MAGLIC BOGDAN, akademik, naucnik-fizicar, profesor univerziteta. R: 05. 08. 1928, Sombor, Srbija, Jugoslavija. OM: Cvetko; Ivana. FA: s. Sila, dev. Sanders; d. Marko, Ivanka, Roberta. OB: diplomirao 1950. fiziku na Beogradskom univerzitetu; magistrirao 1955. na Univerzitetu u Liverpulu; doktorirao 1959. na Massachusetts Institute of Technology. ZA: Institut za nuklearna istrazivanja – Vinca, Beograd; stariji clan CERN (Evropska organizacija za nuklearna istrazivanja), zeneva; profesor fizike na Univerzitetu Pensilvanija, 1967-68; direktor Nacionalnog udruzenja kompjuterskih analiticara 1972-83; direktor projekta Univerzitetskog istrazivackog centra, Yeda, Saudijska Arabija, 1981-82. DOS: svojim naucno-istrazivackim radom afirmisao se kao svetski ekspert za nuklearnu fuziju; pored svog nastavnog i profesionalnog istrazivackog rada, angazovan u mnogim nacionalnim i medjunarodnim strucnim i dr. udruzenjima i organizacijama, odnosno njihovim delegacijama – clan Zapadnoevropske delegacije na medjunarodnim konferencijama o fizici visokih energija u Dubnu, 1964. i Berkliju, 1966, a delegat SAD na konferenciji u Becu, 1968. i Kijevu, 1970; predsednik Korporacije za visu fiziku u Prinstonu; rukovodilac u Centru za vasionsku tehnologiju u NJu Meksiku; saradnik Americkog udruzenja fizicara; kopredsednik Teslinog memorijalnog komiteta; predsedavajuci Alumni kluba NJu Yerzi pri Institutu za tehnologiju Masacusets; clan nacionalnog upravnog odbora Ripon udruzenja i dr; radi na projektu eliminisanja nagaznih mina; osnivac Srbneta; bio specijalni predstavnik predsednika SAD u Jugoslaviji 1976; autor mnogobrojnih studija i odrzao brojna javna i strucna predavanja i dr. NA: dobitnik priznanja Predsednika SAD Yona Kenedija za otkrice Omega Meson, 1961; odlikovan Ordenom jugoslovenske zastave sa zlatnim vencem za produbljivanje americko-jugoslovenske tehnicke saradnje, 1976; clan SANU; pocasni gradjanin Svajcarske. IM: 1955. D: americko i jugoslovensko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, engleski. SL: Sv. Jovan. PE: Ej, kad sam sinoc isla iz ducana… H: lov, skijanje na vodi, motorni jahting. DO: da. A: zivi u SAD.
MAJTLEND Ledi OLGA, novinar. R: 23. 05. 1944, NJujork, SAD. OM: Rt. Hon. Earl of Landendale; Stanka, dev. Lozanic. FA: s. Robin Haj, advokat; d. Alaster (1972), Kamila (1975), Fergus (1981). OB: zavrsila 1960. skolu Svete Marije i Svete Ane, Abbots Bromley i 1962. Francuski Licej u Londonu. ZA: posle skole 18 meseci radila je u SAD, Kanadi, Meksiku, Gvatemali, Belizeu i El Salvadoru; od 1964. pocinje novinarsku karijeru, kao reporter u vise listova; od 1965. pristupa, kao reporter, Sunday Express-u; 1975-91. kolumnista, a od 1991. slobodni novinar; stalni je saradnik TV i radio programa – Today Programme, Nenjs Night, Any LJuestions, LJuestions Time i dr. i na svim regionalnim kanalima; od 1992. je clan Parlamenta za Sutton and Cheam, Konzervativne Partije. DOS: objavila je publikacije Prvih deset godina Margaret Tacer, 1989. i Vera u porodicu, 1997; vodila je kampanju 1983. za osnivanje organizacije Odbrana porodica i izabrana za predsednicu; predsednica Foruma za odbranu i bezbednost; u svojoj politickoj aktivnosti bila je konzervativni kandidat na izborima 1986. za izborni okrug Holborn and St. Pancras, ILEA elections; parlamentarni kandidat za opste izbore 1987. za Bethnal Green and Stepney; izabrana 1992. za clana Parlamenta za Sutton and Cheam; sve vreme u Parlamentu bila je sekretar Parlamentarne grupe za Jugoslaviju, clan izabranih odbora za pitanja obrazovanja, zdravstva i postupaka, predlagac privatnih zakonskih nacrta: zakona o starateljstvu nad zatvorskim povratnicima i zakona o ofanzivnom oruzju, nacrta zakona o kriminalu mladih 1993. i o zloupotrebama solventnosti 1994; sekretar Ministarstva za Severnu Irsku, odbranu i spoljne poslove; postavljena za sekretara Komiteta za Severnu Irsku, 1996. D: britansko. PR: v. CYE, p. konzervativna. J: engleski i francuski. H: putovanja. A: zivi u Velikoj Britaniji.
