Професор Ходел на научном скупу слависта „У Вукове дане“

Професор-Ходел-на-научном-скупу-слависта-„У-Вукове-дане“

недеља, 15.10.2023,  10:35 -> 20:41

Професор Ходел на научном скупу слависта „У Вукове дане“

На 53. међународном научном састанку слависта „У Вукове дане“, прво излагање имао је угледни, водећи слависта, шеф Катедре за славистику на Универзитету у Хамбургу Роберт Ходел.

Професор Роберт Ходел нам је говорио о предавању које је одржао, о Бори Станковићу, на одличном српском језику.

„Бора Станковић почиње са приповеткама, које су чудно меланхоличне љубавне приче, то су прве збирке из старог Јеванђеља, „Стари дани“, и тамо још нема никаквог сарказма. Али, кад он прелази у Београд, појачава се код њега социјална критика и први саркастични тон.

Тренутно преводим Растка Петровића, још један изазов, идуће недеље ћу радити у Народном музеју, претраживаћу архиву, то је такође јако занимљив живот…могу рећи да уживам у томе, волим тај прелаз из једног језика у други.

Размишљао сам да и купим неко имање и чувам козе негде на истоку Србије“, шаљиво завршава професор Ходел.

Иначе, овим важним скупом слависта из Европе, који је одржан на више локација – у Београду, Новом Саду и Тршићу, руководио је професор Филолошког факултета Бошко Сувајџић.

„Млади слависти остају три недеље, а научни скуп слависта „У Вукове дане“, је по суду наших еминентних истраживача и научника најважнији међународни скуп када је реч о славистици, односно србистици, односно узајамним везама српског језика, књижевности и културе проучавања у земљи и у иностранству. Тако да од оних старих времена, када су долазили овде код нас и Алберт Клорд и Џон Мајлс Фоли и велики проучаваоци, као што је Томаи из Француске, па до данас, Манфред Јенихена, који је долазио годинама…то су све велики пријатељи које стичете у свету да бисте промовисали свој језик и културу“, каже проф. Сувајџић.

На завршној сесији у Тршићу Александар Милановић и Бошко Сувајџић су представили и зборник славистичких радова „Границе српског језика“ Међународног славистичког центра, тако да је српски језик наставио да се разгранава и далеко ван граница наше земље.

Detaljnije