Na adresu redakcije “Vesti”, od Frankfurta, preko Beograda do Sidneja, poslednjih dana se sliva na hiljade pisama, imejlova i telefonskih poziva. Svi su u šoku da bi mogli da ostanu bez jedinih dnevnih novina srpske dijaspore. I svi daju bezrezervnu podršku. Redakcija “Vesti” je tim povodom izdala dva saopštenja, a o ključnim problemima i ima li način da ne dođe do gašenja “Vesti” u ime porodice osnivača govori Aleksandar Vidaković, direktor Kompanije Nidda Verlag GmbH, izdavača “Vesti”.
Da li ste iznenađeni reakcijama čitalaca, ali i cele dijaspore?
– Naša dijaspora je još jednom pokazala da su Srbi uvek složni onda kada im je teško i kada su najugroženiji. Neverovatno je da podršku dobijamo i sa kontinenata i iz država gde “Vesti” ne izlaze. Zbog toga kompletna redakcija, ali i naša porodica, osnivači “Vesti”, svima dugujemo neizmernu zahvalnost zato što su sa nama i kada nam je najteže. Istovremeno, dugujemo i ogromno izvinjenje što u našim novinama možemo da predočimo samo stoti deo te podrške.
Zbog čega je jedini dnevni list srpske dijaspore trn u oku?
– O tome bih mogao satima da pričam, ali suština je da se napadi na “Vesti” uvek intenziviraju kada se intenziviraju pritisci na Srbiju. Ne treba trošiti reči zbog čega je i kako Srbija danas suočena sa do sada najvećim pritiscima i udarima na njene vitalne interese. Ima li jače poruke ili pretnje za rukovodstvo Srbije ukoliko pokažu da su sposobni da uguše jedini dnevni list za srpsku dijasporu?
Mnogi su bili iznenađeni informacijom da su “Vesti” zbog pritisaka gotovo pred gašenjem?
– Možda je naša greška što o tome nismo ranije progovorili, ali nam kukanje nikada nije bilo u naravi. Naše je da se borimo i to činimo već 30 godina. Nažalost, sada smo suočeni sa takvim problemima da smo doslovno saterani u ćošak, nemamo gde dalje. Naravno, ne žalimo se i ne odustajemo, jer za nas predaja nije opcija, ali smo smatrali da nam je dužnost da o svemu obavestimo javnost.
Većina čitalaca pita zbog čega država Srbija ne pomogne “Vestima”?
– Država Srbija je od početka upoznata sa problemom sa kojima se “Vesti” suočavaju. Bitno je naglasiti da smo od početka bili svesni da Srbija tu ne može puno da učini, da je aktuelno rukovodstvo u poslednjih nekoliko godina u više navrata pokazalo ono što ne samo “Vesti”, već i cela naša dijaspora jedino žele od svoje matice – da je neko sasluša i da ako već ne može da joj pomogne – da joj ne odmaže. Zato je i moja moralna obaveza, mada se klonim dnevne politike, da naglasim javnosti nepoznatu činjenicu da su “Vesti” tek sa dolaskom Aleksandra Vučića na čelo Srbije dobile mogućnost da se na našim stranicama oglašavaju i domaće kompanije. Ovo ističem zato što je u svim prethodnim vlastima tim kompanijama to bilo zabranjeno iako dijaspora šalje i troši do četiri milijarde evra godišnje, a “Vesti” su jedini srpski dnevni list koji izlazi van Srbije.
A kada je reč o pomoći Republike Srpske?
– Pored informisanja o aktuelnim događajima iz matice i dijaspore i sveta, osnovna koncepcija našeg lista je da ne delimo već da spajamo Srbe ma gde se nalazili. Zato me ovim pitanjem dovodite u neprijatnu situaciju da prekršim to pravilo. Mada Republika Srpska živi od svoje dijaspore i njihovih doznaka, rukovodstvo Srpske već tri ili četiri godine nema vremena da razgovara sa nama. Da budem još precizniji – čini sve da nam na svaki način oteža rad. Izneću samo jedan primer. Pre tri ili četiri godine sam razgovarao sa Miloradom Dodikom, predsednikom Republike Srpske. Bila su mu puna usta i naše dijaspore, ali i značaja “Vesti”. Poklonio sam mu primerak naše knjige “Učimo ćirilicu” i on je bio toliko oduševljen da je odmah pozvao ministarku prosvete i naručio 10.000 primeraka za osnovce u Republici Srpskoj. Uradili smo svoj deo posla, ali od tada nam se više niko od njih nije javio, barem porukom da su se šalili. Ako je to bila šala. Naravno, svi primerci iz tog tiraža, kao i kompletan tiraž “Učimo ćirilicu” nije propao. Ove knjige su besplatno deljene mališanima i u Republici Srpskoj, ali i deci na Kosovu i Metohiji i širom Srbije i dijaspore. To smo činili svesni da je i ta knjiga, bukvar ćirilice samo jedna karika, jedna “cigla” u “građevini” koju “Vesti” prave tri decenije, a to je most između dijaspore i otadžbine.
Nacionalno blago
Da li se može naći rešenje za problem “Vesti”?
– Činimo sve da u okviru naše Kompanije pokušamo da rešimo ozbiljan problem sa kojim smo se suočili. Uveren sam i da će nadležne institucije u Srbiji reagovati kako bismo zajedno pokušali da iznađemo najbolje rešenje jer “Vesti” su odavno prestale da budu privatna imovina moje porodice – one su nacionalno blago, projekat od nacionalnog značaja kako za maticu, tako i za dijasporu.
Zahvalni ljudima velikog srca
Redakciju je kontaktirao i veliki broj ljudi koji dobijaju pomoć posredstvom rubrike “Humanitarni most”. U strahu su da bi mogli da ostanu bez te pomoći?
– To jeste ogroman problem zato što “Humanitarni most” već 30 godina ima misiju da spaja ljude velikog srca sa svih meridijana sa ljudima širom matice kojima je potrebna pomoć. Odavno je to prestala da bude samo rubrika u “Vestima”, već je decenijama unazad humanitarna “platforma”. Dovoljno je reći da je za ovih 30 godina posredstvom “Humanitarnog mosta” širom matice kroz naše apele podeljeno više od 50 miliona evra pomoći naše dijaspore, pa da svakome bude jasan obim pomoći koji naša dijaspora, preko “Humanitarnog mosta” prilaže nevoljnicima ne gledajući ko je koje vere i nacije. Čak je i ovih 50 miliona naša donja procena zato što nam nikada u prvom planu nije bilo samohvalisanje, jer sva zahvalnost pripada isključivo ljudima velikog srca koji pomažu svoj narod.
