NEIZVESTAN NASTAVAK PROCESA U HAGU PROTIV BIVŠEG PREDSEDNIKA SRJ I SRBIJE
Izgleda da se tužilaštvu Haškog tribunala nikako ne da da završi izvođenje dokaza u procesu protiv Slobodana Miloševića, iako su mu za to ostala još samo dva radna dana. Ta prva faza ovog mamutskog procesa trebalo je da bude gotova do 17. februara, što je bio krajnji rok ostavljen Tužilaštvu da završi svoj posao. Međutim, nakon odluke da predsedavajući sudskog veća sudija Ričard Mej podnese ostavku zbog bolesti, postavilo se pitanje da li će proces protiv Miloševića biti uopšte nastavljen ili će sve što je do sada urađeno naprosto biti poništeno. U Hagu „razbijaju glave“ kako da reše dilemu pred kojom su se našli.
Ova odluka sudije Meja iznenadila je i zatekla je advokate i branioce koji su u Hagu, pa niko sa sigurnošću ne može reći šta će se u narednim danima dešavati u haškom tribunalu. Na današnjoj sednici sudsko veće raspravljaće o tome da li tužilaštvo može da iskoristi svoja preostala dva dana ili će proces biti prekinut.
– Bilo kakve prognoze bile bi u sferi nagađanja – kaže za „Vesti“ prijatelj suda advokat Branislav Tapušković.
Novi sudija u nebranom grožđu
Pravni savetnik bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića u Hagu – Zdenko Tomanović izjavio je da „u ovom momentu ne zna da li će Milošević tražiti obnavljanje postupka s obzirom na to da je Ričard Mej podneo ostavku“.
– Ne znam, videćemo koliko će novom sudiji biti potrebno vremena da se upozna sa Miloševićevim predmetom, jer ima negde oko 600.000 stranica – rekao je Tomanović.
Prema njegovim objašnjenjima, slučaj kada sudija podnese ostavku reguliše pravilo 15 bis Pravilnika o postupku i dokazima iz kojeg se mogu videti i mogućnosti koje svim stranama stoje na raspolaganju.
Prema ovom pravilu, sudija koji zbog „smrti, bolesti, odlaska iz Međunarodnog suda ili zato što nije ponovo izabran ne može da učestvuje u već započetom suđenju tokom razdoblja koje će biti duže od kratkotrajnog“, predsednik suda može imenovati drugog sudiju za taj predmet, te naložiti ili ponavljanje pretresa ili nastavak suđenja tamo gde je prekinuto.
Međutim, pošto su održane uvodne reči i nakon što je počelo izvođenje dokaza – što se sve desilo u procesu protiv Miloševića, nastavak postupka može se naložiti samo uz pristanak optuženog.
Ceo proces protiv Miloševića, međutim, može biti doveden u pitanje ukoliko optuženi ne pristane na imenovanje novog sudije.
Ne znamo šta će biti!
Portparol glavnog tužioca Haškog tribunala Karle del Ponte Florans Artman nije želela da kaže da li će ostavka britanskog sudije Ričarda Meja imati posledica po postupak protiv bivšeg predsednika Srbije i Jugoslavije Slobodana Miloševića.
– Mi ne znamo da li će to uticati na suđenje. To pitanje je u rukama sudskog veća. Raspravljaćemo o tome i razmotriti moguće posledice na narednoj sednici predviđenoj u utorak – izjavila je Florens Artman.
Ukoliko optuženi uskrati pristanak, preostale sudije mogu ipak odučiti da nastave postupak pred pretresnim većem sa novim sudijom, ako jednoglasno ocene da bi to bilo u interesu pravde. Na tu odluku bilo koja od strana može izjaviti žalbu direktno punom sastavu Žalbenog veća.
Ako se žalba ne izjavi ili Žalbeno veće potvrdi odluku Pretresnog veća, predsednik u postojeći sastav veća imenuje sudiju koji može postati članom veća tek nakon što potvrdi da se upoznao sa spisom postupka.
Dakle, nastavak procesa protiv Miloševića neizvestan je sa više strana – da li će sam predsednik Teodor Meron doneti odluku o nastavku suđenja ili ponavljanje pretresa, što bi značilo da sve kreće ispočetka. Pitanje je i da li će optuženi pristati na imenovanje novog sudije ili će, zahtevati da se dosadašnje suđenje poništi, pa će krajnju odluku doneti žalbeno veće. U svakom slučaju, novom sudiji mora biti ostavljeno dovoljno vremena da se upozna sa dokumentima koji su prezentovani u dosadašnjem toku procesa, što znači da je pročitao 30.000 stranica transkripta sa suđenja i nekoliko stotina hiljada stranica raznih dokumenata.
Meja „oterali“ Britanci
Potpredsednik Skupštine Udruženja „Sloboda“ i jedan od najbližih saradnika Slobodana Miloševića Uroš Šuvaković izjavio je za „Vesti“ da je povlačenje predsednika sudskog veća Ričarda Meja dokaz da je „pravda nepobediva i da će bivši predsednik SRJ sigurno pobediti pred Haškim tribunalom“.
