Tri puta godišnje, u negotinskoj ulici Stanko Paunović, u lepo uređenom dvorištu kuće broj 31, zavijore se dve zastave – srpska i švajcarska.
Za Ljubinku i Živojina Jovanovića, Negotince koji više od 33 godine dele sudbinu mnogih krajinskih gastarbajtera, podizanje ovih zastava uobičajen je ritual nakon dolaska u svoju Negotinsku Krajinu.
A upravo te dve zastave, srpska na vrhu jarbola i švajcarska ispod nje, pobuđuju znatiželju prolaznika, jer je malo ljudi kod nas naviknutih na ovakvo poštovanje državnih znamenja.
– Odnos prema zastavi odnos je prema samoj državi. I to je tako u mnogim evropskim državama. U Švajcarskoj posebno. Za nas je isticanje srpske zastave pre svega patriotski čin, a švajcarske iskazivanje poštovanja državi u kojoj živimo i radimo, državi u kojoj se školuju i žive naši unuci i naši sin i snaja – priča Živojin Jovanović, koji je, kao i njegova supruga Ljubinka, poreklom iz Mokranja, sela iz koga je ponikao i Stevan Mokranjac.
Pošto je u Srbiji bezuspešno tražio srpsku zastavu sa urađenim alkama kroz koje se provlači sajla, Žika je bio prinuđen da i tu zastavu kupi u Švajcarskoj.
– Ovde prave samo zastave koje se navlače na drveni jarbol, a meni je bila potrebna sa alkama. Problem sam imao i sa jarbolom. Ali, pošto nisam mogao da ga transportujem iz Švajcarske, jedan prijatelj mi je napravio jarbol prema mom nacrtu – kaže Žika.
Jovanovići su još 1978. godine sa tada trogodišnjim sinom Dejanom krenuli u potragu za boljim životom. Put ih je doveo do Nemačke, gde su ostali 10 godina, nakon čega su se odselili u Švajcarsku. Grad Herisau postao je njihovo novo odredište. U ovom delu Švajcarske, na tromeđi sa Austrijom i Nemačkom, nedaleko od Bodenskog jezera, Jovanovići žive i rade već 23 godine.
U svoju lepo uređenu kuću Ljubinka i Žika dolaze tri puta godišnje. Za Vaskrs, Petrovdan i još jednom onako.