MAJCEN FRIC, direktor inostranih programa pomoci u Narodnoj pomoci Stajerske, Austrija. Austrijanac koji saradjuje sa udruzenjima i klubovima Srba u Austriji u vezi sa humanitarnom pomoci ugrozenima u SRJ i dr. podrucjima bivse Jugoslavije. Dolazio je radi donosenja pomoci razlicitih vrsta i utvrdjivanja potreba za odgovarajucom pomoci; posebno saradjuje sa Savezom jugoslovenskih i srpskih zajednica u Austriji i njenim predsednikom, R. zivaljevicem. A: Volkshife 8010 Graz, Sackstrasse 20/1, Austria; tel: 0316/82-91-52; 83-56-22.
MAKARA (MAKAROV) PETAR, ing. elektrotehnike, magistar kompjuterskih nauka, osnivac Srpske mreze. R: 25. 06. 1952, Pancevo, Srbija, Jugoslavija. OM: Svetozar; Nevenka, dev. Dimitrijev. FA: s. Lori Feldman, profesor univerziteta; d. Misa (1987), Ivan (1993). OB: diplomirao 1979. na Elektrotehnickom fakultetu, Beograd; magistrirao kompjuterske nauke na Delaver univerzitetu, SAD. ZA: od septembra 1987. radi na istrazivackom radu u odeljenju za program IBM T. J. NJotson kompanije za istrazivanje u Jorktaunu, SAD. DOS: programiranje orijentisanih predmeta, vesto skriveni programi i sistemi; prvi multimedijalni objekti skriveni u sredini u kojoj se caska; prvi stvarni strucni sistem (Projekat Delaver univerziteta za Dipon kompaniju). Politicka aktivnost: aktivni clan Srpske informativne elektronske mreze (SIEM), osnivac-clan Srpske mreze. IM: 1984, r. porodicni. D: jugoslovensko. DO: da. PR: n. srpska, v. pravoslavna, p. SSSS (samo sloga Srbina spasava). J: srpski, engleski, deset kompjuterskih jezika. SL: Sv. Jovan. K: Gorski vijenac, NJegosa. PE: Tamo daleko… H: astronomija. A: Petar NJatson, IBM copmuters, Yorktonjn, NY, USA.
MAKSIMOVIC PETAR, lekar i humanitarni aktivist. Radi na Univerzitetskoj klinici Erasmus u Roterdamu, Holandija, kao lekar-urolog. Veoma se angazovao na prikupljanju humanitarne pomoci za srpski narod, narocito lekova, sanitetskog materijala i tehnickih sredstava za bolnice i dr. zdravstvene i humanitarne institucije. A: Gorslaan 9, 3221 ID Hellevoetsluis, Holand.
MAKSIMOVIC STOJAN, arhitekta. R: 09. 01. 1934, Subotica, Srbija, Jugoslavija. OB: diplomirao 1959. na Arhitektonskom fakultetu, Beograd. ZA: po diplomiranju radio u Urbanistickom zavodu Beograd, u Direkciji za izgradnju Beograda i Agenciji Tak do 1985; vlasnik Arhitektonskog studija u Bostonu. DOS: autor vise primenjenih urbanistickih resenja beogradskih ulica Bulevar revolucije i Vojvode Stepe, dela opstine Vracar, zgrada opstine Novi Beograd (sa B. Jovinom) i u ulici Save Kovacevica; restoran Usce; stambeni objekat na uglu M. Gorkog i Juznog Bulevara; stambeni niz u Sumicama; Kongresni centar Sava; konkursi u Kuvajtu i rad u Kuvajtu. NA: Savezna nagrada Borbe 1977. IM: 1985. A: zivi u Bostonu, SAD.
MALDEN KARL (SEKULOVIC MLADEN), glumac. R: 22. 03. 1914, Cikago, Ilinois, SAD. OM: Petar Sekulovic, prvi predsednik Americko-srpskog pevackog saveza i Srpskog pevackog drustva Karadjordje u Gariju, SAD; Mini, dev. Sebera. FA: s. Mona, dev. Grejem; d. Mila, Karla. OB: zavrsio gimnaziju, a 1935-38. pozorisnu skolu Gudmen teatra, Cikago. ZA: pozorisni i filmski glumac – radio u mnogim pozoristima i najpoznatijim filmskim kucama. DOS: ostvario mnoge pozorisne i filmske uloge, za koje je dobio najvisa priznanja, ukljucujuci Oskara, najprestiznije filmsko priznanje; prvi film, Bumerang, snimio je 1947, i do sada je igrao u vise od 60 filmova i TV serija – Pakao Montezume i Tramvaj zvani zelja 1950, Na vodenom frontu 1954, Drvo za vesanje 1959, Jednooki Yek 1961, Paton 1970, Iza kulisa 1978; izmedju ostalih, i glavnu ulogu u koprodukcionom filmu Suton, rezija G. Paskaljevica, snimljenom u Jugoslaviji, 1980; igrao glavne uloge u TV serijama Ulice San Franciska i Skag, o Srbima u Americi; aktivan u drustvenom, sportskom i kulturnom zivotu sredine – od rane mladosti pevao u crkvenom horu, igrao kosarku i bavio se lakom atletikom u srednjoj skoli i Gariju; prva pozorisna uloga u Zlatnom decku 1938, NJujork; za vreme Drugog svetskog rata sluzio u Ratnom vazduhoplovstvu SAD; bio predsednik Udruzenja americkih glumaca, Holivud; ucesnik u dr. aktivnostima kulturnog i drustvenog zivota. NA: 1950. dobio Nagradu Donaldson i Nagradu kritike, a 1951. Oskara za sporednu ulogu u filmu Tramvaj zvani zelja. D: americko. PR: v. pravoslavna. J: engleski. SL: Sv. Georgije. DO: da. A: zivi u Los Andjelesu, SAD.
