Srpski klub u Roterdamu, nekada je bio ponos, zbog ubistva koje se tamo nedavno dogodilo, zatvoren do daljnjeg… U Nemačkoj, srpski se klubovi i dopunske škole, od Hamburga na severu, do Minhena na jugu, „osipaju“, gase i nestaju… U Austriji prestala da postoji fudbalska liga naših zemljaka, srpski folklorni ansambli u Švajcarakoj najavili bojkot „svoje“ Evropske smotre… Da li su ovi sumorni primeri, objavljeni na stranicama „Vesti“ proteklih dana i meseci, prava slika trenutnog stanja klupskog drugovanja zemljaka u dijaspori i ima li nade da će ta udruženja preživeti i u narednim godinama? Na ta pitanja pokušaćemo da odgovorimo u seriji tekstova iz različitih država i regiona zapadne Evrope u kojima žive i rade naši zemljaci. Počinjemo primerom nemačke pokrajine Donja Saksonija.
Neki aktivisti koji za krizu klupskog druženja u Nemačkoj optužuju i državu domaćina i maticu. Oni korektniji priznaju i svoje greške, lošu organizovanost i neadekvatnu reakciju na negativne pojave kojeugrožavaju gajenje nacionalnog identiteta. Kao najsvežiji primer navodi se donošenje Integracionog plana Nemačke, na svim nivoima. Niko ne osporava da u tom planu ima nečeg dobrog, ali su retki oni koji su reagovali, protiv činjenice da je Nemačka u foliju integracije, umotala asimilaciju. Dokaz je ukidanje finansijske pomoći za škole maternjeg jezika i istovremeno prenaglašavanje brige za učenje nemačkog.
Bačeni na periferiju
U Braunšvajgu kažu da je i grad doprineo teškom položaju klubova stranaca, jer ih je iz centra preselio na periferiju.
– Možda su nas na periferiju bacili namerno. Migracioni biro u poslednje vreme najviše pomaže Nemce koji su se doselili iz Rusije i drugih zemalja. Mladi ne dolaze, a opada i broj starijih, jer se u klub mora autom, a onda ne sme ništa da se popije, pa nema ni prometa. A kako bez prometa zaraditi za kiriju? – pita se predsednik ćirić.
– Jasno je da tako rade i druge evropske države, ali je jasno i to da se diplomate naše države, nisu adekvatno suprostavile tendenciji masovnog gašenja dopunskih škola. Ako su već nemoćni da spreče odluke zemlje domaćina, mogli bi bar više da se angažuju kod odgovornih u matici, da se dopunske škole ne gase masovno. Stanje je alarmantno, a oni se ponašaju kao da je Srbiji podmladak deveta rupa na svirali. Kako to predstavnici naših DKP-a misle da sede u kancelarijama i čekaju da mi na terenu sve organizujemo i onda njima samo da serviramo? Zašto ne izađu među nas i agitacijom, za upis dece u dopunsku školu, ne dokažu da se matica interesuje za svoj mladi naraštaj – ogorčen je Božo Grozdanić, predsednik Srpskog kulturnog centra u Hanoveru.
Nezainteresovani fudbaleri
– Sve smo učinili da fudbaleri FK JU 96 postanu nosioci delatnosti Srpskog kulturnog centra, ali i pored više dogovora i njihovog pristanka nikako nismo uspeli da ih aktiviramo. Posle utakmica, umesto da dođu u naše prostorije, oni sede u restoranu „Sparte“. Oni su mlađa generacija i ako oni nisu spremni da preuzmu odgovornost, SKC će biti zatvoren – kaže predsednik Grozdanić.
On ističe da nema perspektive bez mladih koji znaju maternji jezik i imaju osećaj da pripadaju zemlji Srbiji.
– A kako da ga imaju kada mlad čovek u Srbiju putuje sa nemačkim pasošem, govori nemački jezik, a srpski jedva razume, kada je hapšen zbog toga što nije služio vojsku u otadžbini, koju je video, tek nekoliko puta na odmoru – kaže Grozdanić, otac šestoro dece, pitajući se još jednom, kako takvog mladog čoveka da privuče u klub.
Osim toga on naglašava i lošu ili nikakvu saradnju klubova i crkve.
U Braunšvajgu osamdesetak kilometara istočno od Hanovera, sa svim mogućim usponima i padovima već 32 godine deluje klub „Sloboda“. Poslednjih godina nestabilnost je pojačana, a situacija se menja gotovo u skladu sa vremenskim prilikama, čas sunce, čas oblaci. Kad smo već kod meteorološkog oslikavanja, predsednik LJubiša ćirić, sadašnju situaciju u „Slobodi“ ocenjuje kao umereno oblačnu, sa mogućim povremenim padavinama koje bi lako mogle da pređu u sneg i zalede vrata ovog kluba, bez nacionalnog prefiksa. Pre dve godine starija generacija na čelu sa Savom Pejovićem, rukovođenje kluba u Braunšvajgu je prepustila mlađima. Međutim, u to vreme najmlađa klupska uprava u Nemačkoj na čelu sa Nadom Gvojić nije dugo izdržala, pa je kormilo je preuzeo veteran LJubiša ćirić, ponovo sa starom posadom.
– Mladi su se razišli jer neće da se zabavljaju sa starijima. Sada pokušavamo ponovo. Osnovali smo folklornu sekciju, pa sa decom dolaze i roditelji. Ako ne uspemo sa folklorom i dogovorom da članarinu podignemo i da je plaćamo mesečno, moraćemo ključ u bravu – priča predsednik ćirić, koga optimizam ipak ne napušta.
