Pesničko proleće u Parizu

Pozivu organizatora odazvao se veliki broj pesnika iz više zemalja Evrope sa željom da predstave svoje novije stvaralaštvo, a u cilju očuvanja i negovanja maternjeg jezika i pisma. Pored brojne publike, svečanom otvaranju su prisustvovali mnogi ugledni gosti: protojerej stavrofor Nikola Škrbić, Romeo Milošević predsednik Saveza Srba u Rumuniji, Milan Đurić direktor Srpskog kulturnog i dokumentacionig centra u Mađarskoj, Ljubiša Simić predsednik Udruženja pisaca Sedmica iz Frankfurta kao i Nina Veličković, prvi savetnik, šef Konzularnog odeljenja Ambasade Srbije u Parizu koja je i otvorila ovogodišnje susrete priređene u Pravoslavnom hramu Sveti Sava, javlja za Program za dijasporu RTS-a Diana Kondić Đurić.

Program je počeo kazivanjem poezije najmlađih učesnika, a zatim su se nizali stihovi pesnika koji u dijaspori neguju i čuvaju srpsku pisanu reč. Veliki broj prisutnih mogao je da uživa u kazivanju poezije napisane pesničkim perom domaćina, ali i gostiju iz Nemačke, Holandije, Mađarske, Belgije i Danske.

„U početku je to bio mali program sa skromnim brojem učesnika, nas nekoliko iz Pariza, Frankfurta i Amsterdama. Međutim, danas je to sasvim drugačije, interesovanje je toliko veliko da sam prinuđena da pravim selekcije. Od moje početne ideje pa sve do danas sigurna sam da je Srpsko pesničko proleće u Parizu ispunilo očekivanja, da neguje i čuva srpski jezik i pisanu reč, ali i sveobuhvatni nacionalni identitet. Svojim dobrovoljnim i volonterskim radom to činim već 16 godina”, rekla je Dana Dodić, predsednica literarne sekcije Saveza Srba u Francuskoj.

O dobroj saradnji srpskih institucija u Parizu govori i činjenica da se pesnički susret održava u prostorijama srpskog hrama. To je i potvrdio njegov starešina i istakao da su vrata srpskog hrama otvorena sa sve naše ljude.

Otac Nikola Škrbić, nekadašnji sveštenik u Kninu i rektor Bogoslovije u Manastiru Krka, najstarije srpske škole za obrazovanje sveštenika, od 2000. godine postao je starešina hrama Sveti Sava u Parizu, čiju su izgradnju inicirali srpski emigranti pre više od 50 godina. Prema njegovim rečima, u početku je bilo manje vernika, ali nesreća koja je zadesila naš narod devedesetih godina učinila je da se broj vernika znatno povećao.

“Sama građevina ima i društvene prostorije ispod hrama, u kojima se održavaju razni programi kulturnog, verskog i obrazovnog sadržaja. Tu funkcioniše i omladinski hor, organizovana je i dopunska nastava srpskog jezika sa učiteljicom i veroučiteljima kao i folklor za decu i omladinu koji broji oko stotinak članova. Znatna pomoć oko prikupljana humanitarne pomoći za srpsku decu sa Kosova i Metohije dolazi i od Kola srpskih sestara“, istakao je otac Škrbić.

Narednog dana pesnici su se okupili u domu Nikole Šuice gde je nastavljeno druženje uz poeziju i razgovor.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.