Opština Gvozd nalazi se u Sisačko-moslavačkoj županiji. Vrginmost je najveće mesto i centar opštine u koju spada još 18 naselja. Vrginmost je 1996. godine preimenovan u Gvozd, ali je to promenjeno 2012. godine kada je opštinsko Veće vratilo Vrginmostu staro ime, dok je ime opštine ostalo Gvozd. Prema popisu stanovništva iz 2011. godine, na području opštine Gvozd živelo je 2.970 stanovnika od kojih su Srbi činili 66 odsto. Od poslednjih lokalnih izbora na čelu ove opštine nalazi se Milan Vrga (34). S njim smo razgovarali o svemu onome što je akutelno kada je u pitanju život na području opštine Gvozd.
Šta je trenutno aktuelno na području opštine Gvozd? Sa čime se bavite?
– Najbitnije za naše građane je što je trenutno otvoren konkurs za asfaltiranje u vrednosti od tri miliona kuna. To će biti najveća investicija u infrastrukturu od Oluje na području naše opštine. Imamo puno nerazvrstanih cesta u koje do sada nije ulagano, a nama je važan svaki metar i svaki kilometar asfalta. Novi put obuhvataće više mesta kao što su Crevarska Strana, Brnjavac, Pješćanica, Čemušnica, Bović, Blatuša, Čemernica i Kozarac. Sve te mesne zajednice će dobiti određeni deo asfalta i to nam je prioritet. Napravili smo i reciklažno dvorište, a čekamo i građevinsku dozvolu za projekat izgradnje trga u Vrginmostu ispred srpske pravoslavne crkve.
Ima li još nekih prioriteta u narednom periodu?
– Osnovno nam je da svim ljudima dovedemo asfalt pred kuću, a i da u svim naseljima završimo javnu rasvetu. Trenutno se projektuje i drugi deo kanalizacione mreže u samom Vrginmostu gde pola naselja ima kanalizaciju, a deset ulica nam je ostalo.
Koji vas problemi na području opštine najviše muče?
– Smatram da ovi krajevi nemaju dovoljnu podršku države i da nema sluha za probleme koje imamo. Drugi deo problema, svakako je nedostatak radnih mesta, ali i ogroman odliv stanovništva što su stvari sa kojima se suočava čitava Hrvatska.
Šta je potrebno da se situacija popravi?
– Da se razumemo, ovo nisu samo problemi Vrginmosta, nego i Topuskog, Gline i Vojnića. Država je ovde trebala na samom početku omogućiti kvalitetnija radna mesta. Uz jednu ili dve dobre investicije mogao je ovaj kraj da oživi. Verujem da se to moglo, a sada je možda već i kasno.
Danas verovatno imate veći budžet nego ranijih godina?
– Zakon o fiskalnom poravnanju je svakako jedan od boljih zakona, bar kada je u pitanju položaj opština. Sada opštine imaju mogućnost da finansiraju projekte, ali i da se kandiduju na razne EU mere. To i na nas utiče dosta dobro jer sada možemo da uložimo tri miliona kuna u puteve. Budžet naše opštine će drugu godinu za redom preći devet miliona kuna. Prošle godine smo imali i dva miliona kuna iz EU fondova što je doprinelo da ostvareni budžet bude toliki.
Poseta predsednika Srbije nam je dosta pomogla
Vrginmost je prošle godine posetio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić prilikom svog dolaska u Zagreb. Šta vam je ta poseta donela i kako gledate na nju?
– Bila je to dobra poseta i mi smo bili zahvalni Aleksandru Vučiću što nas je posetio. Mogu da kažem slobodno da on vodi brigu o ovim krajevima i o očuvanju našeg identiteta. Srpska pravoslavna crkva dobila je nakon te posete sredstva od Vlade Srbije, a nama je predsednik Srbije dao i stvari koje su nam u tom trenutku bile potrebne. Opremljen je informatički kabinet u našoj školi, a dobili smo i traktor za održavanje infrastrukture, još jedan auto te narodne nošnje za bolji kvalitet rada naše Prosvjete.
