezavisnosti Kosova
Obično se smatra lepim vaspitanjem izbegavati kritikovanje nekoga ko je upravo preminuo. Ali, Ričard Holbruk je upečatljiv primer za kršenje takvog pravila. Za primer može poslužiti ono što je Holbruk govorio posle smrti u zatvoru Slobodana Miloševića, kad se nije ustručavao da ga nazove monstrumom uporedivim sa Hitlerom i Staljinom.
To je krajnja nezahvalnost, s obzirom na to da Holbruk duguje svoj najveći uspeh u karijeri – Dejtonski sporazum 1995. godine, kojim se završio građanski rat u Bosni i Hercegovini – u najvećoj meri upravo Miloševiću. To se jasno vidi iz njegovih memoara To end a war (Zaustaviti rat), objavljenih 1998. godine (Random House).
Ali Holbrukova najveća veština, postignuta uz pomoć medija, bila je da maskira stvarnost prema sopstvenoj potrebi.
ANTISRPSKA STRANA
Dejtonski sporazum je predstavljen kao herojska pobeda mira koju je briljantni Holbruk iznudio od Miloševića, koga je trebalo bombardovati za pregovaračkim stolom od strane SAD. U stvarnosti, vlada SAD je bila potpuno svesna da je Milošević bio željan mira u Bosni kako bi oslobodio Srbiju razornih ekonomskih sankcija. Onaj ko je želeo da se rat nastavi, uz pomoć SAD, bio je bosanski muslimanski lider Alija Izetbegović. U stvarnosti, SAD su bombardovale Srbe u nastojanju da izvedu Izetbegovića za pregovarački sto, a sporazum postignut u jesen 1995. godine nije se mnogo razlikovao od sporazuma iz marta 1992. godine, mogao je biti postignut između tri etničke zajednice pod pokroviteljstvom EU, čime bi se sprečio građanski rat samo da nije bio sabotiran od strane Izetbegovića, kada je povukao svoj pristanak uz podršku američkog ambasadora Vorena Cimermana. Ukratko, umesto da budu veliki borci za mir na Balkanu, SAD su prvo ohrabrivale muslimansku stranu da se bori za svoj cilj – centralizovanu Bosnu, a zatim su sponzorisali oslabljenu federalnu Bosnu – posle skoro četiri godine krvoprolića, koje je ostavilo za sobom ojađen i ogorčen narod.
Prava svrha svega toga, kao što je Holbruk razjasnio u svojim memoarima Zaustaviti rat, bilo je da se pokaže da Evropljani ne mogu da se nose sa svojim vitalnim problemima, i kako bi SAD i dalje ostale neophodna nacija. Njegova knjiga, takođe, rasvetljava činjenicu da su muslimanski lideri uporno odbijali da okončaju rat bez totalne pobede, i samo je spremnost Miloševića da pristane na koncenzus spasla fijaska Dejtonske razgovore, omogućivši Holbruku da se proglasi herojem.
BOMBARDOVANJE SRBA
Osnovna uloga Holbrukove diplomatije bila je da dokaže da je diplomatija, onakva kakvu vode Evropljani, osuđena na propast. Njegova pobeda bila je poraz diplomatije. Spektakl bombardovanja plus Dejton, osmišljen je da pokaže da se samo opasnošću od primene SAD vojne sile mogu obustaviti konflikti.
Milošević se nadao da će njegovi ustupci dovesti do mira i izmirenja sa SAD. A dogodilo se da je njegova jedina nagrada, što je pomogao da se Holbruk proslavi kao uspešan političar, bilo bombardovanje njegove zemlje 1999. godine sa ciljem da se od Srbije odvoji pokrajina Kosovo i pripremi Miloševićev politički pad.
Holbruk je igrao istaknutu ulogu u tom scenariju, iznenada pozirajući izuven u šatoru u leto 1998. godine, sedeći pred fotografima između naoružanih albanskih secesionista, do tada okarakterisani od strane Stejt Departmenta kao teroristi, i ubrzo posle toga najavivši Miloševiću da će Srbija biti bombardovana ukoliko ne povuče bezbednosne snage iz pokrajine, predajući je u stvari u ruke bivšim teroristima, transformisanim uz Holbrukov blagoslov u borce za slobodu.
U dugoj karijeri od Vijetnama do Avganistana, Holbruk je bio aktivan na više frontova. Kada je 1977. godine, Indonezija okupirala Istočni Timor, posle masakriranja stanovništva u ovoj bivšoj portugalskoj koloniji, Holbruk je poslat od strane UN sa zadatkom da promoviše ljudska prava, a u stvarnosti da pomogne oružjem Suhartovu diktaturu nad Istočnim Timorom. U nekim slučajevima se vlada naoružava protiv buntovnika, nekad se buntovnici naoružavaju protiv vlade, ali uprkos evidentnim kontradikcijama, ono što je konzistentno to je cinično iskorišćavanje i pogoršanje tragičnih lokalnih konflikata radi proširivanja imperijalne moći SAD širom sveta.
Holbruk je rođen iste godine kad i Milošević, 1941. godine. Kad je Milošević umro 2006, Holbruk je dao dugačku izjavu Bi-Bi-Siju bez ijednog traga ljudskih osećanja. Taj čovek je uništio Balkan, rekao je Holbruk. On je bio ratni zločinac, prouzrokovao je četiri rata, preko 300.000 mrtvih, 2,5 miliona beskućnika. Ponekad monstrumi ostavljaju najdublji trag u istoriji kao što su Hitler i Staljin – takav je slučaj i sa ovim gospodinom.