MALENIC STEVAN, slikar. R: 15. 01. 1938, Beograd, Srbija, Jugoslavija. OB: zavrsio 1964. elektrotehniku u Beogradu. DOS: svoja slikarska dela izlagao na samostalnim izlozbama, odrzavanim od 1977. u Minhenu, Parizu, Sarajevu, Kelnu; ucestvovao na grupnim izlozbama u Parizu, Antibu, Brislu, kao i na velikoj izlozbi Likovno stvaralastvo Srba u svetu, 1990. u Beogradu. IM: 1967. A: 75019 Paris, 101. Bl, Rochechaure, France.
MALRUNI MILA, rodjena PIVNICKI, 1953, Sarajevo, Jugoslavija (sada Bosna i Hercegovina). OM: dr Dimitrije Pivnicki, dugogodisnji predsednik Srpske narodne odbrane u Montrealu i Crkveno-skolske opstine Svete Trojice; Bogdanka. FA: s. Brian Mulroney, politicar, bivsi premijeri Kanade; d. Benedikt, Marko, Nikola, Karolina. DOS: prema recima g. Malrunija, u njegovoj kuci se govori na vise jezika, pa i srpski; ima aktivan odnos prema srpskoj zajednici u Kanadi; sa suprugom, premijerom, ucestvovala i na odgovarajucim manifestacijama srpske zajednice, kao sto je masovno okupljanje na Srpski dan i sl; clan uprave Fondacije mira, koja se angazovala humanitarnim akcijama, narocito za prikupljanje pomoci deci sa prostora koji su bili zahvaceni ratnim sukobom u bivsoj Jugoslaviji. A: zivi u Kanadi.
MALJKOVIC VIDA – videti pod SIMIC.
MALJKOVIC PETKOVIC DJURO, pesnik, aktivista srpske dijaspore. R: 1949, Backi Brestovac, Srbija, Jugoslavija. OM: Ilija; Boja. FA: bivsa s. Katica; d: Suzana, student, Milica, ucenica i Danica, ucenica; sad. s. Suzan, poreklom Francuskinja iz Kvebeka. DOS: vrlo aktivan u drustvenom i kulturnom zivotu srpske zajednice – dugotrajno je, sa jos jednim Srbinom, strajkovao gladju, u znak protesta protiv sankcija nametnutih srpskom narodu, pred zgradom predstavnika Ujedinjenih nacija u Montrealu; jedan od osnivaca Udruzenja Desanka Maksimovic i dugogodisnji sekretar tog Udruzenja; pesme pise od rane mladosti; ucestvovao na konkursima poezije i objavljivao pesme u somborskim listovima; po dolasku u Kanadu, pesme su mu izlazile u vise etnickih listova na srpskom jeziku, u casopisima matica iseljenika, u Knjizevnoj reci i dr. casopisima u Jugoslaviji; pesme su mu zastupljene u nekoliko zajednickih zbirki poezije objavljenih u Kanadi i SAD, kao i u knjizi Od srca do zavicaja, u izdanju krusevacke Bagdale i Matice iseljenika, posvecene 90-godisnjici rodjenja Desanke Maksimovic i 10-godisnjice postojanja Udruzenja koje nosi njeno ime; zastupljen i u antologiji Reci stihom okovane, posvecenoj 100-godisnjici rodjenja Desanke Maksimovic i 20-godisnjici postojanja istoimenog udruzenja; objavio samostalnu zbirku poezije u izdanju Interpresa, 1998. A: zivi u Kanadi.
MAMULA MILANKA, poslovna zena i pisac. R: pocetkom 50-ih u Portorozu, Jugoslavija (sada Slovenija). FA: s. Nikola Mamula, poslovni covek. OB: osnovnu i srednju skolu zavrsila u Beogradu; diplomirala na Visoj spoljnotrgovinskoj skoli, Beograd. DOS: partner je i saradnik svog supruga; bavi se pisanjem – njen roman Crveni biznismen, o srpskom poslovnom svetu u Italiji i inostranstvu, objavljen je 1997. u Beogradu. A: zivi u Milanu, Italija.
MAMULA NIKOLA, poslovni covek. Svoju poslovnu karijeru poceo je u Beogradu, a nastavio u Svajcarskoj i Italiji; u poslovnim je kontaktima, pored ovih zemalja, i sa poslovnim krugovima Pariza, Londona, Moskve i drugih gradova, ne samo Evrope, vec i Amerike i drugih kontinenata. Rukovodi predstavnistvom svajcarske spoljnotrgovinske firme Ziton trade a.g. u Milanu; radi na projektu otvaranja prve ekspoziture Snjiss Bank Corporation u Beogradu. A: zivi u Milanu, Italija.
