Srpski izbori ostali su u senci ostalih evropskih i svetskih događanja. U nemačkoj štampi najviše se govorilo o izborima u najsevernijoj nemačkoj pokrajini Šlezvig-Holštajn te izborima u Francuskoj a zatim u Grčkoj. Pa ipak, je posvećeno nešto prostora i nama.
Uticajni Frankfurter Algemajne cajtung (FAZ) očevidno nije zadovoljan da je stranka bivšeg ultranacionaliste Nikolića pobedila ispred proevropskog Tadića. List podseća svoje čitaoce na jednu izjavu Tomislava Nikolića od pre nekoliko godina da bi više voleo da Srbiju vidi kao rusku provinciju nego da postane član Evropske unije (…er wolle Serbien lieber als russische Provinz sehen denn als EU-Mitglied. Die schwierige Wirtschaftslage im Euroraum hat den Wunsch der Serben nach einem baldigen Beitritt zur Union zudem abkühlen lassen).
Berlinskne dnevne novine Tagescajtung veruju da Nikolić ima dobre izgleda da 20. maja pobedi Borisa Tadića. Za poraz će velikim delom biti kriv sam Boris Tadić jer se u svojoj predizbornoj kampanji nije bavio bitnim državnim pitanjima, već je vodio sitnu kafansku politiku opanjkavanja svojih političkih protivnika.
DA LI JE TADIć GUBITNIK Handelsblat iz Hamburga ističe da glavno iznenađenje predstavlja činjenica, da su socijalisti Ivice Dačića u odnosu na poslednje izbore pre četiri godine čak udvostručili broj svojih glasova i da su od pada Miloševića godine 2000. postigli svoj najbolji izborni rezultat, te da Nikolić vidi Srbiju kako na Istoku tako i na Zapadu (… im Westen und im Osten).
Najtiražniji nemački i evropski nedeljnik Špigel (Spiegel) ističe da, za razliku od Borisa Tadića i njegovih manjih koalicionih partnera koji se bezuslovno zalažu za članstvo Srbije u Evropskoj uniji, Nikolić ne pristaje na članstvo u toj organizaciji ako bi uslov bio da se Srbija odrekne Kosova (Allerdings solle Serbien kein EU-Mitglied werden, wenn die Union verlange, dass das Land seinen Anspruch auf Kosovo aufgebe).
Pored Nemačke, izbore u Srbiji komentarisali su i ostali mediji nemačkog govornog područja. Tako austrijski mediji veruju, da je izbore u Srbiji izgubio Tadić (Tadic verliert Wahl in Serbien). On je po njima glavni gubitnik srpskih izbora.
Ugledni švajcarski dnevni list Noje Cirher Cajtung ističe da je Ivica Dačić pobednik srpskih izbora (Ivica Dacic – Gewinner der serbischen Wahlen), te veruje da će se Dačić pre odlučiti za DS, koja je prihvaćena na Zapadu, nego da uđe u koaliciju sa Nikolićem, jer naprednjaci deluju diletantski. No ove švajcarske novine ne isključuje mogućnost da se Dačić na kraju ipak odluči za Nikolića.
Bečki Standard (Der Standard) sa zadovoljstvom ističe da je stvaranje vlade nacionalnog jedinstva Nikolića i Koštunice gotovo sasvim nezamislivo (nationalen Einheit) i veruje da će dosadašnja vladajuća koalicija i sledećih četiri godine biti na čelu Srbije
ZAŠTO NIJE BILO SRPSKE LISTE Pišući ovaj tekst, skoknuh do kuhinje da spremim kafu i, po običaju, uključih radio. Na jednoj nemačkoj stanici Radio Brandenburg upravo je jedan popularni satiričar komentarisao izbore. Evo njegove procene: U Francuskoj najzad je sa vlasti sišao Sarkozi. On je u očima Francuza očigledno izgledao jednako neprijatno kao, recimo, Berluskoni Italijanima. Istina upešan, on je pre predstavljao neku karikaturu od državnika, nego uvaženog političkog sagovornika. U Grčkoj izborni rezultati takođe nisu neočekivani. Narod prosto nije prihvatio recepte iz Brisela i Vašingtona. Kako da glasa za one koji su ga upravo i doveli do finansijskog bankrota i propasti? Zato je i birao krajnje leve i desne stranke. Jedino su u Srbiji, i pored katastrofalne politike vlade, birači i dalje pokazali poverenje vladajućoj koaliciji. Tu nešto nije u redu. Ili su Srbi rešili da izvrše samoubistvo, ili je vlada falisfikovala izbore? Treće mogućnosti ne vidim. U Siriji, očevidno, da se neće ponoviti Libija. Asad je dobio na vremenu i, evo, i uspeo je da organizuje izbore, na očevidnu veliku žalost Zapada.
Ako smem da dodam samo jedno pitanje, onda bi ono bilo sledeće: zašto u Srbiji i nacionalne stranke nisu udružile svoje snage? To su uradile sve američke i hrvatske partije. Ko je onda sprečio, na primer, DSS, Dveri i radikale da postave svoju srpsku listu? Da su to uradili, srpska lista bi sada dobila, ako me računica ne vara, blizu 17 odsto glasova i bila bi treća politička snaga u državi. DSS je prešla cenzus, a birači Dveri i Radikalne stranke praktično su svoje glasove poklonili Borisu Tadiću. Ovako je propuštena jedinstvena prilika. Za to nacionalnim snagama nije kriv ni Zapad a ni Boris Tadić. Naša istorija je i inače poznata po propuštenim prilikama – počnimo od godine 1918. i stvaranja Kraljevine SHS, a ne Srbije, pa do 27. martovskog samoubilačkog puča godine 1941, pa, evo, do današnjih izbora. Ne preostaje nam, izgleda, drugo, nego da rezignirano uzdahnemo: Neka nam milostivi Bog bude na pomoći!
