Beograđanin Nenad Jovanović, student koji je početkom novembra prošle godine izbačen sa Dovling koledža u Oukdejlu, i dalje živi u strahu, krijući se kod prijatelja, nestrpljiv da sazna šta će se desiti i hoće li imati šansu da poslednji semestar studija nastavi na nekom drugom američkom koledžu. Kako stvari sada stoje, nade su sasvim male, iako Jovanovićev advokat tvrdi da može dobiti slučaj, da može izboriti pravedno saslušanje i dokazati da je uprava koledža napravila veliku grešku.
Sve je počelo tučom u studentskom domu 3. novembra, kada se Nenadov cimer Tomislav Pančić sukobio sa dvema studentkinjama koje su se „žalile na buku“ i, kako svedoci tvrde, zahtevale da se „stranci iz doma vrate u zemlje iz kojih su došli“. Jovanović je pokušao da ih razvadi, ali se Pančić vratio u svoju sobu i uzeo nož, preteći njime. Ostali studenti su, međutim, uspeli da ga ubede da ostavi nož. Kasnije je u dom ušao i otac jedne od studentkinja, lupao na Pančićeva vrata bejzbol palicom i glasno pretio.
ŽMEđUNAS:Podrška 19 svedoka
Ovo je verzija koju, osim Jovanovića, podržava još 19 svedoka, iako neki drugi studenti ostaju uz tvrdnje studentkinja, po kojoj je Jovanović jednu od njih ujeo u toku tuče. Otac devojke negira da je pretio bejzbol palicom, ali tvrdi da nema ništa protiv Jovanovića, već samo protiv Pančića, koji je pretio nožem.
Studenti su nekoliko dana kasnije izbačeni sa fakulteta, bez saslušanja. Tomislav Pančić se već vratio u Hvatsku. Jovanović, kome je do kraja školovanja ostao još samo jedan semestar, i dalje se nada da će makar moći da izbori pošteno saslušanje u kome će izneti pravu verziju događaja.
– Očigledno se radi o etničkoj diskriminaciji i ja ću se boriti da je i dokažem – kaže za „Vesti“ advokat Nenada Jovanovića Timoti Metimor. – Za čitav slučaj posle objavljivanja teksta u „NJuzdeju“ postoji veliko interesovanje javnosti, i to samo može pomoći utvrđivanju istine. Ja sam kompletan materijal poslao senatorima iz NJujorka (među njima i Hilari Klinton), kontaktirao sam sa ambasadom Srbije i Crne Gore u Vašingtonu, a nastojim da napravim i što više kontakata sa školskim zvaničnicima. Jesam zabrinut za tok procesa, ali verujem da ćemo dokazati istinu i mladom Jovanoviću omogućiti završetak školovanja.
Muke sa novom administracijom
Nije ovo prvi slučaj na Dovling koledžu da se diskriminišu pripadnici etničkih grupa, a mnogi tvrde da uprava škole ima posebno loš odnos prema studentima ili zaposlenima koji dolaze iz istočne Evrope. Profesor Ana Nestirova (u Ameriku 1991. godine stigla iz Rusije) je ovaj koledž napustila pre dve godine zbog, kako kaže, nemogućih uslova za rad. Sada je aktivno uključena u Jovanovićev slučaj, nastojeći da na različite načine pomogne.
– Ja sam na tom koledžu predavala prirodne nauke, ali sam, kada se uprava pre dve godine promenila, napustila školu, jer je rad sa takvom administracijom postao nemoguć. Na mesto bivšeg predsednika Upravnog odbora Viktora Meskala došao je sadašnji Albert Donor, koji nastoji da sve što je Meskal postigao omalovaži ili postavi kao suprotnost. O tome je pisala i studentska štampa, radnici su napuštali posao, mnogi su dobijali otkaze. Oni veoma loše tretiraju strane studente, iako značajna sredstva iz saveznih fondova upravo dobijaju za razvoj internacionalnih studija. Nisu obezbedili adekvatne uslove za studente iz drugih zemalja, evo sada vidimo i očigledan slučaj diskriminacije. Nažalost, pošto se radi o privatnom koledžu, oni mogu da plate, kako ne bi bilo saslušanja, jer se radi o svojevrsnoj diktaturi na koledžu.
Nenadu je i dalje zabranjen pristup fakultetu. On živi kod svojih prijatelja, u stalnom strahu od dana koji dolaze. Više nije u mogućnosti ni da radi, jer je njegova studentska viza skoro na izmaku (ističe polovinom februara). I dalje veruje da će dobiti priliku za pošteno saslušanje, u zemlji u kojoj se toliko priča o demokratiji.
Velika nepravda
Profesor Ana Nestirova ima samo reči hvale za Nenada Jovanovića.
– On bi trebalo da diplomira u maju i mislim da mu je ovim potezom načinjena velika nepravda. Nenad je sportista, a vi znate kako je veslanje težak sport i koliko napora zahteva. Uz to je dobar student, veoma komunikativan, uporan i teško radi kroz sve ove godine. Ja sam probala da kontaktiram ljude sa koledža, ali oni ne žele da diskutuju o ovom pitanju, tvrdeći da Nenad Jovanović više nije njihov student i da ih uopšte ne zanima šta će sa njim biti. Ukoliko se čitav slučaj pozitivno reši, Nenada bi čekale dve varijante – ili da ga vrate na ovaj koledž (što mu ne bih savetovala, pošto bi mu život bio pakao) ili da mu daju ispisnicu, kako bi mogao da nastavi školovanje na nekom drugom fakultetu. Naravno, strah od negativnih odluka je veliki, uz moguću deportaciju iz Amerike.