MANDARIC MILAN, poslovni covek i sportski funkcioner. R: u Novom Sadu, Srbija, Jugoslavija. FA: s. Gordana, d. Jasmina i Aleksandra. DOS: rukovodio industrijskom firmom; osnivac i vlasnik vise firmi – Lika Corp., Sanmina Corp., San Jose Earthljuakes; veoma aktivan u Americkoj fudbalskoj reprezentaciji (N. American Soccer League) i clan vrhovnih rukovodecih tela Federacije; bio jedan od organizatora Svetskog prvenstva ’94; bio clan Komiteta za profesionalni fudbal u Americkoj fudbalskoj federaciji; zalagao se za povratak jugoslovenske fudbalske reprezentacije u medjunarodna takmicenja i ukidanje zabrana zbog sankcija. A: zivi i radi u SAD.
MANDIC ALEKSANDAR, reditelj i profesor. R: 23. 10. 1945, Beograd, Jugoslavija. OM: Danilo, Danka, dev. Gulan. FA: d. Danilo (1985). OB: diplomirao 1971. i magistrirao 1985. na Akademiji za pozoriste, film i radioteleviziju, Beograd; prakticno se usavrsavao u velikim TV mrezama u NJujorku 1982. ZA: od 1969. je slobodni umetnik reditelj televizije, filma i pozorista; od 1971. profesor Fakulteta dramskih umetnosti, Beograd; gostujuci profesor na UCLA 1983/84; od 1992. profesor Nenj York University. DOS: rezirao vise od 700 poznatih TV programa i serija i snimao dokumentarne i igrane filmove, izmedju ostalih, dugometrazni Licne stvari 1979; dokumentarni program 100 minuta o Kosovu 1981; dokumentarna serija Goli zivot, 1990; zatim TV adaptacije Nusicevog Pokojnika, pozorisnih predstava Krivica, Tako je govorio Broz i dr; rezirao u pozoristu. NA: nagrada na Festivalu dokumentarnog i kratkometraznog filma, Beograd, 1970; Specijalna nagrada zirija na Festivalu u Oberhauzenu, 1972; Nagrada Kokana Rakonjca, Pula, 1979; Specijalni gran pri na Konkursu evropskih reditelja muzickih programa, 1976; Plaketa TV Beograd za doprinos razvoju televizije. IM: 1991, r. politicki. D: americko i jugoslovensko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, engleski, sluzi se francuskim i nemackim. SL: Sv. Nikola. K: Seobe, Crnjanskog. H: plivanje, trcanje, literatura. DO: da. A: 221 NJ 14 Str. #1C, Nenj York, N.Y. 10011, USA.
MANDIC LJUBINKO, nastavnik u penziji. R: 21. 12. 1932, Santovo Madjarska. OM: Marko; Mileva, dev. Pataric. FA: s. Smilja, dev. Putnik, penzioner; d. Predrag, novinar, doktor nauka. OB: uciteljska skola, Budimpesta, 1952; Visoka nastavnicka skola, Pecuj, 1970. ZA: ucitelj osnovne skole u mestu Katolj, 1952-63; nastavnik osnovne skole u mestu Kacmar, Madjarska, 1963-94. DOS: poznat po predanom radu kao kulturni i javni radnik, cije je stvaralastvo umnogome doprinelo ocuvanju i afirmaciji kulturnih dobara srpskog naroda; pored intenzivnog bavljenja izvornim folklorom, uspesno se bavi i literarnim stvaralastvom u oblasti drame – pise jednocinke za decu, koje se jos uvek uspesno izvode; najpoznatije su Gorke jabuke, Nas mili maternji jezik, Zemlja Tandarija. NA: Nagrada za istaknuti pedagoski rad, 1983, kao i Nivo nagrada, 1994. DO: da. D: madjarsko. PR: n. srpska, v. pravoslavna, p. neopredeljen. J: srpski, madjarski, ruski. SL: Sv. Sava. K: dela o srpskoj istoriji. PE: Sto se bore misli moje…H: povrtarstvo. A: 6455 KATYMÁR, Jókai u. 17., Hungary.
‘
MANDIC MILAN, poslovni covek, predsednik Australijsko-srpske federalne privredne komore. Australijski biznismen srpskog porekla; vlasnik lanca oko 60 restorana brze hrane (picerija); direktor prve srpske televizije u Australiji; osnivac i predsednik australijsko-srpske privredne asocijacije – Australijsko-Srpske federalne komore – koja je registrovana u sastavu Privredne komore Australije i koja je 1997. otvorila svoje predstavnistvo u Beogradu; zalaze se za razvoj saradnje privrede dveju zemalja i posebnu ulogu u tome pridaje australijskim privrednicima srpskog porekla. A: zivi u Australiji.
MANDIC MILORAD, lekar, humanitarni aktivist. R: 19. 01. 1933, Trnava kod Cacka, Srbija, Jugoslavija. OM: Milan; Milka, dev. Protic. FA: s. Lenka, dev. Simitovic, nastavnica muzike; d. Olivera (1964), sekretarica, Robert (1966), dr med. lekar i Jasmina (1977), student. OB: Studije medicine – aproracija, 1959, Zagreb; specijalizacija ginekologije, Tubingen, Nemacka. ZA: 1969-70. referent za klinicko ispitivanje lekova, u firmi Merck Darmstadt; od 1971. samostalan ginekolog u privatnoj praksi; 1990-98. predsednik Jugoslovensko-nemackog medicinskog drustva. DOS: za vreme njegovog predsednickog mandata u Jugoslovensko-nemackom medicinskom drustvu, prikupljeno je i poslato u domovinu humanitarne pomoci u vrednosti od 10 mil. DEM. IM: 1964, r. specijalizacija. D: jugoslovensko i nemacko. PR: n. srpska. J: srpski, nemacki i sluzi se engleskim. SL: Sv. Luka. K: Jugoslaviju niko nije branio, dr M. Sekulic. PE: Sumadijo, rodni kraju… H: turizam, skijanje. DO: da. A: Havelstr. 7, 35260 Stadtallendorf, Deutschland.
