Na Blagovesti pre šest godina ikonopisac Miloje Milinković započeo je radove na oslikavanju manastira Svetog Save u Libertivilu, jednom od najvažnijih pravoslavnih hramova na tlu Amerike. Danas je pri kraju obimnih radova koji su oplemenili i ulepšali crkvu u kojoj su sahranjeni vladika Mardarije i kralj Petar i koja čuva važnu istoriju srpskih emigranata u Americi. Lepota boja, odabrane kompozicije iz Starog i Novog zaveta, likovi opštehrišćanskih i posebno srpskih svetaca, ispisani veštom rukom ovog majstora, pričaju o dubokoj i važnoj istini o pravoslavlju i hrišćanstvu i bogatoj istoriji našeg naroda.
– Ovaj hram je poseban i za mene i za ceo naš narod. Vladika Mardarije je sebe, kao isposnika i mučenika, ugradio u ovu crkvu i ta njegova snaga i danas zrači, a meni je to bila posebna inspiracija. Divno je kada vidim da su posetioci i vernici oduševljeni ovim hramom jer je očigledno sveto zračenje ovog mesta. Ovde sam, osim inspiracije i izazova za rad na ovom važnom poslu, imao i nešto više, što samo po sebi u svakoga uliva ovaj manastir. Sada kada odavde odlazim imam divan osećaj da sam važan deo sebe ugradio u ovaj prostor koji mi mnogo znači. Ono što sam želeo da ostvarim, možda je neskromno da kažem, ali uspeo sam, dao sam maksimum, pa i kada bih se vratio na početak radova mislim da ne bih ništa drugačije uradio. Mislim da je ovo moj umetnički vrhunac i zato sam veoma zadovoljan – kaže ikonopisac Miloje Milinković koji beleži dvadesetu godinu boravka u Americi.
Ipak, u poslednje vreme uglavnom je u Beogradu, u svom studiju „Serafim“ radi platna, skice i nacrte, a potom izvesno vreme provodi na terenu.
Uskoro u Detroitu
Miloje Milinković će po završetku ovog posla početi da oslikava crkvu Svete Petke u Detroitu.
– Tu crkvu su podigli Srbi iz jednog makedonskog sela. Sveštenik je poreklom iz tog sela, deda mu je bio sveštenik, to je veoma jaka parohija. Crkva je osveštana pre godinu dana, a meni su pobožni ljudi ponudili da je živopišem jer je tek tada crkva i praktično završena. Ako Bog da, u septembru me očekuje svečanost osveštanja živopisa manastira Svetog Save, čemu se veoma radujem.
– Na zidovima crkve nalaze se najvažnije freske, motivi koji govore o životu gospoda Isusa Hrista na zemlji i posle njegovog vaskresenja, tu su mnogi svetitelji, pa svako ko pažljivo pogleda ove slike može mnogo da nauči o našoj veri, ali i o srpskoj istoriji. Nastojao sam da dobro uravnotežim te motive i da ih sa podjednakom važnošću predstavim. I manastir je građen s idejom da usluži srpske vernike i pravoslavne vernike drugih nacija. A na ulazu, u priprati crkve, uradio sam dve posebne kompozicije koje govore o istoriji ove crkve. Tu su dve ktitorske kompozicije – jedna je posvećena vladiki Mardariju, uz njega je sveti Sava, a tu su i đakoni koji nose Jevanđelje i krst, tu veru koju su poneli iz starog kraja. Na drugom zidu je vladika Fermilijan, koji je izgradio pripratu ove crkve, dograđene mnogo kasnije, a on je na slici predstavljen kao predstavnik svih priložnika. Poznato je da su naši ljudi iz četničkog pokreta mnogo uložili na izgradnji priprate crkve i uvek ih rado pomenemo. Na toj kompoziciji je i lik kralja Petra, tu je i kopija freske iz kupole crkve, Pandokratora Svedržitelja, najvažnija freska u celom prostoru. Mitropolit Hristofor je sam finansirao ikonopisanje Pandokratora i veoma je zaslužan za oslikavanje čitave crkve.
Savršeni mir i visoki umetnički domet živopisa veoma su važni za ovaj hram koji je vladika Mardarije, osnivajući ga, namenio čitavom srpskom narodu u Americi.