– Zbog uskraćene mogućnosti da komuniciramo sa Miloševićem, nemamo informaciju o koracima koje će preduzeti, ali sam siguran da će u obzir uzeti sve moguće pravne opcije – dodao je Šuvaković.
Generalni sekretar SPS-a Zoran Anđelković rekao je u izjavi za „Vesti“ da pretpostavlja da se Mej povukao usled pritiska britanske javnosti.
– On se povukao, jer u svim relevantnim analitičkim izveštajima tokom proteklog meseca pisalo da Mej „nema slučaj“ i da će Milošević sigurno pobediti u Hagu – rekao je Anđelković.
Niko u Hagu nije mogao ni da kaže da li će tužilaštvu biti omogućeno da završi izvođenje dokaza. Veće će bez sudije Meja moći da privede taj postupak kraju, jer po pravilima dvojica sudija mogu zasedati bez trećeg do pet uzastopnih radnih dana.
Preostala dvojica sudija u procesu protiv Miloševića, Patrik Robinson sa Jamajke i O Gon Kvon iz Južne Koreje, odlučiće kako će se dalje postupati.
Pitanje je da li će Milošević upotrebiti sve pravne mogućnosti i zahtevati poništenje suđenja. Međutim, do toga neće doći ukoliko Žalbeno veće, koje ima poslednju reč, ne odluči da suđenje nastavi imenovanjem novog sudije. Ipak, ono što je sada već gotovo izvesno jeste da će sve pravne procedure oko imenovanja novog sudije i prava na eventualnu žalbu na odluku o imenovanju novog sudije, koje imaju sve strane u procesu, sigurno odložiti početak izvođenja dokaza odbrane (zakazano za 31. maj). Time će verovatno i Milošević, koji se u više navrata žalio da mu je sud ostavio isuviše malo vremena (tri meseca) za pripremu odbrane, dobiti više vremena do konačnog raspleta situacije.
MILOŠEVIćA OSLOBAđAJU OPTUŽBE ZA GENOCID?
Karla del Ponte, glavni tužilac Haškog suda, izjavila je agenciji Frans pres da neće smatrati za svoj neuspeh ukoliko Slobodan Milošević bude oslobođen optužbe za genocid.
– Od samog početka i sama sam znala da će biti vrlo teško da se dokaže krivica za genocid. I sama sam mogla da odustanem od te optužnice, ali na sudijama je da odluče da li je podneseno dovoljno dokaza ili ne – izjavila je juče Del Ponteova izveštaču AFP-a iz Haga, samo dva dana uoči završetka izvođenja dokaza optužnice pred sudom u procesu protiv Slobodana Miloševića.
Ona je dodala da njen zadatak nije bio lak tokom dve poslednje godine, pogotovu zbog nedovoljne saradnje sa Beogradom.
Diktat Amerike
U procesu protiv Miloševića pojavile su se desetine diplomata i političara, podseća juče AFP, uoči završetka izvođenja dokaza optužnice u Hagu. Osim Veslija Klarka, glavnokomandujućeg snaga NATO-a u Evropi 1999. godine i Vilijema Volkera, šefa međunarodne misije za nadziranje prekida vatre na Kosovu 1998-1999, malo je Amerikanaca koji su prihvatili da svedoče u Hagu. Klark je svedočio u zatvorenom saslušanju, pod posebnim uslovima koje je diktirao Vašington, s pravom SAD da u verziji za javnost cenzurišu ono što je američki general rekao. Ovakav „diktat SAD “ naišao je na brojne kritike u evropskoj javnosti. Autor Dejtonskog sporazuma Ričard Holbruk neće se pojaviti pred sudijama tribunala, potvrdila je Karla del Ponte agenciji AFP.
– Znam vrlo dobro šta je moglo da mi uveliko olakša posao, a što nisam mogla da iznesem (pred sudom), ali o tome ne mogu sada da govorim – rekla je Karla del Ponte izveštaču AFP-a koji primećuje da mu je tužiteljka to saopštila sa „malim osmehom“.
Del Ponteova je istakla, prenosi isti izvor, da je globalno zadovoljna tokom procesa.
– Proces prptiv Miloševića nije bio lak, ali sam ja ipak zadovoljna. Iako zaključci mogu da se donesu tek na kraju, mislim da smo uspeli da dokažemo odgovornost Miloševića – rekla je ona.
Većina stručnjaka za međunarodno pravo smatra da je Miloševićeva odgovornost dokazana kada su u pitanju optužnice za ratne zločine i zločine protiv čovečenosti, ali kada je u pitanju optužnica za genocid u Bosni, oni su mnogo suzdržaniji.
AFP prenosi mišljenje Verijn Stuart, holandske pravnice koja je pratila proces. Ona smatra da je posle 295 dana saslušanja oko 300 svedoka, među kojima su bile žrtve, politički funkcioneri i bivši Miloševićevi saradnici, optužba uspela da dokaže da je „Milošević igrao ključnu ulogu u sukobu u Bosni, na Kosovu i u Hrvatskoj“. Zaključujući da su optužnice za ratne zločine i zločine protiv humanosti dokazane, ova holandska pravnica međutim dodaje da to nije slučaj sa optužnicom za genocid.
