Malo je ljudi za koje možemo da kažemo da rade ono što vole. Jedna od njih je Ognjenka Ber, odnosno Rubić, kako se prezivala pre udaje. Sa diplomom Filozofskog fakulteta, odsek za bibliotekarstvo i komparativnu književnost, došla je u Hamburg 1992. iz Sarajeva koristeći poslednju mogućnost da preko prijatelja izađe iz grada, koji je tonuo u patnju i ratni vihor.
– Ne znam ni sama zašto sam baš izabrala ovaj smer na studijama. Želela sam da studiram filozofiju i bibliotekarstvo, ali su taj smer te godine ukinuli, pa sam se odlučila za komparativnu književnost. U gimnaziji nam je književnost predavao Slobodan đurasović, koji je bio fantastičan profesor, a između ostalog pisao je i tekstove za poznatu sarajevsku grupu „Ambasadori“… Svi smo bili pod njegovim uticajem, tako da osim književnosti ništa drugo nije dolazilo u obzir – objašnjava nam Ognjenka.
Od 2001. je zaposlena na odseku za slavistiku kao bibliotekar. Pre toga je radila razne stvari, između ostalog, prodavala je i satove. A onda se javila na oglas za bibliotekara, koji je bio utoliko poseban, jer su trazili znanje dva slovenska jezika. Pošto je ispunjavala uslove, primljena je na ovo nimalo obično radno mesto. Jer, biblioteka je mesto gde se okupljaju i studenti i profesori odseka za slavistiku, gde se pozajmljuju, naručuju i vraćaju knjige – pravi mali forum. A Ognjenka je tu da za svakog nađe lepu reč, ispriča vic, skuva kafu, i pronađe odgovarajuću knjigu.
– Ima puno posla, mada se ljudima čini da je posao bibliotekara lak. Sticajem okolnosti pratim rad studenata, pomažem koliko mogu. Žao mi je što je poslednjih godina sve manje studenata koji se opredeljuju za južnu slavistiku. Uopšte se dosta govori o krizi na slavističkim katedrama, ali mislim da je to prolaznog karaktera i nadam se da će se više naše dece zainteresovati za proučavanje svog maternjeg jezika i književnosti, – priča nam ova savesna bibliotekarka.