Holbruk sebe predstavlja kao suštu dobrotu koja se nosi sa đavolom za dobrobit čovečanstva. Pregovarajući s Miloševićem vi ste svesni da s druge strane stola sedi monstrum, čija je uloga u istoriji stravična jer je prouzrokovao toliko mnogo smrti.
UBISTVO MILOŠEVIćA
Ko je bio monstrum? Niko, pa ni na Haškom tribunalu, koji ga je ostavio da umre usled uskraćivanja medicinske pomoći, nije dokazano da je odgovoran za tragične smrti u ratovima tokom raspada Jugoslavije. Ali Holbruk nikad nije izveden na sud zbog svih onih smrti u Vijetnamu, Istočnom Timoru, Avganistanu, Iraku i, naravno, u bivšoj Jugoslaviji, u krajnjoj liniji delimično i posledice SAD politike koju je on sprovodio.
Iz njegovih samoproklamovanih moralnih visina, Holbruk prosuđuje srpskog lidera kao oportunistu bez jasnog političkog uverenja, ni komunista ni nacionalista, ali jednostavno oportunista koji je tražio za sebe moć i bogatstvo.
U stvarnosti, nikada nije bilo dokazano da je Milošević tražio ili dobio bilo kakvu korist za sebe, dok je Holbruk između ostalog – postao potpredsednik Credit Suisse First Boston, generalni direktor Lehman Brothers, potpredsednik privatne firme Perseus LLC, i član upravnog odbora AIG (the American International Group), u vreme kad je, prema Wikipediji, bila angažovana u divljim špekulantskim mahinacijama sa osiguranjem, koje su poreske obveznike mogle koštati stotine biliona kako AIG ne bi doživeo totalni krah finansijskog sistema.
Miloševićevo suđenje je trajalo godinama, nije mu bilo omogućeno ni da izloži sopstvenu odbranu, pre nego što je umro pod sumnjivim okolnostima. Holbruk takav ishod smatra zadovoljavajućim: čim je ušao u Hag, znao sam da nikada više neće videti svetlost dana i verujem da je pravda izvršena na čudan način zato što je umro u ćeliji, i to je bila prava stvar.
Ima mnogo drugih primera laži i prevara, izvedenih tokom Holbrukove manipulacije neprilikama na Balkanu, kao što je bilo u slučaju njegovog ciničnog iskorišćavanja tragedije Vijetnama, Istočnog Timora i Avganistana. Ali ipak, njihov značaj ne treba potcenjivati. Moralni monstrumi nemaju uvek veliki uticaj na istoriju, kad su samo puki instrumenti birokratske vojne mašinerije.
______________
Ničega dobrog ne možemo da se setimo
Američki diplomata Ričard Holbruk preminuo je u ponedeljak uveče, u bolnici u Vašingtonu, od posledica naprsle aorte. Ostao je upamćen po diplomatskom angažmanu koji je 1995. godine doveo do Dejtonskog mirovnog sporazuma, kojim je okončan rat u BiH. Smrt ga je zatekla na funkciji specijalnog izaslanika Bele kuće za Avganistan i Pakistan. Proteklih godina, njegov diplomatski stil mu je doneo nadimke Buldožer i Pobesneli bik. Holbruk ostaje upamćen i po sporazumu kojim je garantovao amnestiju za predsednika Republike Srpske dr Radovana Karadžića i slagao.
Holbruk je 1995. godine bio pomoćnik državnog sekretara SAD za evropska pitanja, iz diplomatije se povukao 1996. godine, ali se već 1997. godine odazvao na poziv tadašnjeg američkog predsednika Bila Klintona kada je Albancima obećao da će Kosovo postati nezavisna država, a predsedniku SRJ Slobodanu Miloševiću otvoreno, početkom 1999. godine, počeo da preti bombardovanjem naše države.
Tokom 1998. i 1999. godine kao specijalni izaslanik predsednika SAD Bila Klintona, pregovarao je da se okončaju oružani sukobi na Kosmetu. Bivši britanski vojni ataše u Beogradu Džon Krosland svedočio je u Haškom sudu februara 2007. godine, da su predsednik SAD Bil Klinton, državni sekretar Madlen Olbrajt i glavni pregovarač za Kosovo Ričard Holbruk doneli odluku da mora doći do promene režima u Srbiji i da je OVK bila sredstvo da se to ostvari.
Od tog trenutka, bez obzira na rezerve prema OVK koje smo mogli imati ja i drugi, to više nije bilo bitno. Stav koji je međunarodna zajednica zauzela u Rambujeu 1999. godine, bio je u skladu s takvom politikom, rekao je Krosland.
Po svedočenju jednog od bivših međunarodnih predstavnika OVK Bardulja Mahmutija, u Bi-Bi-Sijevoj seriji Pad Miloševića, Ričard Holbruk je 1998. godine obećao Albancima sa Kosova nezavisnu državu za tri do pet godina, ako slede ono što Amerika i Zapad traže od njih. Svojevremeno je Holbruk izjavio da bi Srbija, ukoliko bude tvrdoglava u protivljenju nezavisnosti Kosova, mogla da ostane i bez Kosova i bez Evrope.
Hrišćanski je odati mu dužnu poštu, ali se ničega dobrog u vezi s njim ne možemo setiti.
