Prvi savetnik Ambasade SCG u Parizu i generalni konzul Miloš Bogicevic, i savetnik i konzul Gavrilo Kneževic, posle dve godine i osam meseci provedenih u predanom radu, saradnji i druženju sa našom dijasporom, na velicanstven nacin ispraceni su u maticu, ali i u penziju.
Ovom skupu, održanom u Montreju, u restoranu „Bila jednom jedna Jugoslavija“, u organizaciji Zajednice srpskocrnogorskih udruženja, na celu sa predsednikom Zoranom Jankovicem, prisustvovali su svi predsednici i predstavnici naših klubova, a kroz zahvalnice i zdravice videlo se kako su snažan pecet ostavila ova dva vladina službenika. Govorilo se o slozi, o pomoci „danju i nocu“, o razumevanju, o „kopci sa maticom“, uzepitete koji su naizmenicno izazivali suze ili osmehe.
Za uspomenu, nizale su se knjige i poruke o dobrom zdravlju i predstojecoj igri sa unucima, Miloševa supruga Bojanka i Gavrina Dara dobijale su smernice „kako ih provoditi kroz penziju“, a na redje došla trpeza i izvanredni petoclani orkestar Petra Gojkovica. Tada su se svi prihvatili pesme, a u finišu, i u kolu je bilo „žestoko“. Bilo je i duhovitih pesama, na licu mesta srocenih, kao:
„Dovidenja društvo staro, nek vas ova pesma teši, cuvajte mi Ambasadu, može Vlada da pogreši“.
Ono setno „Je l’ ti žao što se rastajemo“ nastavljeno je optimisticnim: „Aj, rastajemo, pa se sastajemo“, a „padala“ su upravo takva medusobna obecanja.
Tako je u ovoj dugoj noci slika saradnje i druženja sa konzulima pretocena u nezaboravna secanja, uz priznanje konzula da su obišli mnoge zemlje i kontinente, ali da su u Parizu sreli „prema matici najzdraviju i najdobronamerniju dijasporu i neka takvi i ostanu“.
