Sledeći istorijsku tradiciju Austrijsko-srpsko kulturno društvo „Vilhelmina Mina Karadžić“ namerava da otvori novu Austrijsko-srpsku biblioteku sa delima austrijskih i srpskih stvaralaca.
„Naše društvo se trudi da negujući srpski jezik oživi lik i delo Vukove kćerke, s namerom da nastavi da tako gradi mostove kulture između Srbije i Austrije. S obzirom na značaj književnosti u negovanju srpskog jezičkog i kulturnog identiteta našeg naroda u milionskom srpskom rasejanju, nameravamo da u Beču otvorimo biblioteku sa srpskim i austrijskim knjigama, video dokumentacijom, filmovima i drugom građom“ – najavila nam je profesor i akademik Svetlana Matić, predsednica društva „Vilhelmina Mina Karadžić“.
Podseća nas da je Beč bio u 19. veku, potom u 20. veku, a posebno između dva rata stecište srpskih kulturnih radnika, ponajviše pisaca i pesnika, koji su ovde stvarali svoja veličanstvena dela. U austrijskoj prestonici stvarali su Dostiej Obradović, Vuk Karadžić, njegova ćerka Mina, veliki Njegoš, Branko Radičević, Aleksa Šantić, a potom Milo Dor, Bogdan Bogdanović, Dragan Velikić i drugi.
“Ovaj projekat društvo želi da realizuje zajedno sa Zajednicom srpskih klubova u Beču, u čijim prostorijama bi biblioteka bila smeštena i dostupna svim zainteresovanim čitaocima. To bi ujedno bio i multimedijalni centar, s obzirom na razvoj modernih tehnologija i želji da se privuče što veći broj mladih ljudi. Iako kažu da je čitanje knjiga zapalo u krizu, mislim „da se nećemo lako ratosiljati knjige“
–kategorična je Svetlana Matić, i sam autor jedanaest knjiga.
Kako nam je otkrila nova Austrijsko-srpska biblioteka zvaća se „Vilhelmina Mina Karadžić“, jer je ćerka Vuka Karadžića bila pisac i jer je kao očeva sekretarica sačuvala literarno i prosvetiteljsko stvaralaštvo.
„Drugi razlog za ovo ime je taj što nagrada, koja se u Srbiji dodeljuje najboljim bibliotekama nosi ime „Mina Karadžić“. Na ovaj način spajamo rasejanje i maticu, činimo da saradnja tuđine i otadžbine bude stalna. Uspostavili smo već direktnu saradnju sa Bibliotekom grada Beograda, sa direktorkom gospođom Jasminom Ninkov, koja će u Beču u našoj biblioteci da predstavi svoje najčitanije knjige i najpopularnije pisce“ – kaže akademik Svetlana Matić.
U međuvremenu, predsednica društva obratila se za saradnju i Biblioteci grada Beča, sa predlogom da zajedno rade u ovoj novoj biblioteci i da srađuju sa Bibliotekom grada Beograda.
„Ova vrsta kulturne saradnje deo je aktivnosti, koje su predviđene Protokolom o saradnji Beča i Beograda, koji su dvojica gradonačelnika potpisala. Saradnja Beča i Beograda u svim sferama modernog života, a naročito u privrednom, postoji već pola veka. Istorijski ta saradnja se proteže dva veka unazad. Beč i Austrija su odškolovale generacije mudrih i pametnih i jako uspešnih Srba. To je podloga na kojoj može da se razvija naša kulturna saradnja preko knjiga, pisaca i svih ljudih umetnika“ – smatra Svetlana Matić.
Kako nas je predsednica društva obavestila Biblioteka grada Beograda je odlučila da novoj Austrijsko-srpskoj biblioteci u Beču daruje 200 knjiga iz svog fundusa. Biblioteci u Beču svoje knjige darivaće i srpski izdavači, kao, na primer, kuća „Prometej“ i pojedini austrijsi izdavači.
„Naš prvi veliki srpski projekat u okviru biblioteke i Austrijsko-srpsko kulturnog društva „Vilhelmina Mina Karadžić“ biće prevođenje i izdavanje knjige „Srbi u Austriji“ na nemačkom jeziku. Ideja nam je da Austrijance preko ovog dela upoznamo sa istorijom srpskog naroda u Austriji i Beču i da širimo svest o srpskoj kulturi u Austriji“ – rekla nam je na kraju razgovora akademik Svetlana Matić, inače, profesor Austrijske škole za obrazovanje dece stranaca i malih Austrijanaca.
Marko Lopušina
