S nepune tri godine, s porodicom i nekoliko kofera iz Svilajnca krenula je u „grad svetlosti“. Danas, 36. godina kasnije, Svetlana Dimitrijević je jedna od deset najuspešnijih srpskih žena u Francuskoj. I ne samo to. Već za sledeću turističku sezonu planira da uloži novac i znanje kako bi Francuzima otkrila barem delić „srpskog blaga“.
– Francuzi vole odmor u kome će se sunčati, ali i obići zanimljive predele, a Srbija, posebno Veliko Gradište sa Srebrnim jezerom u blizini, bogomdani su za to. Nažalost, oni o Srbiji znaju jako malo, ali smo već u pregovorima oko izrade DVD materijala i prospekata kako bi Francuze pripremili na vreme za ovu našu lepotu – kaže 39-godišnja Svetlana Dimitrijević.
Veselje
„Vesti“ redovno osvanu u domu porodice Dimitrijević, a veze s otadžbinom ostvaruju i družeći sa zemljacima u našim klubovima u Parizu.
– Svakog 14. januara, za Srpsku novu godinu, Srbi iz Pariza okupe se u restoranu „Bubamara“ i svaki put je po jedna porodica domaćin. Ove godine mi smo imali tu čast – kaže Živadin.
Sa porodicom, ocem Aleksandrom, majkom Brankom i sestrom Slavicom uputila se u veliki svet 1968. godine kada je Josip Broz Tito poručio svom narodu: „Ko hoće da putuje, neka putuje.“ Iz Crkvenca kod Svilajnca krenuli su grupno, njih pet porodica. Jednostavno je takvo vreme bilo, lakše je bilo preživeti u Parizu zajedno.
Kako je koja porodica uspevala da se snađe, tako je i odlazila. Svetlana je sama sebi krčila put. Nije birala posao. Verovala je da uspeh dolazi s radom i talentom. Tako se sasvim slučajno javila na oglas za telefonistkinju u prestižnoj svetskoj marketinškoj agenciji „Penelopa“. Malo-pomalo, uspela se do „nebeskih visina“ – trećeg čoveka ove firme.
Pevači, dođite!
Porodica Dimitrijević rado posećuje koncerte srpskih estradnih zvezda, ali zameraju im da sve manje dolaze u Pariz.
– Kao da su nas zaboravili. Evo, poslednja je svoj nastup imala Viki Miljković – žale se supružnici.
– Reč je o agenciji koja se bavi posredovanjem u iznajmljivanju hostela i manekenki. Devojke „Penelope“ su otvorile Svetsko prvenstvo u fudbalu 1998. godine koje je održano u Francuskoj, a manekenke rade za najprestižnije firme poput „Loreala“, „Filipa Morisa“ ili za „Pežo“ – priča naša sagovornica koja, iako van granica otadžbine, srpski jezik govori perfektno, s onim prepoznatljivim, francuskim naglaskom.
Svetlana ponosno ističe da i njen suprug Živadin, koji je u Parizu 31 godinu, ali i deca, 12-godišnja Katarina i osmogodišnji Stefan tečno govore srpski.
Zapošljava Srbe
Svetlana Dimitrijević s ponosom ističe da je do sada u „Penelopi“ zaposlila najmanje 200 Srba.
– Mi smo lep i vredan narod, a s druge strane i meni je mnogo lakše da radim sa svojima – tvrdi ova uspešna žena.
– Želju da po svaku cenu očuvam naš identitet i jezik nasledila sam od oca koji je insistirao da se kod kuće govori isključivo srpski. Sada i Živadin i ja to iskustvo prenosimo našoj deci koja, iako rođena u Parizu, pohađaju i srpske škole.
Živadin Dimitrijević, koji se u Francusku uputio iz Vlaškog Dola kod Požarevca, takođe je uspešan pariski privrednik. Drži krojačku radionicu koja je do sada radila i za razne svetske firme.
– Svoju suprugu Svetlanu sreo sam u Parizu, učeći jezik u jugoslovenskoj školi. Upoznali smo se i zavoleli – veli ovaj uspešan par.