Kako generalno žive Srbi na području vaše opštine? Bave li se ljudi očuvanjem svog identiteta?
– Mi se trudimo maksimalno, ali je osnovni problem to što ljudi teško žive. Osim toga, tu je i veliki pritisak koji je konstantan, a najviše ga je u medijima. Ljudi uglavnom ne žele da se eksponiraju svojom nacionalnom pripadnošću i biće teško očuvati taj identitet u budućnosti zbog ratnih dešavanja koja su ovde bila. Mislim da danas treba razmišljati u pravcu kako da ti ljudi opstanu ovde, kako da im izgradimo puteve, zamenimo elektro mrežu i omogućimo radna mesta, pre nego što ćemo stalno isticati priče iz prošlosti i 24 godine nakon rata.
Jesu li se obični ljudi na Kordunu odmakli od ratnih dešavanja?
– Nisu se odmakli zato što te stvari dolaze sa vrha. Država bi mogla stati na kraj toj retorici ili ekscesima. Najgore stvari idu u javnost pa je normalno da se ljudi plaše nakon toga. Tako se i gubi identitet kad se ljudi plaše da kažu ko su i šta su. Da od početka nije bilo tolike diskriminacije, mislim da bi se ovde ljudi više i vraćali, a više bi ih i ostalo na ovom području.
Kako se ogleda ta diskriminacija prema Srbima?
– To se najviše vidi po radnim mestima. Iako zakoni propisuju drugačije, ovde nema posla za pripadnike srpske nacionalne manjine. U policijskoj stanici u Vrginmostu radi 130 zaposlenih od kojih su samo dva Srbina. Tako je i u školi, tako je i u šumariji, tako je svugde. U šumariji je šezdesetak radnika od kojih za stalno zaposlenog nema nijednog Srbina. Ovde se dešava da recimo čistačica u policiju dolazi na posao u Vrginmost iz Petrinje, a čistačica u šumariju iz Karlovca. To nema nikakvog smisla.
Povratak je završena priča
Danas možemo govoriti o dve vrste povratka. Jedan se odnosi na povratak iz izbeglištva, a drugi na povratak iz inostranstva. Ima li primera jednog i drugog?
– Povratak iz izbeglištva danas je gotova priča mada bi situacija mogla biti i drugačija. Danas ovde nedostaje radnika kod privrednih subjekata, a ljudi bi mogli da rade za plate koje su sasvim sigurno bolje nego u Republici Srbiji. Na ovo treba dodati i mogućnost življenja u svojoj kući i dodatnu proizvodnje hrane u selima kao i dodatne vidove zarade. Bez obzira na sve to, mi na prste danas možemo izbrojati te povratnike. Što se tiče povrataka iz inostranstva, ni toga nema baš puno. Tu je malo i stvar psihologije jer su brojni od tih ljudi po treći put započinjali iz početka svoj život pa im je velika muka opet se vraćati.
Najviše se o opštini Gvozd govorilo prilikom promene imena i vraćanja Vrginmostu starog imena. Danas imate specifičnu situaciju da se opština zove Gvozd, iako se tako ne zove ni jedno mesto od svih 19 naselja. Hoće li opština ponovo poneti naziv Vrginmost kako bi geografski i istorijski i trebalo da bude?
– Ne znam zašto je Vrginmostu uopšte i menjano ime niti bih u to da ulazim. Stvar je u tome što odluku o promeni imena opštine mora doneti Sabor na predlog Ministarstva uprave, a mi kao jedinica lokalne samouprave možemo menjati imena naselja. Mi bi trebalo da pokrenemo incijativu u tom pravcu jer je ovo nesvakidašnja situacija. Imali smo i proteste ranije da Vrginmost ostane Gvozd, ali to nema nikakvog smisla. Mi poštujemo ljude koji su se doselili ovde iz BiH, ali i oni bi trebalo da poštuju ime našeg mesta koje ne vređa nikoga i koje se vekovima zvalo Vrginmost.
The post Milan Vrga: „Država nema sluha za probleme koje imamo“ appeared first on srbi hr.
