Petogodišnjica rata u Iraku već pokazala da SAD ne mogu da vode više od „dva mala rata“ istovremeno
Rat u Iraku, koji američki predsednik i dalje ocenjuje kao „plemenit, neophodan i pravedan“, koštao SAD više od 500 milijardi dolara, desetine hiljada Iračana je ubijeno, a milioni su izbegli ili raseljeni, dok je smrt u tuđoj zemlji zadesila gotovo 4.000 američkih vojnika
Od vremena invazije na Irak 2003. godine prošlo je tačno pet godina. Rat nije završen, niti mu se vidi skori kraj. Traje toliko dugo, koliko i Drugi svetski rat, a i cena mu je gotovo tolika. Samo jedan cilj je postignut, svrgavanje Sadama Huseina. Drugi ciljevi nisu ostvareni jer u Iraku nije bilo oružja za masovno uništavanje koje je američko-britanska koalicija trebalo da otkrije. A uspostavljanje demokratije na Bliskom istoku – zadatak je za neodređenu budućnost. U svemu rečenom, nema ničeg novog. Protivnici rata ponavljaju, neprestano, jedne te iste reči i – nikom ništa. Ipak, nešto je postalo očevidno, da SAD mogu da vode samo dva „mala rata“ istovremeno. Irak i Avganistan su američke vojne snage angažovali skoro do kritične tačke. Posle invazije na Irak i petogodišnjeg rata koji nije završen Amerika više, očigledno, nije supersila koja je do tada bila.
Američki predsednik Džordž Buš rekao je u sredu da ne žali zbog nepopularnog rata u Iraku, uprkos „visoke cene u životima i finansijskih izdataka“ i objavio da su SAD na putu pobede.
Prema istraživanju Vašington posta i Ej-Bi-Es njuza dve trećine Amerikanaca uvereno je da se rat nije isplatio. Na to je, govoreći za Ej-Bi-Sijev program „Dobro jutro, Ameriko“, potpredsednik Dik čejni, koji se nalazi na turneji po Bliskom istoku, rekao omalovažavajuće: „Pa? On se u ponedeljak u Bagdadu, kako je rekao, uverio u fenomenalno poboljšanje bezbednosti“. Istog dana jaka eksplozija odnela je više od 60 života Iračana. Naravno, čejni nije izlazio iz dobro čuvane „Zelene zone“. U isto vreme dva puta su pucali u pravcu te „Zelene zone“ iz minobacača. Sve to, naravno, ne liči na fenomenalno poboljšanje bezbednosne situacije.
PORAZ
Reputacija SAD, kao vojne sile, ozbiljno je dovedena u pitanje, s obzirom na to da za protivnika ima nekoliko hiljada dobrovoljaca naoružanih samo lakim naoružanjem. Nemački kancelar Oto fon Bizmark govorio je u 19. veku da velike države treba da budu vrlo obazrive kada žele da ispitaju svoju vojnu silu. Jer ukoliko ne ostvare potpuni uspeh, stvoriće se osećanje da su pretrpeli poraz. Dakle, bez obzira na „uspehe“, o kojima govori Buš, Amerika se, na dugi rok, upustila u opasnu avanturu.
Spiker Predstavničkog doma, demokrata Nensi Pelosi, povodom petogodišnjice invazije, izjavila je: „Cena naše nacionalne bezbednosti bila je ogromna, naša vojska nastavlja da slabi i naša reputacija u svetu je oštećena“.
Obeležavajući govorom u Pentagonu petogodišnjicu invazije na Irak, Buš je u beskompromisnom govoru opisao rat kao „plemenit, neophodan i pravedan“, tvrdeći da je sada na delu arapski ustanak bez presedana protiv Osame bin Ladena i Al kaide. Buš se ne kaje i ostaje nepokolebljiv da trupe SAD ostaju u Iraku. „Odgovor je za mene jasan- uklanjanje Sadama Huseina sa vlasti bila je ispravna odluka – i to je bitka koju Amerikanci moraju dobiti. Jer, mi smo postigli, da je svet bolji i SAD su bezbednije.“
Međutim, činjenica je da Buš nije u stanju da „ratnim bubnjevima“ okrene pažnju Amerikanaca koji su više preokupirani svojim ekonomskim problemima i fokusiranjem na pitanje ko će biti njegov naslednik na izborima u novembru. Demokrate ga, na petogodišnjicu, zasipaju kritikama da krećući u rat nije imao izlaznu strategiju. A antiratni protesti na petogodišnjicu američko-britanske invazije, iako nisu bili masovni, ipak su pokazali raspoloženje. Policija je primenila silu, hapšenjem više od 200 demonstranata, pre svega u Vašingtonu. Ostaje podatak, da istraživanje javnog mnjenja pokazuje da se većina Amerikanaca protivi ratu. U ratu je ubijeno desetine hiljada ljudi, cena je bila stotine milijardi dolara, a Buš je optužen da je stvorio novu nestabilnost na Bliskom istoku. Prema iračkim izvorima, do sada je poginulo 89.322 civila, a više miliona je izbeglo i raseljeno. U ratu je do sada ubijeno 3.990 američkih vojnika, britanskih 175 i 134 iz drugih zemalja.
Buš nije mišljenja da je greška što Sadamovo oružje za masovno uništenje nije pronađeno, što je bio uzrok za početak rata, ali se vratio pitanju upozoravajući da bi povlačenje SAD moglo dovesti da Al kaida, sa pristupom iračkim rezervama nafte, nastavi „svoje ambicije da stekne oružje za masovno uništavanje i napadne Ameriku i druge slobodne zemlje“.
Cena rata se procenjuje između pola biliona i tri biliona dolara. Buš smatra da je druga brojka (koju je izneo nobelovac Džozef Štiglic) preterana, ali nije izneo svoju.
Buš je, treba imati u vidu, nešto manje od godinu pre nego što će napustiti Belu kuću veoma izolovana osoba. Većina neokonzervativaca, koja je vršila na njega pritisak da krene u rat – otišli su. Krhku multinacionalnu koaliciju koju je okupio je uveliko isparila, mahom što su sada protiv rata, ali i iz drugih razloga.
