PREDSTAVNICI MINISTARSTVA VLADE SRBIJE U MINHENU
MATICA SE OGREŠILA O DIJASPORU
• Odnos matice prema dijaspori nije bio takav da bi se moglo reći da država brine o svom iseljeništvu, rekao je Aleksandar čotrić
Više od 20 predstavnika srpske dijapore u Minhenu i Bavarskoj učestvovalo je u razgovoru sa zamenikom i pomoćnikom ministra za dijasporu u Vladi Srbije Aleksandrom čotrićem i Miodragom Jakšićem. Susret je održan u Generalnom konzulatu Srbije i Crne Gore u Minhenu, a razgovor je počeo kratkom informacijom Vlade LJubojevića, generalnog konzula o situaciji u dijaspori u Bavarskoj.
Predstavnici Ministarstva za dijasporu objasnili su cilj ove posete i konstatovali da je ovo jedan novi početak u odnosima matice i dijaspore. Zbog svega što se do sada događalo na ovom planu, Aleksandar čotrić je ocenio da se „matica ogrešila o dijasporu“ i obećao da će ti odnosi biti podignuti na kvalitetno viši nivo. Gosti su objasnili i koje konkretne stvari čine da bi se regulisala neka za dijasporu vrlo aktuelna pitanja, kao što su državljanstvo i služenja vojnog roka, što je znak da država brine o svom iseljeništvu.
Miodrag Kreculj je kao najvažnije pitanje označio definisanje pojma dijaspore i njeno konačno prebrojavanje, ocenio da kod mladih ljudi vlada kriza identiteta zbog slabosti u dopunskoj nastavi i predložio da se redovno u Srbiji organizuju kampovi za mlade iz dijaspore u kojim bi boravili dve do tri sedmice.
Miroslav Jovanović iz Nirnberga ocenio je da su dijasporu u matici predstavljali pogrešni ljudi, koji su se lažno predstavljali i tako lagali i dijasporu i maticu. Po njegovom mišljenju, predstavnici dijaspore treba da budu uspešni ljudi koji su nešto stvorili u državi u kojoj žive. NJegovo mišljenje podržali su Tomislav Lukić i Dušan Radović koji je pitao i šta je sa 3,5 miliona evra sredstava koje je dijaspora prikupila i poslala državi posle NATO bombardovanja. Kulturu kao važnu oblast negovanja i čuvanja identiteta označila je Vera Bermel. Zbog toga bi trebalo uspostaviti tešnje veze između umetnika u matici i dijaspori.
Dajući podršku ovakvom stavu LJubomir Oravec se založio da se tu uključe atašei za kulturu koji bi bili po diplomatsko-konzularnim predstavništvima u inostranstvu.
