Утицај богослужења на душу и тело
На један, међу нама присан начин, радо виђен гост у Србији протојереј-ставрофор др Милош Весин парох јужночикашки и ленсиншки, је после вечерње службе у цркви Свете Петке у Новој Пазови одржао предавање на тему Утицај богослужења на душу и тело, у новој сали парохијског дома, која је за кратко време изидана и уређена уз помоћ Општине Стара Пазова и људи добре воље.
Око 250 душа сабрало се да чује уваженог свештеника протојереја ставрофора др Милоша Весина који је радо виђен гост широм света и посебно у матици Србији. Отац Милош Весин родом из Новог Сада и у далекој Америци је свештенослужитељ већ трећу деценију и професор је на нашем теолошком факултету у Либертивилу.
Током свог боравка у Србији отац Милош Весин ће одржати предавање на Коларцу, у среду 9. новембра у 19 часова на тему: Зашто смо тако вешти у оговарању; и предавања на разне теме у неколико градова Србије.
Како је казао отац Милош Весин, предавање одржано у суботу 5. новембра 2016. би се могло назвати и Богослужење као исцелење душе и тела, јер, реч је о истом, али је нагласак на исцелењу.
Ми сви данас одлазимо кад нам се нешто деси здравствено, код лекара, не би ли нас лекар излечио. Ми пијемо лекове, да бисмо се излечили.
Када се Христос појављује у улози терапеута како о њему говоре Свети Оци, поготову они из четвртог века, и то као велики терапеут, као велики лекар, Христос није никада искључиво у улози лекара, већ пре свега, исцелитеља. Он васпоставља нарушену људску целосност.
Христос враћа назад поремећену хармонију између тела, душе и духа. И, читав циклус богослужења Православне Цркве и Света Литургија делотворно утичу на душу и тело.
О тој жили куцавици православног живота и православне вере која је са једне стране, тајна Божје љубави, али са друге стране исто тако, и тајна човекове целовитости у препуној сали слушало се са великом пажњом.
Слушали смо о отворености православне вере „што не значи да прихватамо свачије мишљење, да полазимо за туђим мишљењем, него значи да ћемо у сваком човеку ако не умети, а оно бар покушати да препознамо лик Божји…“ казао је отац Милош и додао да је отвореност била основна, и јесте и данас карактеристика православне вере.
Поред тога, отац Милош је казивао о потреби наше целосности и да смо и сами дужни да учинимо нешто што је важно и везано за обнову сопствене целовитости. О подвојености нашој и нашим разним улогама које себи намећемо, сликовито је отац Весин говорио допуњујући то примерима из живота и дуге свештеничке праксе.
Наш свакодневни живот чини да данас имамо лице и лик за поље каријере, поље посла, породице… све до оног када кажемо да је вера наша приватна ствар. Вера не може бити приватна ствар, и то је замка. И ово је један од знакова нецеловитости и дисхармоније наше, која се може превазићи литургијским животом.
Отац Милош је све провео кроз молитве које се изговарају током свете Литургије и издвајамо само неке од делова из предавања:
…“Молимо се пре свега за мир, молимо се за храм у коме се налазимо, молимо се за епископа као председатеља евхаристијског сабрања, молимо се за сав народ, за град, односно село, или свету обитељ у коме се Литургија служи; молимо се за благо поднебље, или другим речима, за здраву климу, за путнике, болеснике, паћенике, сужње, и онда пред крај, да се избавимо од сваке опасности, гнева и нужде, или тегобе.
Ослобађање од тих страсти није нешто што зависи од нас, ми се за те дарове молимо Богу, да нас Бог ослободи тога, да нам Он да снаге да нешто учинимо да бисмо се ослободили од гнева, те заиста највеће пошасти савременог човека. Јер, све се заправо таложи у гневу на основу семена гордости, и ништа тако добро не уме да посеје гнев као гордост.
Затим, у молитви Трисвете песме читамо и ове речи:
Ти сам Владико прими Трисвету песму из уста нас грешних и посети нас благошћу својом, опрости нам свако сагрешење вољно и невољно, освети душе наша и тела и дај нам да Ти у светости служимо у све дане живота свога.
Дакле, нигде ниједног момента подељености, увек се човек посматра у његовој целовитости.
У молитви пред читање Светог Јеванђеља, и епископ и служашчи свештеник каже: Запали у срцима нашим човекољубиви Владико непролазну светлост Твога богопознања и отвори очи ума нашег да бисмо разумели Твоје јеванђељске проповеди, и онда на крају, Јер си Ти просветљење душа и тела наших.
Нигде у молитвама нема подвојености, увек су ту заједно сви елементи, саставни делови од којих је човек састављен.
А онда у другој Молитви верних: Опет и много пута Теби припадамо, Теби се молимо, благи и човекољубиви да погледавши на молитву нашу очистиш душе наше и тела од сваке нечистоте телесне и духовне. Изнова иста мисао која се јавља у текстовима Литургије да нас поучи али и да нас стално подсећа да смо и сами дужни учинити нешто на обнови своје целовитости…“
Овим првим предавањем у новој парохијској сали почела је још једна мисионарска делатност под окриљем храма посвећеног Светој Петки.
Сабранима и у цркви на молитви, и на предавању, окупљенима око живе јеванђељске речи, пламен вере разгорео се у срцима богољубивог народа.
Хор Свети Владика Николај Жички из Нове Пазове употпунио је вечерње богослужење и предавање песмом хвале Господу.
Предавање у целости се може послушати на Радију Слово љубве
З.З. главни и одговорни уредник Интернет новине сербске
