Stručnjaci već deset godina upozoravaju da smo izloženi sunčevom zračenju više nego ikada ranije i da je svako preterano sunčanje štetno. Uprkos tim preporukama, bronzana boja je i dalje veoma popularna, prvenstveno zbog toga što ostavlja utisak svežine i daje koži mladalački izgled. Tamniji ten pokriva strije, proširene kapilare, mladeži su manje vidljivi.
Nažalost, tamna boja kože se gubi već posle nekoliko nedelja. Da bi se sačuvala tokom čitave sezone mnogi se svakodnevno sunčaju, a drugi se uporno „prže“ na suncu zbog kostobolje.
Za uspomenu na dugo toplo leto svake godine ostane na koži poneki mladež. Upravo ovi, suncem izazvani mladeži i druga nepovoljna delovanja sunčevih zraka na kožu bili su jedna od glavnih tema nedavno održanog Svetskog kongresa dermatologa u San Francusku, koji je organizovala Američka akademija za dermatologiju.
Opasni su i UVA zraci
Po ko zna koji put stručnjaci su u svojim ispitivanjima razdvojili sunčevi spektar. Analizirali su delovanje UVA i UVB zraka na kožu, razmatrali da li kreme za sunčanje pružaju potpunu zaštitu, koliko se može provesti na suncu bez štetnih posledica i koje su upozoravajuće promene zbog kojih bi trebalo otići dermatologu.
“ Dugo vremena se smatralo da su posebno štetni ultravioletni V zraci. Ovi zraci ne prolaze kroz staklo, ali prodiru u vodu. Za njih je utvrđeno da deluju na površinu kože, oštećuju ćelijsku membranu i izazivaju njeno prerano starenje. Dokazano je, međutim, da su za kožu opasni i ultravioletni A zraci, iako je njihov uticaj manji na površini kože. Ovi zraci imaju veliku prodornu moć. Ne zaustavlja ih ni prozorsko staklo “ kaže ass dr Danijela Dobrosavljević iz Instituta za dermatovenerologiju Kliničkog centra Srbije.
Ultravioletni A zraci kao i ultravioletni V zraci daju preplanulost koži, ali ulaze u duboke slojeve kože i menjaju gensku strukturu ćelija. Pod uticajem UVA zraka koža postaje gruba i mlitava, na njoj se stvaraju duboke i plitke bore, sa neravninama od sitnih zrnastih ožiljaka. Udruženim nepovoljnim delovanjem UVA i UVB zraka koža dobija žućkastu boju, mestimično je pojačano pigmentisana i sklona je stvaranju mladeža.
Organizam se brani od štetnog delovanja sunčevih zraka na više načina. Koža potamni, zadeblja i svojim enzimima popravlja genetska oštećenja, sve dok je dobar imunitet kože. Kad odbrana popusti, nastaju oštećenja i bolesti kože, saznajemo od naše sagovornice.
Kontrolišite mladeže
“ Sve promene i bolesti kože nastale pod uticajem sunčevih zraka se manje ili više leče bez značajnijih posledica za zdravlje, osim melanoma, zloćudnih tumora kože. Naime, brojnim studijama je utvrđeno da se učestalost melanoma neprekidno povećava i da je broj obolelih od ove vrste zloćudnog tumora najveći tamo gde je ultravioletno zračenje pojačano. Ova vrsta tumora se razvija iz mladeža i ako se ne otkrije na početku vrlo brzo se rasejava po organizmu. Može se pojaviti na vidljivim i skrivenim delovima kože, koji nisu bili izloženi suncu, čak i na sluznicama.
Kojih mladeža se treba plašiti?
“ Melanociti, ćelije koje stvaraju kožni pigment, pokretljive su i mogu da „šetaju“ po koži tokom embrionalnog razvoja. Tamo gde zastanu i grupišu se formira se mladež na rođenju, ili kasnije tokom života. Njihov broj se kod većine osoba stalno povećava i to je normalna pojava. Postoje dve grupe mladeža na koje bi trebalo obratiti pažnju. Prvi su urođeni mladeži koji na koži postoje od rođenja. Ukoliko su veliki, uvećavaju se i brzo menjaju, trebalo bi ih bez razmišljanja hirurški ukloniti, a manje redovno kontrolisati.
“ Druga grupa mladeža nastaje tokom života. Svaki mladež veći od šest milimetara u prečniku treba kontrolisati da li se izdiže iznad kože. To se naročito odnosi na mladeže izrazito crne boje, one koji tamne, nejednako su prebojeni, ili postaju nepravilnog oblika sa izreckanim i tamnijim ivicama. Mladeže skorijeg datuma takođe treba pratiti. Kad se uoče neke od navedenih promena, trebalo bi ići dermatologu jednom u šest meseci.
“ Ukoliko mladež postane crven, naglo raste, krvari, a okolina ima crne tačkice ili postane znatno bleđa od okoline kože, treba odmah otići dermatologu. Dijagnoza se postavlja dermatoskopom. Ovim aparatom mladež se osvetli ispod kože i detaljno pregledaju gornji slojevi. Pomoću njega moguće je postaviti dijagnozu u 92 do 98 odsto slučajeva.
Sve sumnjive pigmentne promene na koži trebalo bi operativno udaljiti. Operacijom se uklanja deo zdrave kože i potkožnog tkiva, a isečak se obavezno šalje na histopatološki pregled. Sumnjivi mladeži se ne uklanjaju u lokalnoj anesteziji. Ako se melanomi otkriju u najranijem stadijumu izlečenje je moguće u 95 do 100 odsto slučajeva. Povreda mladeža u većini slučajeva nije opasna, ali je treba pratiti dve do tri godine. Mladeže koji pobuđuju sumnju, ili se stalno povređuju odećom u preponama, struku, ispod grudi, trebalo bi preventivno ukloniti.
Po mišljenju dr Danijele Dobrosavljević sunčanje treba izbegavati od 10 do 17 časova. Pre izlaska na sunce pokriti što veće površine kože, a vidljive delove zaštititi antisolarnim kremama visokog faktora. Iduće godine, kako najavljuju francuski stručnjaci, za zaštitu od sunca imaćemo i enzimske kreme, koje ispravljaju genska oštećenja u koži i neželjene posledice.
