Rak-rana naše spoljne trgovine i međunarodne privredne saradnje je to što nadležni ministri ne priznaju sposobnosti i obaveze svojih prethodnika, zbog čega, već godinama, u aranžmane sa SCG ulaze samo hrabri strani partneri.
Ovo je u razgovoru za „Vesti“ priča Pera Marijanović, Beograđanina, koji decenijama živi u Pragu a vlasnik je firmi u češkoj, Slovačkoj i Srbiji.
Ponekad mu se, kako kaže, sukobljavaju poslovni i emotivni interesi, ali uvek nadvladaju nacionalne emocije, koje mu, naizgled apsurdno naviru dok sluša akorde, ne naše, već češke nacionalne himne „Gde dom je moj“. Tada, onako za sebe, da česi ne čuju, odgovara „Moj dom je na onom mestu gde se Sava uliva u Dunav“.
– Oko toga nema dileme. Problemi se javljaju kad čovek, po tom nacionalnom nagonu, dođe u situaciju da brani naše poslovne interese, kad pokuša da proširi krug uglednih partnera koji su spremni da stupaju u poslovne aranžmane sa našom zemljom – kaže Marjanović.
On naglašava da potencijalnim partnerima najviše smetaju naši maniri, naše navike da nedopustivo često ne uvažavamo vrednosti posla koji su, pre nas, na ministarskim, direktorskim i sličnim mestima učinili prethodnici. često se dešava da odbijaju da priznaju ranije dogovoreno, uz obrazloženje da su to uradili „oni bezveznjaci što ni svom narodu, niti svojim firmama nisu želeli dobro“.
– Srećom, imao sam i pozitivnih primera i to u jednom od najvećih i najvrednijih poslovnih aranžmana u kojem sam za ovih nekoliko decenija na srpsko-češkoj relaciji učestvovao. Reč je o narudžbi i realizaciji 10 lokomotiva za srpske železnice, na osnovu ugovora sklopljenog pre nešto više od deset godina, dakle u vreme kada je u našoj zemlji vladala sasvim druga klima i „carevala“ sasvim druga politika – ističe naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, ovaj primer izdvaja zbog odnosa ministra za kapitalne investicije Velje Ilića i generalnog direktora srpskih železnica Milanka Šarančića koji se, srećom, nisu uklopili u te naše „nacionalne običaje“.
– Došli su u Prag kad su češki partneri iz firme čMKS i u nadležnim privrednim asocijacijama, kao što je Gospodarska komora, počeli da sumnjaju da će od obostrano korisnog posla nešto biti, u uverenju da će funkcioneri novog režima, po starom običaju, ignorisati datu reč onih sa kojima se politički ne slažu. Srećom po obe strane, ministar Ilić i Šarančić su još jednom pogledali ugovor, seli za sto sa češkim kolegama i pre nego što su na ugovor stavili svoje potpise, vešto, u srpsku korist, izborili nekoliko dopuna i posao je mogao da bude nastavljen – priča Marjanović.
Zahvaljujući ovakvom pristupu, Marjanović napominje da su srpske železnice dobile deset manevarskih i vučnih lokomotiva vrhunskog kvaliteta po evropskim standardima, čija cena svuda u svetu prelazi sumu od 800.000 evra, za sumu od 670.000 evra po komadu.
Srbija, po njemu, treba da pripremi novu generaciju stručnjaka koji će na sebe da preuzmu nezahvalnu ulogu nadoknađivanja izgubljenog.
– Moramo da im ostavimo prostor da se uključe u proizvodne i naučne procese odmah pošto završe školovanje, ne čekajući njihov odlazak vani u beznađu uzaludnog traganja za poslom kod kuće. Znam da je to lako reći, a teže u dogledno vreme stvoriti solidnu privrednu osnovu sposobnu za apsorbovanje i kadrovsko korišćenje rezulatata našeg dobrog, ali i veoma skupog školovanja. Ne bismo smeli da se zadovoljavamo utehom da smo demokratska zemlja a oni slobodni ljudi, te da im je, zbog toga široko evropsko polje – kaže Marijanović.
LIčNA KARTA
Pera Marjanović rođen je 1938. u Beogradu. Odmah nakon završetka školovanja u rodnom gradu zaposlio se u „Jugotehni“, da bi, zatim dobio mesto u beogradskom predstavništvu zagrebačke industrije „Rade Končar“.
U „Končaru“ je Marjanović godinama obavljao predstavničke funkcije. Bio je, više puta, predstavnik ove firme u čehoslovačkoj, da bi, jedno vreme bio direktor „Končara“ za Istočnu Evropu.
U češkoj je , nakon političkih promena u ovoj zemlji, formirao spoljno-trgovinsku firmu „Mareks trejd“, da bi zatim svoju spoljno-političku delatnost raširio formiranjem srodnih firmi u Beogradu i slovačkoj Nitri.
Oženjen je beogradskom lekarkom, reumatologom, dr Ubavkom Marjanović, sa kojom ima sina Zorana, sada suvlasnika „Mareks trejda“, multinacionalne kompanije u malom.
