Svake godine u maju, Norvežani i Srbi se okupljaju da odaju počast nevinim žrtvama iz perioda 1942–1945. Na ovom mestu u Botnu počiva preko 1.600 Srba koji su izgubili živote u surovim nacističkim radnim logorima u okupiranoj Norveškoj.
Reklama
Potomci stradalih Srba, predstavnici srpskih udruženja, Srpske pravoslavne crkve, predsednik opštine Saltdal Runar Levdal Jensen, kao i brojni Norvežani čiji su preci pomagali našim internircima, okupili su se oko spomenika. Pred njim su počasnu stražu držali norveški vojnici noseći zastave Srbije i svoje zemlje.
Tradicionalno, organizator okupljanja na Dan pobede u Drugom svetskom ratu je Fondacija Kultura sećanja na Krvavi put. Ambasadorka dr Jasmina Mitrović Marić posebno se zahvalila njenom osnivaču, istoričaru Knutu Floviku, koji je posvetio svoj naučni rad Srbima stradalim u Norveškoj.
Foto:Ambasada RS u Novreškoj i arhiva M. Banjac
Uz zvuke trube, ambasadorka Srbije je položila venac, obratila se besedom prisutnima, a potom u dirljivom susretu čula hrabre ispovesti Norvežana koji su kao deca pomagali Srbe u logorima – Manilde Marteusen, Knuta Ridningena i Ture Bentsena.
Među prisutnima bio je i predsednik Skupštine opštine Kozarska Dubica Miloš Banjac, potomak Miloša Banjca, jednog od stradalih logoraša čija je sudbina ostavila dubok trag u kolektivnom pamćenju srpskog naroda.
Posebnu simboliku ovogodišnjem obeležavanju dala je snažna povezanost tri simbola: „Krsta od krvi” uklesanog u kamenu na polarnom krugu u Saltdalu, dokumentarnog filma „Krst od krvi” autora Sime Brdara i vina „Krst od krvi” koje proizvodi Saša Banjac, unuk stradalog Miloša Banjca.
Kako je zapisala poznata litvanska profesorica i glumica Karina Brdar, ova tri simbola spojila su se u „čudesnu trilogiju”, svedočeći o tome kako sećanje generacija postaje „živa krv”, odnosno trajna veza prošlosti i sadašnjosti.
Takođe prisutan bio je i urednik i autor brojnih dokumentarnih filmova, profesor Simo Brdar. On je govorio o značaju potomaka stradalih koji danas dolaze na mesta stradanja svojih predaka i na taj način potvrđuju da žrtve nisu zaboravljene. „Pamćenje generacija postaje telo i smisao našeg postojanja ovde i sada”, istakao je.
Istaknuto je da je selo Klekovci kod Kozarske Dubice rodno mesto Miloša Banjca, te da je upravo njegova sudbina ostavila snažno svedočanstvo o stradanju srpskog naroda u norveškim logorima.
Legenda o krvavom krstu i dalje živi u porodici Banjac, ali i među Srbima i Norvežanima. Stanovnici Botna brižno čuvaju ovo jedinstveno sećanje kao najčvršći beočug koji spaja naše narode.
Tek osnovano srpsko udruženje Miloš Crnjanski prvi put je obeležilo svoju krslu slvu — Sveti Marko u Muzeju Krvavi put. Služio je sveštenik Srpske pravoslavne crkve Norvežanin dr Johanes Solberg.
O ovom događaju izveštavali su i novreški mediji
Izvor: Rasejanje.info