MANDIC NENAD, naucni istrazivac i pronalazac. R: u Jugoslaviji – blizak rodjak Nikole Tesle, po majcinoj liniji. OB: diplomirao hemiju na Beogradskom univerzitetu; magistrirao u Cikagu, a doktorirao na Aston univerzitetu u Birmingemu, V. Britanija. ZA: predsednik industrijske firme HBM Electro Chemical and Engineering Co., Cikago, SAD. DOS: svojim prakticnim i teorijskim radom afirmisao se kao vodeci svetski strucnjak za dekorativnu i funkcionalnu galvanizaciju; svoja istrazivanja, posebno specijalne metode galvanizacije, obavlja i prakticno prvo ispituje u svojoj firmi koja se bavi poslovima galvanizacije; doktorska disertacija je odbranjena na tom polju – Mehanizam deponovanja hroma pod nestacionarnim rezimima; autor je vise od 50 naucnih radova i 13 patenata; clan je i predsednik jednog komiteta Americkog drustva za galvanizaciju i clan Medjunarodnog drustva za elektrohemiju, Nacionalnog udruzenja za unapredjenje nauke, Americkog elektrohemijskog drustva; izborni je clan britanskog Instituta za obradu metala. NA: dobitnik je nagrade Americkog elektrohemijskog drustva (AESF) 1991. i ’95. i nagrade za naucna dostignuca 1998. koju dodeljuje Americko drustvo za galvanizaciju, cija je dodela podrzana od vise americkih i stranih univerziteta i naucnih institucija. IM: 1971. A: zivi u Cikagu, SAD.
MANDIC PREDRAG, novinar. R: 29. 12. 1964, Segedin, Madjarska. OM: LJubinko; Smilja, dev. Putnik. FA: s. Janja, dev. zivkovic, profesor gimnazije. OB: diplomirao 1989. na Filozofskom fakultetu Lorand Etves, Budimpesta; doktorirao 1994. na istom fakultetu. ZA: od 1989-90. asistent na Visoj uciteljskoj skoli u Baji; 1990-93. asistent na Univerzitetu Atila Jozef u Segedinu; od 1993. novinar Madjarskog radija Pecuj. DOS: u doktorskoj disertaciji na temu Nadimci obradio je turcizme, hungarizme i germanizme kod Bunjevaca u Kacmaru; radio je na ostvarivanju programa Fondacije Milos Crnjanski; kao novinar, uredjuje i emituje programe na srpskom jeziku u Radio Pecuju, istovremeno u Srpskim narodnim novinama (Budimpesta) objavljuje mesecno po 20 tekstova, obuhvatajuci, pri tome, najaktuelnije dogadjaje iz oblasti kulturne i drustvene svakodnevice Srba juzne Madjarske; intervjuisao veci broj madjarskih i drugih uglednih licnosti. NA: dobitnik je Pohvalne povelje, 1982; Svetosavska povelja za rezultate na sirenju kulture i na polju informisanja. D: madjarsko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, madjarski, ruski. SL: Sv. Sava. K: Na Drini cuprija i Ilustrovana istorija Srba. PE: Dunave, Dunave, kraj tebe mi srce moje ostade. H: citanje, srpska muzika i dokumenti o Sv. Savi. A: 7621. Pécs, Szt. Mor u. 1, tel: 36-72-210-666.
MANOJLOVIC PREDRAG MIKI, glumac. R: 05. 04. 1950, Beograd, Srbija, Jugoslavija. OM: Ivan, glumac; Zorka, glumica. FA: kci Carna (1980). OB: maturirao 1968. u 11. gimnaziji, Beograd; diplomirao 1972. u klasi profesora M. Maricica na Akademiji za pozoriste, film, radio i televiziju, Beograd. ZA: bio glumac u pozoristu B. Buha, Beograd; tokom 1973-93. clan Drame Narodnog pozorista, Beograd; glumac u Francuskoj i drugim evropskim zemljama. DOS: igrao zapazene uloge u pozorisnim predstavama i filmovima u zemlji i inostranstvu; igrao je u pozoristima Pariza, Nansija, Londona, Varsave, Budimpeste, Ulma, Trsta, Bukuresta, Bratislave i tokom 1986-87. u Rojal Sekspir Teatru u predstavi Mahabharata; na domacoj sceni istakao se ulogama u Galebu, Kaliguli, Kad su cvetale tikve, Sirano de Berzerak, Hrvatski Faust, Baal, Cekajuci Godoa, Zlocin i kazna, Ricard treci i dr; posebno se istakao u domacim filmovima – igrao je glavne uloge u Samo jednom se ljubi, Otac na sluzbenom putu (Zlatna palma u Kanu), znacajne uloge u Nesto izmedju, Vreme cuda, Tango Argentino, Jagode u grlu, Za srecu je potrebno troje, Podzemlje, Crna macka, beli macor, Rane; tokom 1993-97. snimio je u inostranstvu (Francuska, Italija, Makedonija) sest filmova – Artemizija, Yipsi meyik, Kineski portret, Mesar i dr. NA: dobitnik je Oktobarske nagrade Beograda za 1979; gran prija Mediterana, Valensija, i gran prija Cele kula 1981; Zlatnolovorovog vijenca na MES-u, Sarajevo, 1983; dve Zlatne arene, Pula, 1983. i 1985; dve Zlatne klape, 1981. i 1986; Sterijine nagrade, 1985; dve nagrade Car Konstantin Nis, 1985. i 1995; nagrade Teatra iz Rura, 1989; Zlatni golem, Prag, 1995; Zlatnog delfina, Peskara, 1995; Nagrade za najbolju musku ulogu 1995. na Festivalu u Bastiji. IM: 1993. J: srpski, francuski, engleski. DO: da. A: zivi u Parizu, Francuska.
