Vlasnik velike izdavačke kuće „Doba čoveka“ („L’age d’homme“) iz Lozane, 69-godišnji Vladimir Dimitrijević dobitnik je ovogodišnje Specijalne povelje za izdavački i knjižarski rad „Arsenije čarnojević“, koja mu je uručena na nedavno održanom Beogradskom sajmu knjiga. članovi žirija kažu da se nisu mnogo dvoumili: prema njihovim rečima, Dimitrijević, rođen u Srbiji, a sada žitelj Švajcarske, „najzaslužniji je čovek što se u svetu čitaju srpski pisci. On je rad da dela sunarodnika izdaje i prodaje u svojim knjižarama koje se protežu duž Švajcarske, Belgije i Francuske“.
– Autore pažljivo biram. Ne menjam ih prema modi i objavljujem isključivo ozbiljnu literaturu. Ta ozbiljnost zavisi od čoveka, njegove unutrašnje lepote i ideja. Znam šta radim i zašto to radim, a Švajcarska i Francuska dozvoljavaju mi da poslujem na pravi način. Radim puno i tu je tajna mog uspeha – kaže Dimitrijević za „Vesti“ i dodaje: – Siguran sam da izdavaštvo nije naporan posao, kao što sam siguran da sem ovog ne znam ništa drugo da radim.
Za svoju dušu
Tokom dugogodišnjeg iskustva Dimitrijević je dolazio u kontakt sa raznim autorima: onima koji su stvarali u Srbiji, ali i onima koji su sećanje na otadžbinu pisali iz tuđine. Kaže da nikog od njih ne izdvaja posebno, ali je siguran da su Crnjanski, ćosić i Andrić vanserijski književnici. A sam je, za svoju dušu, veliko nadahnuće našao u knjigama Lava Tolstoja.
Vladan Dimitrijević rođen je u Beogradu, ali već kao
18-godišnjak je otišao iz otadžbine, zbog teškog položaja porodice u novom poretku. Te 1954. godine krenuo je u svet i, preko Italije, domogao se Švajcarske. U Lozani je početkom ’60-ih osnovao svoju izdavačku kuću „Doba čoveka“, koja je godinama rasla i postala kultno mesto, sa katalogom od oko 4.000 naslova, od toga najmanje 150 dela Srba raseljenih u dijaspori, raspoređenih u više od 40 biblioteka.
Izdavačka kuća „Doba čoveka“ objavila je mnogo dela, kako klasičnih tako i savremenih, iz srpske, ruske i poljske književnosti i istorije. Tokom burnih zbivanja na bivšim jugoslovenskim prostorima, Dimitrijević je publikovao i ono što tada drugi izdavači nisu smeli. – Trebalo je imati samo malo hrabrosti – objašnjava naš sagovornik.
Mir pre svega
Dimitrijeviću ni današnja politička scena u otadžbini „nije po ukusu“, što i obrazlaže sledećim rečima: – Mir i pomirenje su imperativi na kojima bi političari trebalo neprekidno da rade, kao i to da u zemlji stvore političku stabilnost, a nje, nažalost, u Srbiji još nema.
– Među generacijom ’50-ih i ’60-ih godina ima mnogo pesnika i pisaca velikog kalibra. U mlađim pokolenjima nešto manje, možda zbog toga što nemaju dovoljno strpljenja. Da bi se dobro delo napisalo potrebno je mnogo ideja, da sve one podjednako zažive, da delo sazri, a autor zauzme kritičku distancu. A danas kao da svi nekuda žure. Molim vas, usporite malo! – poručuje Dimitrijević, izdavač najbogatije biblioteke slovenskih prevoda na svetu, koja je svih proteklih godina bila kulturni most između istoka i zapada, jedna od retkih koja je uspostavljala veze prekinute politikom i ratom.
