„Nijedno mesto u Gazi nije sigurno“

„nijedno-mesto-u-gazi-nije-sigurno“

Od okončanja primirja prošlog petka, Izraelske odbrambene snage (IDF) saopštavaju su da su proširile svoju kopnenu ofanzivu na čitav Pojas Gaze. Sada se bore protiv Hamasa i na jugu te palestinske teritorije – dakle tamo gde su, prema IDF-u, civili pre samo nekoliko sedmica uspeli da pobegnu od bombardovanja i borbi između izraelskih vojnika i militantnih islamističkih Palestinaca.

Deklarisani cilj kopnene ofanzive je oslobađanje svih talaca i „uništenje“ Hamasa, kojeg, osim Izraela, i mnoge zapadne, a i neke arapske države svrstavaju u terorističku organizacije. S obzirom na sve veći broj civilnih žrtava, veliki broj interno raseljenih i „katastrofalno“ stanje u kojem se, prema navodima Ujedinjenih nacija, nalazi stanovništvo, međunarodne kritike izraelskih postupaka sve su veće – i to ne samo iz arapskog i islamskog sveta.

Gutereš: Savet bezbednosti da „spreči humanitarnu katastrofu“

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš već nekoliko puta se osvrnuo na „katastrofalnu“ situaciju u kojoj se nalazi stanovništvo u Pojasu Gaze. Sada je pismom pozvao Savet bezbednosti UN da deluje: „Pozivam članove Saveta bezbednosti da se založe za sprečavanje humanitarne katastrofe. Ponavljam svoj poziv za proglašenje humanitarnog prekida vatre.“

Gutereš se pritom pozvao na član 99 Povelje UN prema kojem generalni sekretar svetske organizacije može da skrene pažnju Savetu bezbednosti na okolnosti koje bi, Prema njegovom mišljenju, mogle da „ugroze održavanje međunarodnog mira i bezbednosti“. Godine 1989. je recimo tadašnji generalni sekretar UN, Peruanac Havijer Perez de Kueljar , koristio član 99 kako bi se došlo do primirja u Libanu.

Prema navodima zdravstvenih vlasti u Pojasu Gaze koje su pod kontrolom Hamasa, do sada je više od 16.000 ljudi izgubilo život u izraelskim napadima. Pritom su oko dve trećine mrtvih – civili. Osim toga, a prema navodima Agencije UN za pomoć palestinskim izbeglicama (UNRWA), gotovo 80 odsto stanovništva u Pojasu Gaze je u bekstvu.

Blinken: „Sprovesti planove humanitarne zaštite civila“

Sumnje u izraelsku strategiju povećavaju se i u NATO, čije članice inače stalno naglašavaju pravo Izraela na samoodbranu od Hamasa. Militantni islamisti su u svom terorističkom napadu na Izrael 7. oktobra ubili oko 1.200 ljudi, oteli oko 240 talaca i odveli ih u Pojas Gaze.

Prošlog vikenda Emanuel Makron doveo je u pitanje jedan od ciljeva rata: „Šta znači potpuno uništenje Hamasa i da li neko veruje da je to moguće“, upitao je francuski predsednik u subotu na marginama Svetske konferencije o klimi u Dubaiju i pozvao na novu pauzu u borbama u cilju priprema za trajni prekid vatre.

Čak i iz SAD, koje su najbliži saveznik Izraela, nedavno su stigle reči upozorenja od visokorangiranih političara poput potpredsednice Kamale Haris i državnog sekretara Entonija Blinkena. Dan pre isteka pauze u borbama, Blinken je pozvao Izrael da, pre nego što nastavi sa kopnenom ofanzivom, „sprovede planove humanitarne zaštite civila kojima bi se minimalizovale dalje žrtve među nedužnim Palestincima“.

„Zone evakuacije“ bi trebalo da spasavaju živote

Izraelska vojska tvrdi da je od početka napada na Hamas pazila na civilno stanovništvo. Ipak, čini se da su u Izraelu svesni da se očekuje više. Portparol IDF Ričard Heht rekao je za britanske novine „Fajnenšel tajms“: „Potrebno je vreme da porazimo Hamas. Ali ako ne učinimo napore na humanitarnom području, i ne minimalizujemo smrt civila, mogli bismo da izgubimo svoj legitimitet.“ Zato će, kako je rekao, vojska na jugu Pojasa Gaze drugačije da deluje.