MANCIC VLADA, pesnik. R: Izvor kod Nisa, Srbija, Jugoslavija. OM: otac svestenik. OB: zavrsio Ekonomsko-komercijalnu skolu u Valjevu; studirao knjizevnost na Beogradskom univerzitetu; zapoceo teoloske studije u Italiji. ZA: otisao posle Drugog svetskog rata u Nemacku, pa u Australiju, gde i sada zivi. DOS: poceo da pise pesme posle duzeg prebivanja u inostranstvu, u relativno poodmaklom zivotnom dobu; neke od njegovih pesama objavljivane su u vise knjizevnih casopisa u Beogradu i Sarajevu; objavljena mu je 1983. samostalna pesnicka zbirka u Australiji; dobitnik je prve Vukove nagrade, 1980. i prve NJegoseve nagrade, 1982. u Australiji. A: zivi u Adelaidi, Australija.
MAODUS MIRJANA, akademska slikarka. R: 1942, Medak kod Gospica, Jugoslavija(sada Hrvatska). OB: studirala slikarstvo u Frankfurtu, Nemacka i Veneciji, Italija, a diplomirala 1972. u Parizu, Francuska. DOS: slika i izlaze svoja ostvarenja na grupnim i samostalnim izlozbama; prvi put je izlagala kao student 1972. na grupnoj izlozbi, da bi vec 1973. imala prvu samostalnu izlozbu; izlagala u Veroni, Milanu, Bresi, Italija, zatim u Parizu, pa u Tokiju; u pocetku je pripadala grupi italijanskih slikara Makijoli, koji su poceli da svoje radove salju i u Japan; tako su se i njene slike pojavile u toj zemlji, gde je prvu izlozbu imala 1975, a 1978. sklopila prvi ugovor sa japanskim galeristima o izlaganju svojih slika; vec duze vreme zivi u Japanu, gde slika i izlaze; clan je poznate grupe slikara Sadjicu, u Tokiju; aktivna je u drustvenom zivotu srpske zajednice u toj zemlji, ciji se pripadnici okupljaju oko Kluba Jugoslovena; prikupljala je, zajedno sa drugim pripadnicima srpske dijaspore u toj dalekoistocnoj zemlji, materijalnu i novcanu pomoc, pretezno za decu u otaybini. A: zivi u Tokiju, Japan.
MARGULIS ALEKSANDAR, profesor univerziteta i akademik. R: 31. 03. 1921, Beograd, Srbija, Jugoslavija. OM: dr Rafailo Margulis. FA: s. Hedviga Hricak-Margulis, univerzitetski profesor radiologije na University of California, San Francisko, SAD. OB: doktorirao 1950. na Medicinskom fakultetu Univerziteta Harvard, SAD. ZA: tokom 1963-89. sef Radioloskog odeljenja Medicinskog fakulteta Kalifornijskog univeziteta u San Francisku; 1989-93. zamenik rektora-prorektor istog univerziteta; od 1993. do sada profesor radiologije na istom Univerzitetu. DOS: autor vise knjiga i velikog broja clanaka o gastrointestinalnoj radiologiji i magnetnoj rezonanci; dobitnik sedam pocasnih doktorata – univerziteta u Marselju, Tuluzu, Monpeljeu, Luvenu, Minhenu i Karolinskog i Medicinskog fakulteta Viskonsin; pocasni je clan mnogih evropskih i azijskih radioloskih udruzenja; clan Medicinskog instituta Nacionalne akademije nauka SAD, Srpske akademije nauka i umetnosti (izabran 1988.) i Ruske akademije medicinskih nauka. D: americko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: engleski, francuski, nemacki, italijanski, srpskohrvatski. SL: Sv. Nikola. A: zivi i radi u SAD.
