Putovanja, muzika i sport pratile su od detinjstva Petra Miladinovića (62) iz Štutgarta. Rođen je u Beogradu, ali se kao dete carinskog službenika često selio. <đŽ>iveo je u Vršcu, Vukovaru, Zrenjaninu, u selu Jaša Tomić, pa opet u Beogradu. Smirio se tek po odsluženju vojske, kada se 1969. doselio u Štutgart.
Želeo je da upiše vojno-muzičku školu u Vukovaru, ali ga je preseljenje sprečilo, pa je završio gimnaziju u Zrenjaninu. Bravarski zanat je izučio u Štutgartu, a neko vreme je radio i u građevini. Pet godina po dolasku za Štutgart zaposlio se u čuvenom „Mercedesu“ (danas „Dajmleru“), odakle 1. oktobra, posle 33 godine rada u toj firmi, odlazi u zasluženu penziju. U svetskom gigantu je radio na traci, pa kao kontrolor, a najviše vremena je proveo kao pogonski bravar.
Još kao gimnazijalac igrao je rukomet u klubu „Ečka“ iz Zrenjanina i tim sportom je nastavio da se bavi i u Štutgartu. Sve do 1999. igrao je za „Mercedesov“ tim koji se takmičio sa drugim firmama po Baden-Virtembergu. A onda je poželeo da se okrene svom drugom hobiju – muzici. U Zrenjaninu je pevao pretežno zabavnu muziku, a u banatskom selu Jaša Tomić imao je i svoj orkestar „Nade“.
Unuci
Sa suprugom Todorom ima dve ćerke Melitu (koja je udata i ima dva sina) i Aleksandru. Ove godine Todora je otišla u penziju i potpuno se posvetila unucima, koji su često deku pratili na koncertima. Obojica su muzički talentovani, što je deda Peri posebno drago.
U Štutgartu je počeo da peva u crkvenom horu „Sveti knjaz Lazar“, da bi nekoliko godina kasnije prešao za Prvo srpsko pevačko društvo. Međutim, i u „Mercedesu“ se pročulo da ima lep glas, pa su ga pozvali da peva u njihovom horu.
Dok su ćerke bile mlađe, aktivno se uključio u rad tadašnjeg Kluba Jugoslovena u kome se održava nastava na srpskom jeziku. Jedno vreme bio je predsednik saveta roditelja, a u Klubu član nadzorne komisije. Sada je blagajnik u Prvom srpskom pevačkom društvu, gde namerava da nastavi sa pevanjem duhovne muzike koja ga, kako kaže, opušta i inspiriše.
