19. septembar 2012.
Vrednost doznaka u 2011. godini u svetu iznosila je 489 milijardi dolara, pa je povećana za 7,7 odsto u odnosu na 2010. godinu. Time je prevaziđena rekordna vrednost iz pretkrizne 2008. godine, kad su doznake iznosile 458 milijardi dolara.
Prvo mesto u svetu po vrednosti novčanih sredstava iz dijaspore u 2011. godini zauzela je Indija sa 57,8 milijardi dolara, sledi Kina sa 57,2 milijarde i Filipini sa 23,5 milijardi dolara. Od zemalja u regionu, Srbija se nalazi na 33. mestu u svetu sa prilivom od 3,7 milijardi dolara, a udeo u ukupnim svetskim doznakama je 0,76 odsto. Sledi Hrvatska, koja je zauzela 70. mesto sa 1,2 milijarde. Po visini novčanih sredstava pristiglih iz inostranstva, Makedonija se nalazi na 97. mestu sa 435 miliona dolara, Slovenija na 99. mestu sa sredstvima od 410 miliona dolara i Crna Gora na 106. mestu sa 301 milionom. U 2011. godini, u Bosnu i Hercegovinu stiglo je dve milijarde maraka novčanih pošiljki iz dijaspore, što BiH svrstava na visoko 48. mesto u svetu po vrednosti novčanih pošiljki iz inostranstva. Za ostale tekuće novčane transfere, uglavnom penzije, iz inostranstva je u BiH stiglo čak 1,53 milijarde maraka, govore podaci Centralne banke BiH. Iznos novca, koji je stigao u BiH 2011, predstavlja povećanje u odnosu na 2010, kad je stiglo 3,4 milijarde KM, od čega je na novčane pošiljke otpalo dve milijare, a na tekuće transfere 1,041 milijarda KM. Tekući transferi su značajan izvor priliva svežeg novca, posebno u situaciji kad nema dotoka novog kapitala, a direktna strana ulaganja nisu na željenom nivou. Tekući transferi pokrivaju veliki deo trgovinskog deficita, doprinose smanjenju deficita i balansu tekućeg računa, pa je zbog toga uravnotežen i konstantan priliv ovih sredstava veoma važan za BiH. Novac u Bosnu i Hercegovinu stiže uglavnom preko poslovnih banaka, ali značajan deo sredstava takođe doprema se i neformalnim kanalima. Najviše novca dolazi iz zemalja u kojima živi najviše iseljenika iz BiH, kao što su Nemačka, Švedska i SAD.
(22. jun 2012.) Nezaposlenost je građane Srbije odvela do najudaljenijih delova sveta. Krenuli su, najpre, u Austriju, Nemačku, Švajcarsku, pa i Ameriku, da bi stigli od Trondhejma do Johanesburga i od San Franciska do Okinave. Srpska dijaspora danas broji najmanje tri, a možda i četiri miliona ljudi. Zapadna Evropa više nije jedini san naših gastarbajtera. Vuku ih Katar, Emirati, Skandinavija, Rusija, pa i Južnoafrička Republika. Razni krajevi planete, ali skoro uvek isti razlog – posao. Samo u Nemačkoj živi od 500.000 do 600.000 srba, u Austriji 300.000, Švajcarskoj 200.000, Francuskoj 130.000, a ima ih i u Holandiji, Danskoj, Norveškoj, Švedskoj. U poslednje dve decenije srpski radnici idu u Rusiju, a novija dijaspora je stigla do Emirata. Istraživanje Svetske banke pokazalo je da je u Srbiju od 2000. do 2010. godine od iseljenika stiglo čak 43 milijarde dolara, najmanje dva puta više, nego kroz direktne strane investicije. U 2011. godini, po podacima Narodne banke Srbije, pomogli su svoju rodnu grudu sa blizu 4,6 milijardi dolara. Doznake u proseku čine od deset do 13 odsto srpskog bruto domaćeg proizvoda, a čitava industrija – 17,6 odsto.