MARIANOV BATA MIODRAG, likovni umetnik. R: 23. 04. 1943. Temisvar, Rumunija. OM: Lazar; Jelena, dev. Bogunovic. FA: s. Fulga, rodj. Georgiu, dizajner; d. Branko (1976), student i Vladimir (1978), ucenik. OB: Gimnazija u Temisvaru, 1961, Likovna akademija N. Grigoresku, odsek vajarstvo, Bukurest, 1970. ZA: profesor likovnog vaspitanja u Temisvaru i Bukurestu, clan Udruzenja likovnih umetnika Rumunije (1971-84.); kao slobodni umetnik pocinje da radi u Francuskoj i Nemackoj, od 1984. do danas. DOS: 14 samostalnih, 20 grupnih i eksperimentalnih izlozbi, ucesnik 15 simpozijuma i drugih umetnickih manifestacija u Rumuniji, Jugoslaviji, Italiji, Nemackoj, Bugarskoj, Kanadi, Francuskoj, Luksemburgu, Spaniji, Andori, Poljskoj i SAD; DO: da. D: nemacko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, rumunski, madjarski, nemacki, francuski i italijanski. SL: Sv. Jovan. PE: starogradske. H: astronomija. A: Bata Marianov, Budhauer-Sculptor, Günthersburgelle 3, 60316 Frankfurt M. 1 Deutschland, tel: 069-44-97-62 , 069-4950-782, fax: 069-550959.
MARINKOVIC DJORDJE, poslovni covek i izdavac. R: Srbija, Jugoslavija. ZA: poslovni covek u oblasti gradjevinarstva; vlasnik lista Srpski glas. DOS: aktivan u drustvenom zivotu srpske dijaspore u drzavi Viktorija, Australija; predsednik Srpskog nacionalnog saveza za tu drzavu; pokrenuo 1990. godine politicko-informativno i komercijalno glasilo Srpski glas, ciji je vlasnik i izdavac; list se stampa na srpskom jeziku, cirilicom i izlazi dva puta nedeljno (utorak i petak) u Melburnu u tirazu vise od 10.000 primeraka, ali objavljuje i tekstove na engleskom jeziku. A: zivi i radi u Melburnu, Viktorija, Australija.
MARINKOVIC ILIJA, violinista. R: 01. 07. 1980, Zemun, Srbija, Jugoslavija. OM: Radoslav, sofer; Nada, dev. Mitrovic, domacica. OB: zavrsio tri razreda osnovne skole u Beogradu, a od cetvrtog do osmog u Becu; student Muzicke akademije, Bec, kod prof. Mihaela Fisenslagera. DOS: svira od najmladjih dana, nastupio kao solista sa sedam godina, svirajuci Vivaldija sa Beogradskim filharmonijskim orkestrom, a sa devet godina bio je pobednik na republickom i saveznom takmicenju mladih muzicara; upisao se sa devet godina – kao najmladji student na becku Muzicku akademiju; svirao sa vise orkestara u Italiji, Francuskoj, Nemackoj, SAD i Jugoslaviji; uzeo ucesca u mnogim koncertima organizovanim od UNESKO-a i proglasen 1997. UNESKO-vim umetnikom za mir, sa statusom diplomate; igrao u filmu Emira Kusturice Underground koji je dobio Zlatnu palmu u Kanu, 1995. NA: dobitnik prve republicke i savezne nagrade za mlade muzicare 1989; druge nagrade na Medjunarodnom Mocartovom takmicenju 1992, zeneva; priznanje godine – Mladi talenat koji najvise obecava; nagrade Bravo, bravissimo, Milano; prva nagrada na takmicenju u Gracu i dr. priznanja. IM: 1989, r. stipendija i skolovanje. D: jugoslovensko i austrijsko (pocasno). PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, nemacki, engleski, ruski. SL: Sveta Petka. H: tenis, borilacke vestine, bilijar. DO: da. A: Hugogasse 2B/12/4 A-1110 – NJien, Austria.
MARINKOVIC MARKO, lekar i aktivista u srpskoj dijaspori. R: 16. 04. 1935, Sarajevo, Jugoslavija (sada Bosna i Hercegovina). OB: srednju skolu zavrsio 1953, a Medicinski fakultet 1960. u Sarajevu; doktorirao na Medicinskom fakultetu, Sidnej, Australija. ZA: radio od 1961-65. kao lekar u Sarajevu i Srebreniku; 1965. se iselio u Australiju; od 1969. ima sopstvenu lekarsku praksu u Sidneju. DOS: aktivan u drustvenim, kulturno-sportskim i crkvenim poslovima srpske zajednice u Australiji – osnivac i koordinator srpskog etnickog radio programa 2E A; jedan od osnivaca australijsko-jugoslovenskih socijalnih centara u NJutonu i Kabramati; clan je uprava FK Jugal i FK Avala; predsednik Crkveno-skolske opstine Sv. Arhidjakon Stevan; dugogodisnji clan i potpredsednik Eparhijskog odbora Australijsko-Novozelandske eparhije Srpske pravoslavne crkve; jedan od osnivaca Udruzenja Sv. Sava; kao covek koji uziva i ugled u australijskoj sredini, biran za clana i predsednika Saveta Etnickih zajednica Novog Juznog Velsa; aktivan i u dr. oblastima. NA: odlikovan je Ordenom britanske krune i Ordenom Sveti Sava. IM: 1964. A: zivi u Sidneju, Australija.