Kupovina svedoka
Pjer Hazan, švajcarski publicista, autor knjige „Od Nirnberga do Haga“, oštro je nedavno kritikovao Del Ponteovu, između ostalog zato jer je pribegavala metodi „kupovine svedoka“. Ova metoda u načelu podrazumeva da se kriminalcu obeća oproštaj ili ublaženje kazne ukoliko oda ono što zna protiv nekog drugog optuženog. Ovo je navelo neke analitičare haškog procesa da pretpostave da je Karla del Ponte na sličan način „od svedoka koji su sarađivali“ došla do dokaza protiv Miloševića, koje međutim kao takve nije mogla da iznese pred sudom. Morala je, prema istoj hipotezi, da tragom informacija svedoka-saučesnika, dođe do dokumenata iz arhiva koji bi imala dokaze koje može da iznese pred sudom. Beograd joj međutim, sudeći po onome što je juče ponovila, u tom pogledu nije sasvim izašao u susret.
– Taj dosije je slab i nedovoljno potkrepljen – kaže ona.
Dokazivanje zločina za genocid, za koji optužnica tereti Miloševića, podrazumevalo je da Karla del Ponte izvede dokaze koji potvrđuju da je optuženi imao „specifičnu nameru da delimično ili u celini, uništi jednu etničku, nacionalnu, resnu ili versku grupu kao takvu“ – u ovom slučaju Muslimane i Hrvate iz Bosne.
– Nijedan dokument javno predstavljen pred sudom nije međutim potvrdio ovakvo stanje stvari. Nijedan svedok tako nešto nije potvrdio – piše AFP.
Padanje u vodu optužnice za genocid već je posredno ovih dana najavio general Filip Morion kada je, uoči svog svedočenja u Hagu, izjavio za „Vesti “ da smatra da od leta 1993 Milošević nije kontrolisao Mladića. Kada je svedočći u Hagu zatim to ponovio, postalo je jasno da je optužba za genocid, ionako na „staklenim nogama “ ozbiljno poljuljana.
Ključne tačke optužnice
Ključne tačke optužnice protiv Slobodana Miloševića zasnivaju se na krivici koja mu se pripisuje za zločine protiv čovečnosti, ratne zločine i genocid u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu.
Hrvatska – Milošević je optužen da je 1991. i 1992. učestvovao u „zločinačkom poduhvatu … čiji je cilj bio da primora hrvtasko i nesrpsko stanovništvo da napusti trećinu teritorije Hrvatske za koju je bilo predviđeno da čini deo nove države pod vlašću Srba“. Optužen je za 10 zločina protiv čovečnosti i 22 ratna zločina za isterivanje „najmanje 170.000 Hrvata i nesrba“, “ ubistvo na stotine nesrpskih civila“ i „zatočeništvo hiljada njih u nehumanim uslovima“. Optužnica, podvlači AFP, se bazira naročito na masakru u Vukovaru, gde je pobijeno 255 bolesnika, osoblja bolnice i izbeglica.
Bosna – optužnica tereti Miloševića za genocid, najteži zločin za koji Tribunal sudi. Milošević je optužen da je učestvovao u „zločinačkom poduhvatu uništenja, delimičnog ili u celini, Muslimana i Hrvata iz Bosne“ i to u periodu od 1. marta 1992. do 31. decembra 1995 godine. Optužnica u tom smislu navodi masakr Muslimana u Srebrenici i zločine u logoru „Omarska“ i „Keratern“. On je takođe optužen da 10 zločina protiv čovečnosti i 17 ratnih zločina. Optužnica govori o proterivanju 270.000 ljudi.
Kosovo: Milošević je optužen za „planiranje, izvođenje, navođenje drugih, naređivanje, ohrabrivanje kampanje zastrašivanja protiv alabanskih civila na Kosovu“. Optužnica navodi 9000 mrtvih i 800.000 proteranih i tereti Miloševića za četiri zločina protiv čovečnosti i jedan ratni zločin.
Naime, stub optužnice koja Miloševića tereti za genocid predstavlja dokazivanje njegove krivice za streljanja u Srebrenici 1995. godine, kada po mišljenju francuskog generala, on više nije mogao ni da smeni Mladića jer bi „protiv sebe imao vojsku“. Morion je uz to još i potvrdio da mu je Milošević pomogao 1993. da spase civilno stanovništvo u Sreberenici, kada je „u perspektivi bilo potpisivanja plana Vens-Oven “ i kada je po njegovom ubeđenju mogao još da kontroliše Mladića i Karadžića.
Iako su obrti u „saga procesima“ kakav je Miloševićev, uvek mogući i poslednjem trenutku, velika je verovatnoća da izjave Karle del Ponte i pravnika iz Haga, koje juče prenosi AFP, zapravo najavljuju odustajanje suda od optužnice za genocid u procesu protiv Slobodana Miloševića. Ostaju, dakle optužnice za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti koje su, ukoliko ih sud smara potpuno dokazanim, dovoljne da optuženom bude dosuđena doživotna robija.
Nataša Jokić