Specifičnost srpske dijaspore je i put do dobijanja stalnog boravka. To najbrže ide preko rođačkih veza, tako da su i destinacije uglavnom ostale iste – Australija, Amerika, Kanada. Sada skoro svi odlaze zbog posla. Veoma mali broj mladih, možda njih stotinak, ima priliku da se usavršava na nekom od svetski poznatih univerziteta. Najobrazovanija dijaspora Srbiju je napustila devedesetih godina prošlog veka, i to oko 150.000 mladih ljudi. I danas diplomci najlakše nalaze posao u ’’belom’’ svetu, ali ima mesta i za vodoinstalatere, električare, mesare, varioce i, naročito, medicinsko osoblje. U Rusiji ’’caruju’’ građevinari, jer, od devedesetih godina, tamo posluju mnoge srpske kompanije. Posla ima za inženjere, arhitekte, ali i zidare. Otprilike u isto vreme, srpska dijaspora je u većem broju stigla i do Južnoafričke Republike, i sada broji između 20.000 i 25.000 ljudi. Uglavnom su koncentrisani oko Johanesburga, a malo ih ima oko Kejptauna. Bave se raznovrsnim delatnostima, ima ugostitelja, ali i vlasnika rudnika. Imaju svoje firme, koje rade u prerađivačkoj industriji. Malobrojni posao u inostranstvu može da se pronađe i preko oglasa Nacionalne službe za zapošljavanje. Ona, na zahtev inostranih poslodavaca, bira kandidate i stara se da uslovi rada odgovaraju uslovima koje imaju radnici zemlje domaćina. Situacija na tržištima rada Evropske unije, gde bi srpski radnici najviše voleli da idu, takva je da je jako teško dobiti radnu dozvolu i dozvolu boravka. Prednost uvek imaju njihovi državljani i državljani drugih zemalja EU. I privatne agencije za zapošljavanje, u ime stranih kompanija, pronalaze kadrove u Srbiji. Podatke o zaposlenima šalju Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, koji pokazuju da su 2011. godine posao u inostranstvu našli za 257 građana.
Ministarstvo ekonomije pokazuje da poslodavci iz inostranstva u Srbiji najviše traže medicinski kadar i to lekare posebnih specijalnosti, sa određenim radnim iskustvom. Za njih posla ima u Kuvajtu i Alžiru, ali i u Nemačkoj ili nekoj skandinavskoj zemlji, gde odlaze i negovateljice. Razlozi za nemogućnost većeg zapošljavanja u inostranstvu, posebno u Nemačkoj, jeste nedovoljno ili nikakvo znanje nemačkog jezika nezaposlenih, koji su na evidenciji NSZ. Razlog su i bilateralno neregulisan odnos sa Nemačkom o zapošljavanju zdravstvenih radnika, posebno srednjeg medicinskog kadra, koji je njima potreban. Srbija nije članica Evropske unije, a one su u obavezi da zapošljavaju svoje državljane, a samo, ukoliko ih nema u okviru članica, uz posebna odobrenja nadležnih institucija, država može zapošljavati migrante iz trećih zemalja.
Dijaspora u Srbiju pošalje oko 5 milijardi dolara godišnje, što, možda, nabolje govori o ekonomskoj snazi srpskih iseljenika u inostranstvu. Oni su, od 2000. godine do danas, u maticu investirali više od pola milijarde dolara. Ovim kapitalom je osnovano više od hiljadu malih i srednjih preduzeća, u kojima radi skoro 25 hiljada ljudi. Privredni kapacitet dijaspore, bez obzira na visinu brojki, nedovoljno je iskorišćen. To se odnosi na investicije, koje su, imajući u vidu da četiri miliona Srba živi širom sveta, skromne. Jačanje privrednih veza sa dijasporom je među prioritetima Vlade Srbije. Planovi države se više ne zasnivaju na apelima za pomoć, što je bio slučaj u prošlosti, već na stvaranju uslova da srpski privrednici iz sveta ulože kapital, razrade posao, zarađuju i zapošljavaju ljude. Najveći iznosi transfera iz inostranstva potiču iz zemalja u kojima ima najviše Srba. Najviše novca dolazi iz Nemačke, Austrije, Švajcarske, SAD-a, Hrvatske i Francuske. Priliv novca iz ovih zemalja godinama je u porastu i danas čini 32,2 posto ukupnog priliva deviznih doznaka.
