Палиндроми у именима сумерско-вавилонских божанстава

ШАМАШ ЈЕ У ВАВИЛОНУ И АСИРИЈИ БИО БОГ СУНЦА, АЈИН СУПРУГ (БОГИЊА АЈА), А У СУМЕРУ МУ ОДГОВАРА УТУ. ХАНАНЦИ СУ ИМАЛИ БОГИЊУ СУНЦА СЛИЧНОГ ИМЕНА – ШАПАШ.

Да ли случајно или не, древне цивилизације су у именима неких својих богова и краљева имале палиндроме. Да ли је можда та симетрија, изражена кроз савршен језички израз, у неку руку одражавала савршенство које се приписује божанствима или је била природни слијед поштовања вишег реда величина и на тај начин одражавала поштовање према божанству, тешко је утврдити. Примијетили смо да је у митологији неких древних народа, палиндром својствен код именовања највиших божанстава, а код Сумера и Вавилонаца њим су именована управо сунчана божанства. То су вавилонско сунчано божанство Шамаш, односно код Сумераца Уту и Шапаш код Хананаца.

Наиме, Шамаш је био сунчано божанство у древној семитској религији описан као син Нанара, бога Мјесеца. Нанаров свети град је Ур. У вавилонској и асирској митологији он добија име Син. Имао је браду од драгуља и летио је на бику. Његови симболи су полумјесец, бик и троножац. Номадски народи обожавали су бога мјесеца јер их је штитио и водио ноћу док би лутали. Нанаров храм у Уру звао се кућа велике свјетлости, а храм у Харану кућа радости. Код Вавилонаца је Мјесец увијек био важније божанство од Сунца, па је Шамаш слабији од Нанара. Ипак, његова највећа снага је у томе што све лажи и неправду износи на свјетло. Симбол му је сунчани диск.

Шамаш / Уту

Шамаш је и бог правде, јер као што Сунце распршује таму, тако и Шамаш доноси свјетло правде међу зла дјела људи. Ур-Наму, оснивач 3. династије Ура, доносио је своје одлуке према закону Шамашевом. Хамураби је Шамашу приписао инспирацију која га је довела до тога да скупи постојеће законе у кодекс према којем би се требало живјети, познати Хамурабијев законик.

АЈА је у древној семитској религији била мајка богиња, једна од најстаријих познатих семитских божанстава, супруга бога Сунца Шамаша. Проистиче од раније сумерске богиње Шериде, супруге Уту-а.

Заједно са Нанаром и Иштар, Шамаш чини тријаду – скупину од трију божанстава. Шамаш, Нанар и Иштар заједно симболизују три велике силе природе – Сунце, Мјесец и снагу Земље. Понекад је у тријади Иштар замијењена Ададом (Адада).

Хамурабијев законик, стела

„Кад су вишњи бог, краљ Анунакија, и Бел, господар неба и земље, који одређује судбину света, Мардуку, првенцу Еа, дали највишу власт над свима људима и прославили његово име међу Игигима; кад су Вавилон назвали његовим славним именом и на земљи учинили га великим; кад су у овој вароши за овог бога успоставити вечно краљевство, чији су темељи постојани као небо и земља, — тада ме Еа и Бел позваше по моме имену, мене Хамурабија, великог кнеза, који се боји богова, да унапредим благостање људи, да прибавим важност праву у овој земљи, да истребим поквареног и неваљалог, да спречим моћнога да не угњетава слабога, да обасјам земљу, Хамураби, пастир кога је Бел изабрао, ја лично, ја који нагомилавам богатство и изобиље, који учиних све могуће за Нипур и Туранки, дарежљиви снабдевалац Екура, моћни краљ, који је рестаурирао Ериду и очистио светилиште Еапсу, који се борио против четири стране света, прославио име Вавилона, обрадовао срце Мардука свога господара, који (Хамураби) сваки дан чинодејствује у Сагилу, краљевски потомак кога је створио бог Син: који је обогатио Ур; скрушен, понизан, који је донео изобиље у Гишширгал; мудар краљ, љубимац Шамаша, силан, који је обновио Сипар, који је зеленилом заодео светилиште Малкат; који је узвисио Бара, слично престолу неба; ратник, који је заштитио Ларсу и обновио Ебабар за Шамаша свога помоћника; господар, који је дао нов живот Уруку, давши воду његовим становницима… “

Овим ријечима Хамураби говори о томе да су га богови послали на земљу да успостави ред и донесе закон. Наш познати класични филолог и хелениста Милош Ђурић сматра да “самим тим што каже да се боји богова то показује да он поставља богове изнад њега и да никако не би седео пред богом. Он стоји испред бога сунца, правде и законитости Шамаша, пун поштовања и прима из његових руку симболе највише судске власти. Он хоће да покаже тиме да му је закон богом дан. Сунце изнад Шамашове главе, доказује да је лик који седи Шамаш бог сунца. Овим закључујем да је лик који стоји Хамураби, а лик који седи Шамаш, бог сунца“. 

На самом почетку Хамурабијевог законика помињу се ИГИГИ (још један палиндром), што у преводу значи – они који се окрену и виде. Игиги је термин који се односи на богове неба у сумерској митологији. Иако су понекад синоним за термин „Анунаки“, у једном миту Игиги су били млађи богови који су били слуге Анунакија, све док се нису побунили и били замијењени стварањем људи. Сама ријеч ИГИ и на сумерском и акадском језику значи ОКО, па се негдје ИГИГИ преводи и као “очи на небу, посматрачи“. 

Сања Бајић