Do pre dve godine strucnjaci za kompjutere iz celog sveta pozivani su u Nemacku kao dobrodošla radna snaga kojoj je savezna vlada u Berlinu uz pomoc „zelene karte“ širom otvorila vrata. Danas neki od njih trpe, jer su izgubili posao u „obecanoj zemlji“. Na listi Centralnog biroa za posredovanje pri zapošljavanja (ZAV) nalaze se imena 120 bivših vlasnika te karte.
U celoj Nemackoj je od 13.400 stranaca dovedenih zbog kompjutera sada njih 500 do 1.000 ostalo bez radnog mesta.
Sjajna vremena velike potražnje za ovim profilom strucnjaka su naglo prošla i informaticari iz zemalja van EU sada se sve cešce suocavaju sa nekom drugom Nemackom – hladnom i nezainteresovanom za njihovu sudbinu. Kada su slatkim obecanjima dovodeni u tu zemlju i brzo rešavali sve probleme oko boravka, smeštaja i svog statusa cinilo se da ce ovde vecno ostati i raditi svoj posao.
Problem onih koji ostaju bez posla je i odredba u propisima kojom je strogo omedena visina njihove plate, pa oni ne uspevaju da se zaposle na nešto slabije placenim radnim mestima (zakon kaže da njihova godišnja plata mora biti izmedu 39.000 i 50.000 evra).
Taj isti propis je ogranicio dozvoljeni boravak tih strucnjaka u Nemackoj na pet godina, ali kako stvari sada stoje mnogi od njih ce ranije otici, najcešce u SAD.
Medu kompjuterskim strucnjacima je i dosta Jugoslovena. Samo na veb sajtu „Naši u Dojclandu“ upisana su imena pedesetak inženjera informatike i programera.