PROBLEMI I OčEKIVANJA DIJASPORE
Tokom mandata premijera Mirka Cvetkovića postavljene su istorijske osnove za zajedničku dugoročnu saradnju države i njenih četiri miliona rasejanih građana. U matici se sastaje skupština dijaspore, što se uvek smatra za korak napred u popravljanju odnosa matice i rasejanja, a dominiraju ekonomska pitanja. Postoji interesovananje za ulaganja u Srbiju, koje je motivisano lokalpatriotizmom i emotivnom vezanošću za mesto iz kog potiče. Ovaj biznis je isplativ, jer iseljenici već poseduju zemljište i nekretnine u Srbiji. Dijaspora zamera ovdašnjoj Vladi što se fokusiraju na privlačenje velikih firmi iz inostranstva. Ekonomski savet Skupštine dijaspore smatra da je veći efekat za srpsku privredu kad hiljadu povratnika otvori malu radionicu i zaposli nekoliko ljudi, nego kad se dovede veliki investitor koji zaposli trista ljudi, a onda posle tri godine odluči da zatvori firmu. Državne vlasti smatraju da su formiranjem institucija i donošenjem Zakona i strategije o dijaspori pokazali da misle na svoje sunarodnike u belom svetu. Na neke zahteve dijaspore se ne može pozitivno odgovoriti, na primer, da budu oslobođeni poreza na dohodak na pet godina ako otvore firmu u Srbiji. Vlada je pozvala dijasporu da ulaže u Srbiju i tako popravi loš bilans ulaganja i sastavila multimedijalni investicioni projekat sa 193 konkretna biznis predloga. Pored ovog multimedijalnog kataloga i niza drugih projekata, poput letnjih praksi za studente iz dijaspore, Srbija pokušava da vrati obrazovane kadrove i spreči dalji ’’odliv mozgova’’.
SVE VIŠE BRAKOVA U DIJASPORI
(22. jun 2012.) Gotovo da nema destinacije na kojoj državljani Srbije nisu sklopili poneki brak. Svake godine u ovdašnje matične knjige upiše se nešto više od 500 brakova sklopljenih u inostranstvu, i otprilike upola manje razvoda. Najviše brakova sklapa se u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj i zemljama regiona. U dijaspori se, takođe, godišnje rodi između 500 i 600 naše dece. Tako je prošle godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, rođena 661 beba – državljanin Srbije, od čega 120 u bivšim jugoslovenskim republikama i 541 u inostranstvu. Samo beogradskoj opštini Savski venac, najvećoj matičnoj službi u našoj zemlji, mesečno se registruje najmanje desetak brakova sklopljenih preko granice. U tipičnim „gastarbajterskim opštinama“ u Šumadiji i istočnoj Srbiji, brojke su i veće. Isprave inostranog organa, o sklapanju nekog braka, domaćim matičarima šalju ili srpski konzulati u tim zemljama ili ih donose same stranke. Brak prvo mora da se upiše u knjigu venčanih, a zatim i u knjigu rođenih. Ako u blizini mesta gde žive stranke nema srpske ambasade, papire mogu doneti i bliski srodnici, ali sa overenim punomoćjem. Od kad su u pojedinim zemljama legalizovani istopolni brakovi, matičarima u većim gradovima sve češće se obraćaju i ljudi koji traže uverenje o slobodnom bračnom stanju, radi sklapanja braka sa svojim gej partnerom. Posebno je takvih zahteva bilo za skandinavske zemlje i češku. Da bi se venčali u Španiji, Italiji ili na Francuskoj rivijeri, srpskim državljanima su potrebni internacionalni izvod iz matične knjige rođenih, potvrde o državljanstvu i slobodnom bračnom stanju, a, ako iza sebe već imaju neki brak, i presuda o razvodu.
