Portal Nedeljnik objavio je 6. juna 2025 godine demanti kompanije Rio Tinto na navode profesora dr Ratka Ristića, redovnog profesora Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Demanti se tiče tvrdnji iznetih u autorskom tekstu za serijal „Litijum – stručnjaci govore“, pod naslovom „Ne smemo od doline Jadra napraviti još jedan Bor“.
Profesor Ristić, poslao je redakciji Nedeljnika odgovor na saopštenje kompanije Rio Tinto, koji u nastavku prenosimo u celosti:
U tekstu kompanije „Rio Tinto“ koji je potpisao direktor projekta „Jadar“, Čed Bluit navodi se da je kompanija „prinuđena da reaguje radi istinitog i tačnog informisanja javnosti povodom netačnih, tendencioznih, selektivnih i naučno neutemljenih izjava profesora doktora Ratka Ristića“. Umesto uopštenih fraza bilo bi delotvornije da je kompanija ponudila činjenice i rezultate koji negiraju stavove Ratka Ristića. Na primer, da konačno prikažu gde bi smestili 553 hektara pod deponijama, kako je navedeno u „Studiji izvodljivosti podzemne eksploatacije ležišta litijuma i bora-Jadar“ (strana 356, Rudarsko-geološki fakultet, Beograd, 2020). Prema istom dokumentu, predviđena je upotreba velikih količina eksploziva (3,5-4,0 tone dnevno), što bi izazvalo sleganje terena (do 1,5 metara dubine) na površini većoj od 850 hektara. Ukoliko Bluitu nije jasno koliko bi zemljišta bilo uništeno u početnoj fazi realizacije projekta, dovoljno je da okrene stranu 15, „Izveštaja o strateškoj proceni uticaja prostornog plana na životnu sredinu“ (IAUS, 2020), i pročita tačan podatak: 2.030,64 hektara.
Umesto što sluša nemušte tirade mašinskih i rudarskih inženjera o „efikasnoj“ zaštiti riba, ptica, sisara, biljaka i gmizavaca, javnost Srbije ushićeno bi slušala biologa, koji bi, konačno, pobio tvrdnje kolega sa Biološkog fakulteta i Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, da je „optimalna mera zaštite biodiverziteta, odustajanje od projekta“. Takođe, postavlja se pitanje ko je dozvolio, i zašto niko nije odgovarao, zbog izrade više od 500 istražnih bušotina na obradivom zemljištu I-V kategorije, što je, prema „Zakonu o poljoprivrednom zemljištu“, član 22, strogo zabranjeno. Možda gospodin Bluit zna ko je to ovlastio „Rio Tinto“, i pod kojim uslovima, da lobira u vezi pristupanja Srbije Evropskoj Uniji (Transparency Register EU, sa identifikacionim brojem: 991744840418-06)?
Upitno je pozivanje na „Strategiju upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije do 2034. godine“, kao i na „Vodoprivrednu osnovu Republike Srbije“, jer je ignorisana činjenica da je Srbija najsiromašnija zemlja regiona po pitanju vodnog potencijala sopstvenih površinskih voda, od svega 5,7 litara u sekundi po kvadratnom kilometru. Pored toga, formiranje deponija, punih toksičnog i kancerogenog otpada, bi ugrozilo nizvodne deonice priobalja Drine, u blizini Bogatića, sa procenjenim rezervama podzemnih voda od čak 19.500 litara u sekundi, što je poslednje veliko izvorište u Zapadnoj Srbiji. Koji je smisao bilo kog rudarskog projekta ako dolazi do ugrožavanja površinskih i podzemnih voda, u zemlji koja već sada ima značajne deficite u vodosnabdevanju stanovništva?
I da ne zaboravim, oprostiće mi gospodin Bluit, kakav je stav kompanije „Rio Tinto“ u vezi projekta Panguna-Bugenvil (Papua Nova Gvineja, 1972-1989), gde su tokom eksploatacije bakra i zlata uništeni izvori hrane i vode domaćeg stanovništva, i pritom pokrenut građanski rat, sa 16.000 žrtava? Uzgred, da li je direktor projekta „Jadar“, Čed Bluit, u nekoj poslovnoj ili rođačkoj vezi sa izvesnim Čed Bluitom koji se proslavio u Africi (Gvineja), u vezi koruptivnih aktivnosti oko rudnika „Sindao“, u iznosu od 10 miliona dolara? Prema navodima Američke komisije za vrednosne papire i berzu, a zbog kršenja zakona o korupciji u inostranstvu, „Rio Tinto“ je morao da plati kaznu od 15 miliona dolara. Iskreno se nadam da afrički Čed Bluit, inače pregovarač sa vladom Gvineje, odgovoran za integraciju i preseljenje zajednica, nije ista osoba kao i „naš“, srpski Čed Bluit. Koristim priliku da pitam gospodina Bluita, da li je tačno da je jedan od sponzora ovogodišnje rođendanske proslave kralja Čarlsa, u ambasadi Velike Britanije, na koju svake godine hrle „važne“ ličnosti srpskog političkog života, i kompanija „Rio Tinto“?
„Najsveobuhvatnija naučna istraživanja koja su ikada sprovedena u Srbiji za neki rudarski, odnosno, industrijski projekat“, prema navodima „Rio Tinta“, nisu sprovedena radi zaštite javnog zdravlja i životne sredine Republike Srbije, već isključivo u funkciji realizacije profitnog interesa strane, privatne rudarske kompanije, i ubeđivanja javnosti da prihvati štetan i neprihvatljiv projekat.
Ratko Ristić, profesor Univerziteta u Beogradu
09.06.2025.
Post Views: 10