Drugačiji je recimo način upozoravanja civila na borbe i bombardovanja. Na kraju pauze prošlog petka, IDF je u Gazi bacao letke iz aviona sa bezbednosnim uputstvima. Na njima se nalazio QR-kod koji može da se koristi za pristup veb-stranici oružanih snaga preko telefona, a tamo može da se pronađe karta koja prikazuje Pojas Gaze podeljen na nekoliko stotina zona različitih veličina.

Pri tome je, kako se navodi, reč o „prepoznatljivim područjima“ koja omogućavaju stanovnicima Pojasa Gaze da se orijentišu i na osnovu daljih informacija evakuišu određena područja. Od tada je IDF pružio i dodatne informacije o tome u kojoj će se od ovih zona odvijati borbe. Prema pisanju izraelskog dnevnika „Harec“, IDF za komunikaciju koristi kanale društvenih mreža, razne druge elektronske kanale, a koriste se čak i telefonski pozivi.

Agencija za pomoć UNRWA smatra međutim da ta mera nije dovoljna za zaštitu civilnog stanovništva Gaze: „Ponavljamo: nijedno mesto u Gazi nije sigurno, ni na jugu, ni na jugozapadu, ni u Rafi, ni u bilo kojoj jednostrano proglašenoj ’bezbednoj zoni’“, rekao je generalni predstavnik UNRWA Filip Lacarini u ponedeljak, tri dana nakon okončanja prekida vatre. Potom je u sredu UNRWA na društvenoj mreži Iks napisala da Palestinci nemaju gde da pobegnu, jer su i izbeglički kampovi prepuni.

Another wave of displacement is underway in #Gaza – the situation is getting worse each minute.

There is no “safe” zone, the entire #GazaStrip has become one of the most dangerous places in the world.

There is nowhere to go as shelters, including @UNRWA, are overflowing. pic.twitter.com/txa7ZsZvTM

— UNRWA (@UNRWA) December 6, 2023

Dina Matar, predsednica Centra za palestinske studije na londonskoj Školi za orijentalne i afričke studije, za američki časopis „Tajm“ objasnila je zašto ni ona ne misli da je karta IDF održivo rešenje za zaštitu ljudskih života: „Čak i za nekoga ko poznaje svaki kvart, teško se snaći na karti.“ Osim toga, kako je dodala, teško da je moguće na vreme napustiti zone – zato što pozivi IDF ponekad stignu kasno, a ponekad uopšte i ne stignu, a ujedno su zone prenatrpane i većina ljudi se kreće pešice.

„Pokušavamo da Palestince na vreme obavestimo gde će se voditi borbe“, kaže portparol IDF Džonatan Konrikus za američki CNN. „Ne znam kako bismo drugačije rešili tu kvadraturu kruga – da porazimo Hamas, a da istovremeno smanjimo na najmanju moguću meru civilne žrtve“, dodao je on.

„Humanitarna situacija se pogoršava iz sata u sat“

Čini se dakle da se situacija u kojoj se nalazi palestinsko civilno stanovništvo u Pojasu Gaze dodatno pogoršala otkako se izraelska kopnena ofanziva proširila. Nedostaju hrane, lekova, a pre svega čista voda – za piće, kuvanje i higijenu.

The humanitarian situation in Gaza is getting worse by the hour.

Resumed hostilities mean nowhere is safe.

Civilians are #NotATarget and must be granted safe access to shelter and humanitarian aid.https://t.co/I7JGAaYirN pic.twitter.com/V4HMkRcDnz

— United Nations (@UN) December 5, 2023

Izrael sada očigledno razmišlja o tome da poplavi Hamasov sistema tunela kako bi isterao teroriste iz skrovišta. To bi, kažu stručnjaci, moglo da uzrokuje dalje štete u sistemu vodovoda i kanalizacije u Gazi, koji je ionako bio u lošem stanju. Prema navodima humanitarnih organizacija, oko 95 odsto dostupne vode trenutno nije za piće.

Svetska zdravstvena organizacija upozorila je u utorak na mreži Iks: „Humanitarna situacija u Gazi pogoršava se iz sata u sat.“

Post Views: 122

Originalni tekst