U godini kada se odlučuje o sudbini Kosova i Metohije Srbija je kao država sebi dopustila luksuz da i dalje nema svoj lobi u Vašingtonu, dok uveliko na ostvarenju cilja nezavisnog Kosova rade dva albanska lobija s budžetom većim od 20 miliona dolara. Problem ove države je što političari odlaze u Vašington da traže lobi za sebe, a ne za zemlju, pa je tako i Boris Tadić, još dok je bio ministar odbrane SCG, formirao svoju lobi grupu – izjavila je potpredsednica i direktorka Vašingtonske kancelarije Kongresa srpskog ujedinjenja (KSU) Mirjana Samardžija.
Ona je upozorila na to da Srbija, radi zaštite svojih državnih i nacionalnih interesa, uz delovanje srpskog Kokusa, za lobiranje u Americi mora angažovati neku od jakih advokatskih firmi iz ove branše. Advokatska kancelarija Venibl, s tradicijom dužom od 100 godina, proračunala je da bi lobiranje za srpske interese koštalo milion dolara, daleko manje od onog koliko izdvajaju Albanci, premašivši i bogatu Saudijsku Arabiju koja za guranje svojih interesa u SAD izdvaja dva miliona dolara godišnje.
Mirjana Samardžija kaže da dijaspora uočava da država greši i inertno vodi spoljnu politiku i posle petooktobarskih promena. Greške su započete slanjem Milana St. Protića za ambasadora u SAD.
– Neprihvatljivo je bilo da potom godinu i po nemamo ambasadora u najmoćnijoj državi sveta. Malo smo zakasnili kada je najzad došao ambasador Ivan Vujačić i krenuo da sjajno obavlja diplomatski posao, ali još nije kasno da se izborimo za svoje legitimne interese na Kosovu i Metohiji, objasnila je Samardžija.
Ona je ukazala na to da Srbiji nedostaje jedinstven stav o tome šta hoće s Kosovom i Metohijom, što uočava i američka administracija, i da s njim izađe pred međunarodnu zajednicu.
– U Vašingtonu nije doneta odluka o nezavisnosti Pokrajine, i to Albanci znaju i zato su krenuli u organizovanu i dobro pripremljenu ofanzivu sa svojim američkim lobijem i kokusom u Kongresu, uz sadejstvo Međunarodne krizne grupe. Nakon izveštaja te MKG, krenuli su u priču za koju su mislili da će imati veliki efekat, a to je pisanje Veslija Klarka u “Vol Stritu”, a priča je dalje trebalo da teče u “Herad Tribjunu”… Srbija mora pod hitno da spremi odgovor, jer ništa nije izgubljeno – izjavila je potpredsednica Kongresa srpskog ujedinjenja.
Albanska mapa pred kongresmenima
– Nezavisnost Kosova je samo prvi korak ka stvaranju “Velike Albanije”. To je naše upozorenje kongresmenima, kojima šaljemo i mapu te države koja uzima delove teritorija Srbije, Crne Gore, Makedonije i Grčke, a napravili su je sami Albanci. Tu upozoravamo zašto ne sme da se prihvati rezolucija 24 za nezavisnost Kosova, koja vodi destabilizaciji regiona, a predložio ju je Tomas Lantoš – kaže Mirjana Samardžija.
Kako je kazala, pre njenog dolaska u Beograd, gde je učestvovala u okupljanju američkih i domaćih stručnjaka na temu odnosa Srbije i SAD, američka vlada je jasno rekla da ne podržava nezavisnost Kosova i Metohije.
– Zvaničnici Stejt dipartmenta su izneli stav da nema promena granica, ali i da nisu za podelu Kosova i Metohije, koje ne može ni da se vrati na status pre 1999. godine. Iz ovoga se vidi da u Americi ne znaju šta hoće s Pokrajinom i da je to otvoreno pitanje – rekla je Mirjana Samardžija.
Mediji su upoznati s tim da je vašingtonska kancelarija KSU-a osnovana prošlog marta da bi se na Kapitol Hilu čuo srpski glas i uticalo na politiku Bele kuće prema nama.
– Gradimo odnose s uticajnim ljudima da bi poruka Srba bila definisana, dobro spakovana i plasirana u američkoj administraciji i javnosti, objasnila je Mirjana Samardžija.
Do sada je 14 kongresmena i senatora angažovano u srpskom Kokusu, a radi se na tome da ih do kraja godine bude 50. Udarno pitanje misije na kojoj se američki kongresmeni angažuju delovanjem naše dijaspore su pitanja ljudskih i verskih prava koja su na Kosmetu ugrožena, a u Kokus KSU-a pokušava da angažuje i senatore koji su relevantni i za pitanja terorizma.
– Počeli smo da delujemo i po distriktima, u kojima je izborna baza američkih kongresmena, jer kod svakog od njih postoji interes. Kada dobiju podatke o tome koliki je procenat Srba koji ih bira, to je dalja motivacija, a mi smo na osnovu popisa napravljenog 2000. godine najbrojniji. Kada vide procente, jasno im je da su Srbi najbrojni i presudni za njihov izbor i jasno je gde su tu Albanci – rekla je Mirjana Samardžija.
Na osnovu federalnog američkog popisa, s prostora biše Jugoslavije srpska dijaspora je najmasovnija i čini 39 odsto, slede Hrvati s 31, Slovenci s 15, Albanci s devet i Makedonci sa šest odsto.
– Mi moramo da kažemo šta hoćemo i da iznesemo argumente protiv nezavisnosti Kosova, ali ne možemo da guramo rešenje za Srbe ako Vlada u Beogradu nema jasan stav i plan za Kosovo, upozorila je potpredsednica KSU-a.
