Barak Obama je izborio svoju prvu veliku predsedničku pobedu izglasavanjem stimulativnog paketa mera za oporavak ekonomije, koji je usvojen većinom glasova u oba doma. Sem podela koje je izazvao među demokratama i republikancima, paket je podelio i američku javnost. I građani i poslodavci očekuju njegovu brzu primenu, ali su poslodavci i dalje konzervativni u ocenama, tvrdeći da će se na ovaj način samo drastično povećati potrošnja, zaduženost države i uloga državnog aparata u ekonomskim tokovima, a da će se na nova radna mesta i stvarno pokretanje kreditnog ciklusa čekati sigurno više od godinu dana.
I među našim ljudima u Americi takođe su podeljena mišljenja o novom programu predsednika Obame, ali skoro niko nije siguran da će se ekonomski oporavak desiti lako ili preko noći.
Vlado Bjelopetrović, vlasnik štamparije „Great Lakes Graphics“ iz čikaga, koji je 37 godina u štamparskom biznisu, tvrdi da nikada nije video gore ekonomsko stanje.
– U Americi sam od 1959. godine i nikada nisam doživeo ovako tešku ekonomsku krizu. Nikada nije bilo ovako velikih prevara i zloupotreba u velikim finansijskim institucijama, pa je sramno da sada očekujemo od države da razreši naše ekonomske probleme. Takođe nije dobro što pare koje sada država odvaja više idu u socijalne programe, a ne u otvaranje novih radnih mesta i stvarno pokretanje proizvodnje. Morao sam da otpustim trećinu radnika jer je bilo neizdrživo održati poslovanje s tolikim troškovima. Nažalost, svi znamo da u Vašingtonu svakodnevno radi na desetine hiljada lobističkih firmi koje lobiraju za određene interesne grupe, a i u novom paketu vidimo da novac odlazi za neke programe koji ne bi trebalo da budu prioritet u ovom trenutku. Veoma sam zabrinut i razočaran i nisam uopšte siguran kako će se stanje razrešiti, a američka ekonomija ponovo staviti na noge.
NIKAD GORE
Martin Selak, vlasnik korporacije „Astro Machine“ u čikagu, pre nekoliko dana je proslavio svoj 88. rođendan i, kako kaže, ne pamti gore vreme.
– Naš biznis je opao za 50 odsto. Morao sam da otpustim 32 radnika, i to sam veoma teško emotivno podneo jer sam to doživeo kao cepanje sopstvene prodice. Neki od njih su ovde radili godinama, i sada su bez posla, ali nisam imao izbor. Nema narudžbina, nema kratkoročnih kredita, tako da, i ako dobijemo narudžbinu, plaćanje mora biti unapred, a sada niko nema novac, pa je stanje više nego crno. Radimo međunarodni biznis, pa je globalna kriza stvarno uzrokovala teško stanje. Već tri meseca čekam na uplatu od kompanije iz Pariza u iznosu od 100.000 dolara. I moj projekat za izgradnju naučnog centra u Šimanovcima je sada zbog ove situacije stao, a imam problem i sa transferom novca u humanitarne svrhe. Stipendiram desetoro dece u Srbiji, pa je sada i za njih skoro nemoguće preneti novac, traže mi gomilu potvrda, što je velika frustracija. Finansijski sam vrlo konzervativan, ali umoran sam i od Klintonove, i od Bušove administracije, i sada polažem nadu u paket za stimulans ekonomije. Ne slažem se sa nekim Obaminim pogledima, ali znam da je neophodan drastičan korak u ovom trenutku. U biznisu sam 40 godina i nikada nisam doživeo ovakvu ekonomsku katastrofu.
POGREŠNO USMEREN NOVAC
Goran Stišović, građevinski preduzetnik, vlasnik kompanije „GSC“ u čikagu i suvlasnik firme „Imperija as grup“ koja proizvodi i distribuira čuvenu rakiju „imperija“ i na američko tržište, ovih dana skoro da uopšte nema posla i ne vidi da će se išta u ovdašnjoj ekonomiji brzo poboljšati.
