E, lepa li je! – tako komentarišu svi koji je vide, a da je zvanično lepa potvrdili su i titula Mis Republike Srpske 1999, pa uspesi u ulozi foto-modela, brojni komplimenti, a ponajviše muški uzdasi koji je prate. Naravno, prija to Veri Radanović (26), manekenki, foto-modelu i modnom kreatoru, ali joj ne udara u glavu.
– Iz Goražda sam, živim u Beogradu. Putujem i trenutno izlažem svoju kolekciju. Taj premjerni autorski čin dogodio se u beogradskom restoranu „Dva Jelena“, pa sam bila učesnik „Moda festa“, imala sam i dve humanitarne revije u Beogradu i Banjaluci, a osvojila titulu najuspešnijeg kreatora visoke mode na bivšim prostorima eks Jugoslavije za 2007. godinu. Jeste, lep je to osećaj – ozarena srećom govori lepa Vera.
U Pariz je došla donevši 29 kostima. Žive boje, sve leprša, je li, žena treba da bude vila? Iskreno, treba mnogo hrabrosti da se uputi izazov centru svetske mode. Vera, svesna svojih kvaliteta, dakle i samouverena, odenula je manekenke i gurnula ih pred probirljivu publiku. Trema je trajala samo do prvog aplauza, a posle je, kako kaže, „čarobno očepilo“.
Visina
– Visoka sam 181 centimetar i nikad mi visina nije smetala. U odbojci mi je dobro došla, a u modi, negde sam za tržište odgovarala, negde nisam – procenjuje Vera.
-Moja „firma“ zove se „Ve Ra“, ali nije to moje ime, već skraćenica za vera, nada, radost i ljubav koji su me vodili kroz život.
Na to Vera objašnjava:
-Za vreme rata izbegla sam iz Goražda u Foču, a potom, 1999. u Beograd, gde sam sebe našla u modi. Sama crtam, šijem, peglam, režiram…
Prolazi i kroz svetsku karijeru top-modela, pri čemu se oseti i da joj „lice zlatno“.
Upitasmo Veru šta joj je uzor u profesionalnom opredelenju, a ona dogovora:
– Materijali iz Pariza i Antverpena, a za sve ostalo sam sema sebi uzor.
Dakle, radi ono što voli, ali kako je počela da voli ono što radi?
-U Goraždu sam trenirala odbojku, nastavila u Foči. Ipak, jednom sam u modnu agenciju poslala svoje fotografije, a oni me pozvali za takmičenje za Mis tinejdžera, tu sam pobedila 1997, na šta se, u Višegradu, nadovezala titulu mis Republike Srpske 1999. godine.
Zahvalna roditeljima
– Ja naše dijasporce vidim kao veoma ljubazne, ponosne, jedni druge pomažu, dobro sarađuju. A bolja sam sa ženama, nego muškarcima, one me ozbiljnije shvataju – Vera, dodajući da godine nikad neće kriti, da nema komplekse, a da će večnu zahvalnost gajiti prema roditeljima koji su joj „sve dali“, kao i jednoj osobi, ime neće da otkrije, koju mnogo voli.
I krenulo je. Po onoj „dobar glas se daleko čuje“, Veru su počeli da zasipaju ponudama. Na Sunčanim skalama predaje nagrade, 2000. godine predstavlja Republiku Srpsku u Limasolu na Kipru i pobeđuje, Mis je Balkana 2000. godine.
– Sve su to lepe uspomene, svugde je druženje, a i tačno je da svako ima ambiciju da pobedi – govori Vera.
A to što joj se život promenio, treba da „zahvali“ – ratu!
– Kad se zaratilo, mislila sam da se svet srušio. Buknu rat, a ja desetogodišnjakinja koja želi da bude slikar. Maštala sam o Likovnoj akademiji u Trebinju ili Beogradu. Evo, danas crtam, kreiram, heklam, pletem, šijem, pišem… I uvek imam vremena za sve, lepo sam ukombinovala posao i privatni život.
Za sve to podršku joj daju otac – prosvetni radnik („sa sela je, a završio je fakultet, bilogiju i hemiju“) i majka – domaćica, koji su iznedrili četvoro dece, najmlađa je Vera. Danas su rasuti po svetu: roditelji u Foči, Vera u Beogradu, dve sestre i brat u Švedskoj.
– I mnogo se volimo. Nema zlata kojim bi se izmerila dobra porodica – zaključuje Vera.
Revija na Kosovu
Najavljuje Vera da će 28. avgusta, na Veliku Gospojinu, na Kosovu, ispred Gračanice održati modnu reviju.
– Sve za decu, za njihove slatkiše, knjige, kompjuter i TV za školu… A u septembru ću na prodajnoj reviji za džet-set nastupiti u Budvi, u hotelu „Splendid“.
Dosta je putovala.
– I do Amerike, do Meksika, po Evropi, ali je najlepše u Srbiji i Republici Srpskoj. Volim ja svugde stići, ali najviše od svega – vratiti se – odlučna je Vera.
