Razgovor sa profesorom doktorom Velimirom Abramovićem, vrsnim poznavaocem života i dela velikog izumitelja Nikole Tesle, koji je svojim pronalascima zadužio čovečanstvo, započinjemo pitanjem o njegovim najnovijim knjigama.
„Imao sam svega 15 godina, kada sam 1967, štampao u Nolitu tada prvu zbirku poezije „Emsep“ i tako sam postao pesnik“, kaže profesor Abramović.
U novoj knjizi Vi se bavite Teslom na potpuno novi način, iz pozorišne vizure?
„Tako je, to je Testament Tesla, koji sam radio ja i Behemot, to je jedan ezoterijski čovek koji više nije živ, ali smo zajedno pisali dramu u ime Tesle i Teslijanaca, novu teslijansku Srbiju“, kaže profesor.
Da li je tačno da je Tesla još na početku 20. veka ustanovio da može da utiče na poredak kosmičkih tela i planeta, rekao da je to Božanska moć i Božanski zadatak, a ne njegov i prestao da se bavi tim eksperimentima?
„On je u Koloradu, 1899. godine prvo ustanovio harp, znači klimatsku promenu, koja omogućava promenu elektromagnetskog polja, tako da je u zatvorenoj laboratoriji počela da pada kiša. I drugu stvar je ustanovio, da u vrlo niskofrekventnim elektromagnetskim poljima, naša svest se odvaja od onoga što zovemo misaoni segment, a to je rad mozga, koji je jedna elektromagnetska mašina i onda mi možemo svešću kao kursorom da prelazimo preko memorijskih sadržaja i napisao je pismo da sada zna šta je u stvari promena vremenske koordinate, u stvari napravio je prvi astralni vremeplov, a kasnije se bavio i promenom vremenske koordinate atomsko-molekulskih struktura u čemu je takođe uspeo, ma koliko fantastično zvučalo, to je da se tek otkrije o Tesli, jer ono što je otkriveno, to je sve 19. vek…daljinsko upravljanje iz 1896. godine, bežični prenos signala i energije iz 1899. godine, onda prvo logičko kolo za kompjutere i logička kapija iz 1988. godine…dakle, mi smo ostvarili tek Teslin 19. vek, a 20. nas čeka – od kule Vanderklif pa nadalje…“, kaže profesor Abramović.
Inače, Nikola Tesla je rođen kao četvrto dete majke Đuke i oca, pravoslavnog sveštenika Milutina, 10. jula 1856. ispred crkve Petra i Pavla u selu Štikala, da bi ga posle nekoliko dana i preseljenja, roditelji odneli u selo Smiljan, gde je kršten i upisan u crkvene knjige. Školovao se i usavršavao u Gracu, Mariboru, Pragu, Parizu, a 30. jula 1891. postao državljanin Amerike, gde je patentirao preko 700 pronalazaka i bio prijatelj sa petoricom predsednika SAD-a.
Umro je na Božić, 1943. godine, na 33. spratu hotela Njujorker, a iza sebe je ostavio 155000 originalnih dokumenata, koliko ih je njegov rođak Sava Kosanović zatekao u njegovoj sobi.
Svet će još dugo morati da čeka na um ravan Teslinom, izjavio je pronalazač Armstrong.
Inače, dr Abramović je znameniti teoretičar filma, profesor na Akademiji umetnosti i autor više knjiga o Nikoli Tesli, kojim se bavi više od 37 godina.