– Imao sam 30 zaposlenih, uglavnom naše ljude i Bugare, a sada je kod mene zaposleno samo sedam ljudi. Nažalost, i njih ću uskoro morati da otpustim. Jedan radnik je sa mnom radio 12 godina, ali nisam imao drugog izbora. Svi poslovi su stali. Velika kompanija, sa kojom sam prošle godine imao ugovor za renoviranje 200 stanova u Sent Luisu, od tih 200 uspela je da proda samo pet stanova, a sada ostale ne uspeva ni da iznajmi. Mnogi naši ljudi se iz Amerike vraćaju u Srbiju, i ja sam razmišljao o tome, ali, nažalost, i tamo je stanje veoma loše. Uopšte se ne slažem sa usvojenim paketom ekonomskih mera, jer ne vidim da će pare otići na pravu stranu, a kao što znamo, novac koji je krajem prošle godine upućen bankama još uvek nije na tržištu. Moram reći u šali da su američki bankari veći lopovi od Srba a, nažalost, ne završavaju u zatvorima, već dobijaju pomoć države. I rakija „imperija“ je osetila ovu krizu, pošto ona nije jeftina, sada je pravi luksuz jer ljudi se bore da kupe hleb za svoju porodicu i odriču se takvih stvari. Ovde sam 20 godina i nikada nisam video ovakvu krizu. U Americi sam teško radio i dobro zaradio, ne libim se posla, ali se ne slažem sa ovakvom preraspodelom kapitala i ne verujem da će se uskoro videti boljitak.
Sima Nedeljković, vozač kamiona iz čikaga, već dva i po meseca nije imao nijednu turu, a ima svkodnevne troškove za osiguranje i parkiranje svog kamiona.
– Nema posla i to je velika frustracija. Za ta dva i po meseca prošle godine zaradio sam 17.000 dolara, a sada samo 1.800. Svakog meseca imam više od 600 dolara za troškove koje moram da plaćam, bez obzira što nemam prihode. Imam svoj kamion i pod ugovorom vozim za veliku čikašku firmu, 16 godina sam u ovom poslu, ali nikada nije bilo ovako. Kod nas vozača januar i februar su uvek sporiji meseci, ali ne ovako kao ove godine. Novi paket stimulativnih mera praktično ne utiče na nas, jer kompanija sa kojom imam ugovor je vezana za metalsku industriju, a kao što znamo i ona je uz auto-industriju sada potpuno stala.
I naši sunarodnici će, očigledno, kao i svi Amerikanci čekati da vide prve efekte novog stimulativnog paketa, ali kada je 36 procenata novca namenjeno stimulansu, a 64 odsto potrošnji, nema mnogo nade da će se to desiti u dogledno vreme.
Borimo se za Slobomir
Slobodan Pavlović, vlasnik kompanije za promet nekretnina „Hilcrast“ u čikagu i osnivač grada Slobomira u Republici Srpskoj, veliki humanista i donator, takođe je osetio posledice teške ekonomske krize.
– Ipak, mi se borimo, na proleće će, kako smo i planirali, početi rad na bušotini geotermalnih voda u Slobomiru, ove godine ćemo izgraditi i akvapark i, iako jeste teško, nekako se držimo planova. Mislim da smo ovde udarili u dno, cene nekretnina pale su za 30 odsto, prometa nekretnina još uvek nema jer nema kredita, ali mislim da će ekonomski program biti dobar stimulans. Ono što takođe svi primećujemo je to da su naši ljudi ovde osiromašili, oni više ne šalju novac svojim porodicama i rođacima u otadžbini, tako da je taj krug protoka novca prekinut, što će se značajno odraziti i na stanje u našoj zemlji.
Skepticizam
Koliko se paket odnosi na potrošnju, a koliko zaista jeste stimulans za ekonomiju pokazaće vreme, ali su i građani već razočarani jer će, kao povraćaj poreza, porodice dobiti 800 umesto najavljenih 1.000 dolara, pojedinci 400 umesto najavljenih 500 dolara, a poreska olakšica za kupovinu nove kuće ili stana neće biti 15.000, kako je predsednik Obama predlagao, već 8.000 dolara. Tih 787 milijardi dolara biće utrošeno, kako se navodi, za kreiranje 3,5 miliona novih radnih mesta, za sprečavanje gubljenja kuća i stanova pod hipoteku, oživljavanje privrede i kreditnog sistema, ali će ovaj paket uvećati ovogodišnji deficit budžeta za 400 milijardi dolara, od čega se i političarima i ekonomistima diže kosa na glavi.
