U podnožju ogranaka Homoljskih planina, na ulazu u Kučevo kraj asfaltnog puta i desne obale zlatonosnog Peka, ponosno se vijore zastave ispred najsavremenijeg auto-centra u Istočnoj Srbiji – „Evropa“ čiji je vlasnik 38-godišnji Zoran Dobrosavljević koji je u Austriji proveo na privremenom radu više od dve decenije.
– Otac Vasilije i majka Angelina su u Beču preko 30 godina, tata se bavi auto-transportom što je, valjda, i mene od malih nogu privuklo ka mehanici pa sam se bacio na izučavanje zanata iz te oblasti – priča vlasnik ovog „butika“ za sve vrste četvorotočkaša.
I dalje ulažem
Zoranova supruga je frizerka pa planiraju da u Kučevu kupe i opreme salon za negu i lepotu. Kraj luksuzne kuće u rodnom selu Kučajna otvoriće i tržni centar. „Evo i dalje ulažem što je dovoljan dokaz o ispravnosti odluke da investiramo u otadžbinu. Tako nećemo imati gazde već biti svoji na svome“, uverljivo priča biznismen koji će svoje sinove Danijela i Maria poslati na specijalizaciju u inostranstvo i omogućiti im da započnu sopstveni biznis.
Inače, servis smešten u oblasti zvanoj Zvižd, prostire se na 860 kvadratnih metara, a opremljen je vrhunskim uređajima za sve moguće usluge koje zahtevaju vlasnici automobila. Dominiraju kompjuterska postrojenja za najprecizniju dijagnostiku svega što se zbiva sa kolima najrazličitijih maraka. U besprekorno uređenim halama, na zavidnom nivou stručnosti, pružaju se usluge: servisiranja motora i mašina, limarski radovi, farbanje, lakiranje, pneumatika, pranje vozila… Majstori i ostali zaposleni su dobro stimulisani da marljivo i valjano rade a zadovoljni su, kako rekoše, i svojim socijalnom statusom i „sindikalnim“ pravima.
Bolje nego u Austriji
– U Austriji se, verujte, ne živi kao nekada, a plate radnika nisu dovoljne za pristojan standard. Eto, majstor u „Opelovom“ servisu zarađuje oko 1.100 evra mesečno što je tek životarenje s obzirom na tamošnje troškove života. Na primer, samo iznajmljivanje stana u Beču košta oko 500 evra mesečno – ističe ovaj povratnik koji dva puta mesečno odlazi u Austriju radi nabavke materijala, ali i da bi obišao familiju.
– U objekat i opremu uložio sam oko 400.000 evra što je, svestan sam toga, velika para i na Zapadu, kamoli u Srbiji, ali se ni jedne sekunde nisam pokajao – tvrdi ponosni vlasnik modernog auto-centra. – Posao mi dobro ide, a posebno me raduje to što ljudi i ovde počinju da shvataju koliko je za bezbednost putnika i sigurnost u vožnji neophodan stalni nadzor nad automobilom i blagovremena intervencija stručnjaka. Mnoge od ovih navika doneli su zemljaci koji žive inostranstvu gde su redovni servisi, bez obzira na stanje vozila, ustaljeno pravilo pa i ja imam sve više redovnih mušterija koje umeju da cene kvalitet usluga i korektnost odnosa.
Bez dobrodošlice
– Uredno izmirujem sve obaveze prema državi, ali smatram da je odnos lokalnih vlasti prema povratnicima nemaran. Umesto da nam olakšaju rad u ovoj osiromašenoj Srbiji, kako bismo u nju uneli znanje, iskustvo i mukotrpno stečeni kapital, oni kao da se trude da nam zagorčaju život. Meni, na primer, nisu dali nekoliko metara do puta za atraktivan zeleni pojas koji bi doprineo lepšem izgledu čitavog krajolika – požalio se naš sagovornik.