MARINKOVIC MATEJA, violinista i profesor Kraljevske muzicke akademije, London. R: 1961, Srbija, Jugoslavija. OB: diplomirao i magistrirao violinu na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi prof. Dejana Mihailovica; usavrsavao se na Gildhol skoli za muziku u Londonu, kao stipendista Fondacije Majre Hes i Britanskog saveta, gde je stekao diplomu koncertanta. ZA: bio profesor violine na Visokoj skoli za muziku i dramu Gildhol, London; profesor na Kraljevskoj muzickoj akademiji, London. DOS: njegova koncertna aktivnost obuhvata turneje po bivsem Sovjetskom Savezu i Cehoslovackoj, kao i po Austriji, Spaniji, Francuskoj, Velikoj Britaniji i Jugoslaviji; kao solista nastupao u svetski poznatim koncertnim dvoranama, kao sto su Royal Albert Hall, Barbican Hall, South Bank Centre i dr; njegova medjunarodna violinisticka karijera afirmisana je na vise medjunarodnih takmicenja, medju kojima su Mikelandjelo Abado i Rodolfo Lipicer u Italiji, Karl Fles u Londonu; snimio za Cirrus, Collins Classics i ASV vise kompakt diskova, pored ostalog, resital virtuoznih komada, sve Isaijeve i Bahove solo sonate, kompletnog Snitkea za violinu i klavir, Metnera za violinu i klavir i prvi snimak svih preludijuma i fuga Maksa Regera; snimao i nastupao za BiBiSi, RAI i radio-televizijske kuce Jugoslavije, Spanije i Rusije; pored intenzivne koncertne aktivnosti radi i kao profesor na Kraljevskoj muzickoj akademiji u Londonu, gde vodi sopstvenu klasu studenata, a neki od njegovih ucenika vec sticu visoka priznanja u svetu, sto ga cini jednim od vodecim svetskih pedagoga u ovoj umetnosti; NA: osvojio Prvu nagradu na takmicenju Nikanor Sabaleta u Spaniji; pocasni je clan Kraljevske muzicke akademije. A: zivi u Londonu, Velika Britanija.
MARINKOVIC RADOVAN, vazduhoplovni mehanicar, osnivac udruznja Srba vazduhoplovaca u svetu. R: 28. 07. 1946, Kraljevo, Srbija, Jugoslavija. OM: Vladan; Olga, dev. Susic. FA: s. Zornica, dev. Mitrovic, medicinska sestra; d. Danilo (1978), student; Ivan (1981), ucenik gimnazije; Olga (1984), ucenica gimnazije. OB: zavrsio 1963/64. Skolu ucenika u privredi, Kraljevo, a 1991. Tehnicki koley, Sidnej. ZA: radio sest godina kao dizel mehanicar u Kablaru, Kraljevo; 17 godina radio kod vise firmi u Melburnu, Sidneju, na Novoj Gvineji, Indoneziji; 11 godina avio-mehanicar u LJuantas Airnjays, Sidnej. DOS: aktivno radi na prikupljanju i povezivanju Srba u Australiji, medjusobno i sa ljudima u otaybini; posebno nastoji da organizuje Srbe na profesionalnoj osnovi – inicirajuci osnivanje udruzenja Srba vazduhoplovaca u svetu i udruzenja Srba aviomehanicara vazduhoplovnih kompanija LJuantas i Ansett; ucestvovao na Medjunarodnom kongresu aviomehanicara 1997, Beograd, u svojstvu specijalnog gosta, kao i na proslavi 70 godina Srpskog vazduhoplovstva odrzanog u Beogradu; aktivan u borbi za objektivno prikazivanje Srbije i Srba u zbivanjima na prostorima bivse Jugoslavije; aktivan u humanitarnim aktivnostima, davalac pomoci, organizator prikupljanja i sam cest donosilac pomoci u zemlju; clan humanitarnog udruzenja Pravoslavna sloga, Beograd; predan clan srpske pravoslavne crkvene zajednice, obilazi srpske manastire. IM: 1970. D: srpsko/jugoslovensko i australijansko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski i engleski. SL: Sv. Luka (oceva), Sv. Jovan (majcina) i Sv. Ilija Gromovnik (slava srpskih vazduhoplovaca). K: Pokrstenje Srba. PE: Pokajanje Srba. H: civilna avijacija. DO: da. (35 puta). A: 46 High St. Mascot 2020 Sydney, Australia.
MARJANOVIC JAKOV, zeleznicar u penziji, aktivista srpske zajednice u Adelaidi. R: 1916, s. Lukocrevo kod Novog Pazara, Srbija, Jugoslavija. FA: sin Kosta, snaha Rada, unuk Stefan. ZA: tokom Drugog svetskog rata zarobljen 1941. – logoras br. 92.118; posle rata nije se vratio u zemlju, vec emigrirao u Australiju; u pocetku ziveli od socijalne pomoci i radili najteze fizicke poslove na seci secerne trske, sume, izgradnji pruga i puteva i sl; radio na zeleznici 31. godinu. DOS: ugledan clan srpske zajednice u Adelaidi; aktivan u drustvenom, kulturnom i crkvenom zivotu dijaspore; posebno se angazovao u izgradnji crkve, u pomaganju rada srpskih udruzenja i klubova. A: zivi u Adelaidi, Australija.
MARJANOVIC-SLAVENSKI IVAN, filolog, pesnik, slobodni novinar. R: 02. 06. 1945, Hrgovi Donji kod Brckog, Jugos
