Migrenu valja lečiti lekovima i razmišljati o sprečavanju, odnosno prevenciji pojave bola, naročito kada se pacijent žali na dva, tri napada mesečno, zbog kojih barem tri dana nije sposoban da obavlja uobičajene aktivnosti. Da bi lečenje bilo uspešnije, bolesnika treba upoznati sa onim šta može da očekuje od lečenja, kako da izbegne i prepozna provokativne faktore napada (alkohol, kafa, određeni konzervansi, stres, promenu ritma spavanja) i kako da se sam uključi u proces lečenja.
Ovo su preporuke Američke akademije porodičnih lekara i Američkog društva internista, koje prenosi naš specijalizirani časopis „Farmakoterapija danas“ u svom trećem broju.
Poštovanje preporuka
Uz list „Apoteka“, koji izdaje Udruženje privatnih apotekara i čiji se i četvrti broj besplatno deli u beogradskim privatnim apotekama, Beograđanima je dostupan i prethodni broj „Farmakoterapije danas“, koji je namenjen stručnjacima i nije besplatan.
Oba časopisa su vođena idejom da i najbolji lek nije efikasan ako se ne prati informacijom.
Uz lekove za snižavanje krvnog pritiska, vrlo je bitno smanjiti kilograme i so u ishrani, a povećati fizičku aktivnost i unos kalijuma, kalcijuma i magnezijuma. Samo šarena pilula neće biti dovoljna da se leči hipertenzija, ako se ne poštuje preporuka o ograničenju alkohola, ostavljanju pušenja i svođenju nerviranja na minimum.
Genetsko ispitivanje
Zanimljiva je informacija o ponudi Odeljenja genetskog programa Bolnice Barselona koja je izazvala oprečne stavove, a upućena je osobama čija su barem tri pretka iz poslednje dve generacije imala Alchajmerovu bolest. Ukoliko žele oni mogu da se podvrgnu genetskom ispitivanju, kako bi se utvrdilo da li kod njih postoji mutacija gena 14, jedan ili 21. Mutacija ovih gena u određenom životnom dobu, obično iznad 60. godine, dovodi do ispoljavanja Alchajmerove bolesti. Postavlja se pitanje šta jedno ovakvo otkriće “ suočavanje sa neizlečivom bolešću koja napreduje i sve više unesrećuje bolesnika i njegovu porodicu “ može nekome da znači. Negativne posledice odnosile bi se na probleme vezane za zdravstveno osiguranje, gubitak posla ili poremećaj odnosa u porodici. Genetičari, međutim, smatraju da bi takve osobe dobile šansu da bolje i racionalnije organizuju život, kao i da na vreme dobiju odgovarajuću pomoć. Ipak, svi se slažu da bi tako nešto moglo da se kaže samo osobama koje su u stanju da se suoče sa pretnjom tako teške bolesti.
Blagodeti žalfije su opet aktuelne. Žalfija ili pitomi pelin, kalaver, kadulja ili kaloper vekovima je poznata u tradicionalnoj medicini. Koristila se u lečenju nesanice, smanjene koncentracije, uznemirenosti, bolova u trbuhu, znojenja tuberkuloznih bolesnika. Savremena medicina uspela je da potvrdi samo izvesne, malobrojne lekovite efekte žalfije iz njene bogate prošlosti. Danas je pouzdano potvrđeno da se žalfija dobro bori sa upornim bakterijama.
Žalfija, takođe, snažno zaustavlja aktivnosti jedne bakterije koja napada desni, što je jedan od glavnih razloga što se žalfija danas široko primenjuje u stomatologiji. Koristi se u lečenju mnogih bolesti usne duplje, za dezinfekciju, pomaže u lečenju paradontopatije, gingivitisa, krvavljenja iz desni. Žalfija se koristi i u lečenju nekih oboljenja kože. U nekim zemljama odobrena je i unutrašnja primena žalfije, na primer za lečenje nekih problema sa varenjem.
